157. Četvrta zemlja u nebeskom svodu, njeni duhovi i stanovnici
Bio sam odveden u još jedan svet u prostoru izvan sunčnog sistema. To je izvedeno kroz promene mog mentalnog stanja, promene koje su delovale na moj duh. To je stoga, kao što je već rečeno nekoliko puta, što se duh prenosi s mesta na mesto samo kroz promene njegovih unutrašnjih stanja. Njemu ove promene izgledaju kao kretanje s mesta na mesto ili kao putovanje. Trebalo je deset časova neprekidnih promena kako bih bio doveden do njihovog stanja života od mojega stanja, to jeste da bih tamo stigao svojim duhom. Putovao sam prema istoku, na levu stranu, a činilo mi se da se penjem iznad vidika. A mogao sam da jasno gledam svoje kretanje i napredovanje od prethodnog položaja, dok oni koje sam ostavio iz sebe nisu iščezli s vida. U međuvremenu razgovarao sam o raznim predmetima s duhovima koji su me pratili.
S nama je bio jedan duh koji je za života na svetu bio crkveni dostojanstvenik i vatren besednik, a isto tako i pisac. Moji pratioci duhovi su mislili, sudeći po mojoj predstavi o njemu, da on mora da bude izvanredan Hriščanin u srcu. Naime, na svetu se misli i sudi o nekom čoveku prema tome kako besedi i kako piše, a ne prema njegovom životu, ako je ovaj nepoznat. Ako li u njegovom životu ima nešto što se ne podudara, za to se nalaze izgovori. Jer kada je predstava stvorena, tada se u mislima i u opažanju sve tumači tome u prilog.
