¹ I usta Isus ujutru rano, i kretoše se od Sitima i dođoše do Jordana on i svi sinovi Izrailjevi, i noćiše onde a ne pređoše.

² A posle tri dana prođoše upravitelji kroz logor,

³ I zapovediše narodu govoreći: Kad vidite kovčeg zaveta Gospoda Boga svog i sveštenike Levite gde ga nose, pođite i vi s mesta svog i idite za njim.

⁴ Ali neka bude daljine između vas i njega do dve hiljade lakata; bliže do njega ne primičite se, da biste poznali put kojim ćete ići, jer još nikada niste išli tim putem.

⁵ I Isus reče narodu: Osveštajte se, jer će sutra učiniti Gospod čudesa među vama.

⁶ Potom reče Isus sveštenicima govoreći: Uzmite kovčeg zavetni i idite pred narodom. I uzeše kovčeg zavetni i pođoše pred narodom.

⁷ A Gospod reče Isusu: Danas te počinjem uzvišavati pred svim Izrailjem da poznaju da ću i s tobom biti kao što sam bio s Mojsijem.

⁸ Zato ti zapovedi sveštenicima koji nose kovčeg zavetni, i reci: Kad dođete na kraj vode Jordana, stanite u Jordanu.

⁹ I reče Isus sinovima Izrailjevim: Pristupite ovamo, i čujte reči Gospoda Boga svog.

¹⁰ Po tom reče Isus: Po ovom ćete poznati da je Bog živi posred vas, i da će zaista odagnati ispred vas Hananeje i Heteje i Jeveje i Ferezeje i Gergeseje i Jevuseje:

¹¹ Evo, kovčeg zaveta Gospoda svoj zemlji poći će pred vama preko Jordana.

¹² Zato sada izaberite dvanaest ljudi iz plemena Izrailjevih, po jednog čoveka iz svakog plemena.

¹³ I čim sveštenici, noseći kovčeg zaveta Gospoda Gospoda svoj zemlji, stanu nogama svojim u vodi jordanskoj, voda će se u Jordanu rastvoriti, te će voda koja teče odozgo stati u gomilu.

¹⁴ I kad se podiže narod iz šatora svojih da pređe preko Jordana, i sveštenici ponesoše kovčeg zavetni pred narodom,

¹⁵ I kad oni što su nosili kovčeg dođoše do Jordana, i sveštenici noseći kovčeg okvasiše noge svoje na kraju vode (jer je Jordan pun preko bregova svojih za sve vreme žetve),

¹⁶ Zaustavi se voda što je tekla odozgo, i stade u jednu gomilu vrlo nadaleko, kod grada Adama, koji je kraj Zaretana; a što je teklo dole u more kraj polja, more slano, oteče sasvim; i narod prelažaše prema Jerihonu.

¹⁷ A sveštenici koji su nosili kovčeg zaveta Gospodnjeg stajahu na suvom usred Jordana bez straha, a sav Izrailj iđaše po suvom, dokle sav narod ne pređe preko Jordana.

¹ Teško onima koji smišljaju bezakonje i o zlu se trude na posteljama svojim, i kad svane izvršuju, jer im je sila u ruci.

² Žele njive, i otimaju ih; žele kuće, i uzimaju; čine silu čoveku i kući njegovoj, čoveku i nasledstvu njegovom.

³ Zato ovako veli Gospod: Evo, ja mislim zlo tom rodu, iz kog nećete izvući vratove svoje, niti ćete hoditi ponosito, jer će biti zlo vreme.

⁴ U ono vreme govoriće se priča o vama, i naricaće se žalosno govoreći: Propadosmo; promeni deo naroda mog. Kako mi uze! Uzevši njive naše razdeli.

⁵ Zato nećeš imati nikoga ko bi ti povukao uže za žreb u zboru Gospodnjem.

⁶ Nemojte prorokovati, neka oni prorokuju; ako im ne prorokuju, neće odstupiti sramota.

⁷ O ti, koji se zoveš dom Jakovljev, je li se umalio Duh Gospodnji? Jesu li to dela Njegova? Eda li moje reči nisu dobre onome koji hodi pravo?

⁸ A narod se moj pre podiže kao neprijatelj; preko haljine skidate plašt s onih koji prolaze ne bojeći se, koji se vraćaju iz boja.

⁹ Žene naroda mog izgonite iz milih kuća njihovih, od dece njihove otimate slavu moju navek.

¹⁰ Ustanite i idite, jer ovo nije počivalište; što se oskvrni, pogubiće vas pogiblju velikom.

¹¹ Ako ko hodi za vetrom i kazuje laži govoreći: Prorokovaću ti za vino i za silovito piće, taj će biti prorok ovom narodu.

¹² Doista ću te sabrati svog, Jakove, doista ću skupiti ostatak Izrailjev; postaviću ih zajedno kao ovce vosorske, kao stado usred tora njihovog, biće vreva od ljudstva.

¹³ Pred njima će ići koji razbija; oni će razbiti i proći kroz vrata, i izaći će; i car će njihov ići Pred njima, i Gospod će biti Pred njima.