¹ Potom dođe mi reč Gospodnja govoreći:

² Nemoj se ženiti, i da nemaš sinove ni kćeri na tom mestu.

³ Jer ovako govori Gospod za sinove i kćeri što se rode na tom mestu i za matere njihove koje ih rode, i za oce njihove koji ih rode u toj zemlji:

⁴ Ljutom će smrću pomreti, neće biti oplakani niti će se pogrepsti, biće gnoj po zemlji, i od mača i od gladi izginuće, i mrtva će telesa njihova biti hrana pticama nebeskim i zverima zemaljskim.

⁵ Jer ovako govori Gospod: Ne ulazi u kuću u kojoj je žalost, i ne idi da plačeš niti ih žali; jer sam uzeo mir svoj od tog naroda, govori Gospod, milost i žaljenje.

⁶ Pomreće mali i veliki u ovoj zemlji, neće biti pogrebeni niti će se oplakati, niti će se ko rezati ni glave strići za njima.

⁷ Neće im se dati hleba u žalosti da se poteše za mrtvim, niti će ih napojiti iz čaše radi utehe za ocem ili za materom.

⁸ Tako ne ulazi u kuću u kojoj je žalost da sediš s njima da jedeš i piješ.

⁹ Jer ovako veli Gospod nad vojskama, Bog Izrailjev: Evo, ja ću učiniti da na ovom mestu pred vašim očima i za vaših dana ne bude glasa radosnog ni glasa veselog, glasa ženikovog ni glasa nevestinog.

¹⁰ A kad kažeš tom narodu sve ove reči, ako ti kažu: Zašto izreče Gospod sve to veliko zlo na nas? I kakvo je bezakonje naše ili kakav je greh naš, kojim zgrešismo Gospodu Bogu svom?

¹¹ Tada im reci: Jer oci vaši ostaviše mene, govori Gospod, i idoše za drugim bogovima i služiše im i klanjaše im se, a mene ostaviše i zakon moj ne držaše;

¹² A vi još gore činite nego oci vaši, jer eto idete svaki po misli srca svog zlog ne slušajući mene.

¹³ Zato ću vas izbaciti iz ove zemlje u zemlju koje ne poznaste ni vi ni oci vaši, i onde ćete služiti drugim bogovima dan i noćdokle vam ne učinim milost.

¹⁴ Zato, evo, idu dani, govori Gospod, kad se neće više govoriti: Tako da je živ Gospod koji je izveo sinove Izrailjeve iz zemlje misirske;

¹⁵ Nego: Tako da je živ Gospod koji je izveo sinove Izrailjeve iz zemlje severne i iz svih zemalja u koje ih beše razagnao! Jer ću ih opet dovesti u zemlju njihovu koju sam dao ocima njihovim.

¹⁶ Gle, ja ću poslati mnoge ribare, govori Gospod, da ih love, i posle ću poslati mnoge lovce da ih love po svakoj gori i po svakom humu i po raselinama kamenim.

¹⁷ Jer oči moje paze na sve puteve njihove, nisu sakriveni od mene, niti je bezakonje njihovo zaklonjeno od mojih očiju.

¹⁸ I platiću im prvo dvojinom za bezakonje njihovo i za greh njihov, što oskvrniše zemlju moju strvima gadova svojih, i nasledstvo moje napuniše gnusobama svojim.

¹⁹ Gospode, kreposti moja i grade moj i utočište moje u nevolji, k Tebi će doći narodi od krajeva zemaljskih, i reći će: Doista oci naši imaše laž, i taštinu i što ni malo ne pomaže.

²⁰ Eda li će čovek načiniti sebi bogove, koji ipak nisu bogovi?

²¹ Zato, evo, ja ću ih naučiti sada, pokazaću im ruku svoju i silu svoju, da poznadu da mi je ime Gospod.

¹ A ovo su zakoni koje ćeš im postaviti:

² Ako kupiš roba Jevrejina, šest godina neka ti služi, a sedme nek otide slobodan bez otkupa.

³ Ako bude došao inokosan, neka i otide inokosan; ako li bude imao ženu, neka ide i žena s njim.

⁴ Ako ga gospodar njegov oženi, i žena mu rodi sinove ili kćeri, žena s decom svojom neka bude gospodaru njegovom, a on neka otide sam.

⁵ Ako li rob reče tvrdo: Ljubim gospodara svog, ženu svoju i decu svoju, neću da idem da budem slobodan,

⁶ Onda neka ga dovede gospodar njegov pred sudije i postavi na vratima ili kod dovratka, i onde neka mu gospodar probuši uho šilom, pa neka mu robuje doveka.

⁷ Ako ko proda kćer svoju da bude robinja, da ne odlazi kao robovi što odlaze.

⁸ Ako ne bude po volji gospodaru svom, i on je ne uzme za ženu, neka je pusti na otkupe; ali da nema vlasti prodati je u tuđ narod učinivši joj neveru.

⁹ Ako li je zaruči sinu svom, da joj učini po pravu koje imaju kćeri.

¹⁰ Ako li uzme drugu, da joj ne umali hrane ni odela ni zajednice.

¹¹ Ako joj ovo troje ne učini, onda nek otide bez otkupa.

¹² Ko udari čoveka, te umre, da se pogubi.

¹³ Ako li ne bude hteo, nego mu ga Bog dade u ruke, odrediću ti mesto kuda može pobeći.

¹⁴ Ako bi ko namerno ustao na bližnjeg svog da ga ubije iz prevare, odvuci ga i od oltara mog da se pogubi.

¹⁵ Ko udari oca svog ili mater svoju, da se pogubi.

¹⁶ Ko ukrade čoveka i proda ili se nađe u njegovim rukama, da se pogubi.

¹⁷ Ko opsuje oca svog ili mater svoju, da se pogubi.

¹⁸ Kad se svade ljudi, pa jedan udari drugog kamenom ili pesnicom, ali onaj ne umre nego padne u postelju,

¹⁹ Ako se pridigne i izađe o štapu, da ne bude kriv onaj koji je udario, samo dangubu da mu naknadi i svu vidarinu da plati.

²⁰ Ko udari roba svog ili robinju štapom tako da mu umre pod rukom, da je kriv;

²¹ Ali ako preživi dan ili dva, da nije kriv, jer je njegov novac.

²² Kad se svade ljudi, pa koji od njih udari trudnu ženu tako da izađe iz nje dete, ali se ne dogodi smrt, da plati globu koliko muž ženin reče, a da plati preko sudija;

²³ Ako li se dogodi smrt, tada ćeš uzeti život za život,

²⁴ Oko za Oko, zub za zub, ruku za ruku, nogu za nogu,

²⁵ Užeg za užeg, ranu za ranu, modricu za modricu.

²⁶ Ako ko udari po oku roba svog ili robinju svoju, te mu pokvari oko, da ga otpusti slobodnog za oko njegovo.

²⁷ I ako izbije zub robu svom ili robinji svojoj, da ga pusti slobodnog za zub njegov.

²⁸ Ako vo ubode čoveka ili ženu, te umre, da se vo zaspe kamenjem i da se ne jede meso od njega, a gospodar od vola da nije kriv.

²⁹ Ali ako je vo pre bio bodač i gospodar njegov znao za to pa ga nije čuvao, te ubije čoveka ili ženu, vo da se zaspe kamenjem, i gospodar njegov da se pogubi.

³⁰ Ako mu se odredi da se otkupi, neka da otkup za život svoj, koliko mu se odredi.

³¹ Ako ubode sina ili kćer, da mu bude po istom zakonu.

³² Ako li roba ubode vo ili robinju, da da gospodaru njihovom trideset sikala srebra i vo da se zaspe kamenjem.

³³ Ako ko otkrije jamu ili iskopa jamu a ne pokrije, pa upadne vo ili magarac,

³⁴ Da naknadi gospodar od jame i plati novcem gospodaru njihovom, a što je uginulo da je njegovo.

³⁵ Ako vo jednog ubode vola drugom, te pogine, onda da prodadu vola živog i novce da podele, tako i ubijenog vola da podele.

³⁶ Ako li se znalo da je vo pre bio bodač pa ga nije čuvao gospodar njegov, da da vola za vola, a ubijeni neka bude njemu.