¹ Opet mi dođe reč Gospodnja govoreći:

² Sine čovečji, prorokuj protiv pastira Izrailjevih, prorokuj i reci tim pastirima: Ovako veli Gospod Gospod: Teško pastirima Izrailjevim koji pasu sami sebe! Ne treba li stado da pasu pastiri?

³ Pretilinu jedete i vunom se odevate, koljete tovno, stada ne pasete.

⁴ Slabih ne krepite, i bolesne ne lečite, ranjene ne zavijate, odagnane ne dovodite natrag, izgubljene ne tražite, nego silom i žestinom gospodarite nad njima.

⁵ I raspršaše se nemajući pastira, i raspršavši se postaše hrana svim zverima poljskim.

⁶ Ovce moje lutaju po svim gorama i po svim visokim humovima; i po svoj zemlji raspršane su Ovce moje, i nema nikoga da pita za njih, nikoga da ih traži.

⁷ Zato, pastiri, čujte reč Gospodnju;

⁸ Tako ja bio živ, govori Gospod Gospod, što stado moje posta grabež, i ovce moje postaše hrana svim zverima poljskim nemajući pastira, i pastiri moji ne traže stada mog, nego pastiri pasu sami sebe, a stada mog ne pasu;

⁹ Zato, pastiri, čujte reč Gospodnju;

¹⁰ Ovako veli Gospod Gospod: Evo me na te pastire, i iskaću stado svoje iz njihovih ruku, i neću im dati više da pasu stado, i neće više pastiri pasti sami sebe, nego ću oteti ovce svoje iz usta njihovih i neće im biti hrana.

¹¹ Jer ovako veli Gospod Gospod: Evo me, ja ću tražiti ovce svoje i gledati ih.

¹² Kao što pastir traži stado svoje kad je kod ovaca svojih raspršenih, tako ću tražiti ovce svoje i oteću ih iz svih mesta kuda se raspršaše kad beše oblačno i mračno.

¹³ I izvešću ih iz naroda, i pokupiću ih iz zemalja, i dovešću ih u zemlju njihovu, i pašću ih na gorama Izrailjevim pokraj potoka i po svim mestima naseljenim u zemlji.

¹⁴ Na dobroj paši pašću ih, i tor će im biti na visokim gorama izrailjevim; onde će ležati u dobrom toru i po obilatoj će paši pasti na gorama Izrailjevim.

¹⁵ Ja ću pasti stado svoje, i ja ću ih odmarati, govori Gospod Gospod.

¹⁶ Tražiću izgubljenu, i dovešću natrag odagnanu, i ranjenu ću zaviti i bolesnu okrepiti; a tovnu ću i jaku potrti, pašću ih pravo.

¹⁷ A vama, stado moje, ovako govori Gospod Gospod: Evo ja ću suditi između ovce i ovce, između ovnova i jaraca.

¹⁸ Malo li vam je što pasete na dobroj paši, nego ostatak paše svoje gazite nogama svojim? I što pijete bistru vodu, nego ostatak mutite nogama svojim?

¹⁹ A moje ovce pasu što vi nogama svojim izgazite, i piju što vi zamutite nogama svojim.

²⁰ Zato ovako im veli Gospod Gospod: Evo me, ja ću suditi između ovce debele i ovce mršave.

²¹ Što bocima i ramenima otiskujete i rozima svojim bodete sve bolesne tako da ih razagnaste napolje,

²² Zato ću izbaviti stado svoje da ne bude više grabež, i sudiću između ovce i ovce.

²³ I podignuću im jednog pastira koji će ih pasti, slugu svog Davida; on će ih pasti i biće im pastir.

²⁴ A ja Gospod biću im Bog, i sluga moj David knez među njima. Ja Gospod rekoh.

²⁵ I učiniću s njima zavet mirni, istrebiću zle zveri iz zemlje, i oni će živeti u pustinji bez straha i spavaće u šumama.

²⁶ I blagosloviću njih i šta je oko gore moje, i puštaću dažd na vreme; daždi će blagoslovni biti.

²⁷ I drveta će poljska rađati svoj rod, i zemlja će rađati svoj rod; i oni će biti u svojoj zemlji bez straha, i poznaće da sam ja Gospod kad polomim palice jarma njihovog, i izbavim ih iz ruku onih koji ih zarobiše.

²⁸ I neće više biti plen narodima, i zveri zemaljske neće ih jesti, nego će živeti bez straha i niko ih neće plašiti.

²⁹ I podignuću im biljku za slavu, i neće više umirati od gladi u zemlji, niti će podnositi sramotu od naroda.

³⁰ I poznaće da sam ja Gospod Bog njihov s njima, i oni, dom Izrailjev, da su moj narod, govori Gospod Gospod.

³¹ A vi ste stado moje, ovce paše moje, vi ljudi, a ja sam Bog vaš, govori Gospod Gospod.

¹ I približavahu se k Njemu svi carinici i grešnici da Ga čuju.

² I vikahu na Njega fariseji i književnici govoreći: Ovaj prima grešnike i jede s njima.

³ A On im kaza priču ovu govoreći:

⁴ Koji čovek od vas imajući sto ovaca i izgubivši jednu od njih ne ostavi devedeset i devet u pustinji i ne ide za izgubljenom dok je ne nađe?

⁵ I našavši digne je na rame svoje radujući se,

⁶ I došavši kući sazove prijatelje i susede govoreći im: Radujte se sa mnom: ja nađoh svoju ovcu izgubljenu.

⁷ Kažem vam da će tako biti veća radost na nebu za jednog grešnika koji se kaje, negoli za devedeset i devet pravednika kojima ne treba pokajanje.

⁸ Ili koja žena imajući deset dinara, ako izgubi jedan dinar, ne zapali sveće, i ne pomete kuće, i ne traži dobro dok ne nađe?

⁹ I našavši sazove drugarice i susede govoreći: Radujte se sa mnom: ja nađoh dinar izgubljeni.

¹⁰ Tako, kažem vam, biva radost pred anđelima Božijima za jednog grešnika koji se kaje.

¹¹ I reče: Jedan čovek imaše dva sina,

¹² I reče mlađi od njih ocu: Oče! Daj mi deo imanja što pripada meni. I otac im podeli imanje.

¹³ I potom do nekoliko dana pokupi mlađi sin sve svoje, i otide u daleku zemlju; i onamo prosu imanje svoje živeći besputno.

¹⁴ A kad potroši sve, postade velika glad u onoj zemlji, i on se nađe u nevolji.

¹⁵ I otišavši pribi se kod jednog čoveka u onoj zemlji; i on ga posla u polje svoje da čuva svinje.

¹⁶ I željaše napuniti trbuh svoj roščićima koje svinje jeđahu, i niko mu ih ne davaše.

¹⁷ A kad dođe k sebi, reče: Koliko najamnika u oca mog imaju hleba i suviše, a ja umirem od gladi!

¹⁸ Ustaću i idem ocu svom, pa ću mu reći: Oče! Sagreših Nebu i tebi,

¹⁹ I većnisam dostojan nazvati se sin tvoj: primi me kao jednog od svojih najamnika.

²⁰ I ustavši otide ocu svom. A kad je još podaleko bio, ugleda ga otac njegov, i sažali mu se, i potrčavši zagrli ga i celiva ga.

²¹ A sin mu reče: Oče, sagreših Nebu i tebi, i većnisam dostojan nazvati se sin tvoj.

²² A otac reče slugama svojim: Iznesite najlepšu haljinu i obucite ga, i podajte mu prsten na ruku i obuću na noge.

²³ I dovedite tele ugojeno te zakoljite, da jedemo i da se veselimo.

²⁴ Jer ovaj moj sin beše mrtav, i ožive; i izgubljen beše, i nađe se. I stadoše se veseliti.

²⁵ A sin njegov stariji beše u polju, i dolazeći kad se približi kući ču pevanje i podvikivanje.

²⁶ I dozvavši jednog od slugu zapita: Šta je to?

²⁷ A on mu reče: Brat tvoj dođe; i otac tvoj zakla tele ugojeno, što ga je zdravog video.

²⁸ A on se rasrdi i ne htede da uđe. Tada iziđe otac njegov i moljaše ga.

²⁹ A on odgovarajući reče ocu: Eto te služim toliko godina, i nikad ne prestupih tvoje zapovesti, pa meni nikad nisi dao jare da bih se proveselio sa svojim društvom;

³⁰ A kad dođe taj tvoj sin koji ti je imanje prosuo s kurvama, zaklao si mu tele ugojeno.

³¹ A on mu reče: Sine! Ti si svagda sa mnom, i sve je moje tvoje.

³² Trebalo se razveseliti i obradovati, jer ovaj brat tvoj mrtav beše, i ožive; i izgubljen beše, i nađe se.