559. I imahu repove kao skorpije. – Da ovo označava čulne doslovne istine, koje su ubedilačke, vidi se iz značenja repova, koji označavaju čulne doslovne istine, o kojima u onome što sledi; i iz značenja skorpiona, koji označavaju ubedilačke stvari, koje zanose i guše (vidi gore br. 544). Otuda repovi kao u skorpiona označavaju čulne doslovne istine, koje su ubedilačke. Repovi onzačavaju čulne doslovne istine, jer su repovi koje imaju zemaljske zveri, i koji su produžetak kičme na leđima, koja se naziva kičmena moždina, a ova je nastavak mozga, a mozak je kao glava, pa označava inteligenciju i mudrost, jer inteligencija i mudrost počivaju tu u svom početku; a pošto su repovi poslednje toga, oni označavaju čulne doslovne istine, jer su one ono što je poslednje u inteligenciji i mudrosti. 2 Čulne doslovne istine su one doslovne istine koje ulaze od sveta preko pet čula u telu, a otuda su, viđene u sebi, materijalne, telesne, i svetske, upoređene s onima koje su više unutrašnje. Svi oni koji su u ljubavi prema sebi, i koji su se utvrdili protivu Božanskih i duhovnih stvari, su čulni ljudi, i kada misle u svome duhu, što je slučaj kad su ostavljeni sami, oni misle o Božanskim i duhovnim stvarima iz čulnih doslovnih istina, pa stoga odbacuju Božansko i duhovne stvari, vođeni čulnim doslovnim istinama, a odbacuju Božansko i duhovne stvari kao neverodostojne, jer ih ne vide vlastitim očima, niti diraju vlastitim rukama, i tu primenjuju svoje čulne doslovne istine, koje su učinili još više čulnim i materijalnim, kako bi ih uništili.

Uzmite kao primer učene ljude ove vrste koji su vešti u prirodnoj filosofiji, anatomiji, botanici, i drugim granama ljudske učenosti; kada ovakve osobe vide divne stvari koje postoje u životinjskom i biljnom carstvu, kažu u svojm srcima da su sve ove stvari od prirode, a ne od Božanskog, jer veruju samo ono što mogu da vide svojim očima, i da dodirnu svojim rukama. Jer ne mogu da uzdignu svoje umove, da bi tako videli stvari iz svetlosti neba, jer je ova svetlost za njih mrkli mrak, nego drže svoje umove čvrsto uz zemaljske stvari, skoro kao zemaljske zveri, s kojima se i upoređuju. Jednom rečju, kod ovakvih osoba sva znanja postaju čulna. Jer kakav je čovek sam, takve su i sve stvari koje pripadaju njegovom razumu i volji. Ako je čovek duhovan, sve stvari postaju duhovne; ako je čulan, sve stvari postaju čulne, ma kakav je slučaj i ma koliko učeni i školovani izgledaju pred svetom. Ali svi ljudi imaju sposobnost da razumeju i govore istine i opažaju dobra, i u stanju su da govore iz ove sposobnost, kao da su duhovno-racionalni, iako su još uvek čulni u svome duhu, jer kad ovakve osobe govore pred svetom, one to ne čine iz duha nego iz memorije koja pripada telu. 3 Ove se stvari kažu da bi se znalo šta su čulne doslovne istine. Razlog što su ove stvari tako prekomerno ubedilačke, je to što su one poslednje stvari u razumu; jer se razum završava u njima, kao u svom poslednjem, a ove stvari kao da opsednu prosti svet, jer izgleda da niču iz stvari koje oni vide svojim očima u svetu; jer sve dok se misao drži njih, um ne može da se koristi stvarima koje su unutra ili iznad ovih, dok se ova smetnja ne ukloni. Jer se unutrašnje stvari završavaju u poslednjim, i počivaju na njima kao kuća na svom temelju, pa su stoga čulne doslovne istine neodmereno ubedilačke, ali samo u slučaju onih čiji se umovi ne mogu uzdignuti iznad čulnih stvari. Ali kod onih koji su u svetlosti neba od Gospoda, um se uzdiže iznad ovih stvari, i svetlo neba ih razgoni. Duhovni ljudi retko misle iz čulnih stvari, jer misle od racionalnih i intelektualnih, dok čulni ljudi, koji su se utvrdili u obmanama protivu duhovnih i božanskih stvari, misle samo od čulnih stvari kada su ostavljeni sami sebi.

4. Da repovi označavaju čulne doslovne istine, vidi se iz sledećih odlomaka. Kao kod Isaije: „Zato će odseći Jehova Izrailju i glavu i rep; starješina i ugledan čovjek, to je glava, a prorok koji uči laž, to je rep" (9:14, 15). Ove reči označavaju da će uskoro sva inteligencija i mudrost da nestanu, i sva znanja istine. Glavom se označava inteligencija i mudrost, pa se stoga kaže, „starješina i ugledan čovjek, to je glava", jer starješina označava inteligenciju istine, a ugledan čovjek, mudrost dobra. Ali repom se označava čulno znanje koje je poslednje u inteligenciji i mudrosti; kad ovo nije povezano s duhovnom inteligncijom, ono postaje lažno znanje, ili znanje kojim se potvrđuju obmane, a koje je čulno znanje kao znanje čulnog čoveka koji ne vidi ništa iz razuma. Otuda se prorok koji uči laž naziva repom; jer prorok označava doktrinu istine, pa stoga i znanje istine, ali u ovom slučaju doktrinu i znanje obmane. Jer laž označava obmanu, a onaj koji uči laž, onoga koji uči obmanjuje prmenjujući znanja iz smisla slova Reči da bi potvrđivao obmane. 5 Opet kod istoga proroka: „I neće biti djela u Egiptu što bi učinila glava ili rep, grana ili sita" (19:15). Ovde Egipat označava znanje kako duhovnih tako i prirodnih stvari. Da neće biti dela koja bi činila glava ili rep, označava da nema ni duhovnih ni prirodnih stvari koje potvrđuju duhovne stvari, gde glava označava poznavanja duhovnih stvari pomoću kojih se postiže inteligencija, a rep označava prirodna doslovna znanja koja služe duhovnim stvarima kao sredstvo da se postigne inteligencija. Slične su stvari označene granama i sitom, granama duhovna istina, a sitom, čulna doslovna znanja, koja su krajnja stvar u istini; jer ako apriorno i posteriorno, ili prvo i poslednje, ne čine jedno u čoveku, tada on nema ni glavu ni rep.

6. Kod Mojsija: „I učiniće te Jehova Bog tvoj da budeš glava a ne rep, i bićeš samo gore, a ne dolje, ako uzaslušaš zapovijesti Jehove Boga svojega, koje ti danas ja zapovijedam, da ih držiš i tvoriš" (Zak. Ponov. 28:13). „Učiniće da budeš glava", znači učiniti da čovek postane duhovan i inteligentan, tako da ga se može uzdignuti iz svetlosti sveta u svetlost neba; a učiniti repom, znači učinini ga čulnim i ludim, tako da ne gleda prema nebu nego prema svetu. Jer Gospod uzdiže u nebo unutrašnje stvari čoveka koje pripadaju misli i osećanju, kada je u dobru života, a otuda i u istini doktrine; ali ako je u zlu života, pa stoga i u obmanama, tada niže stvari gledaju na dole, tako na svoje vlastito telo i na ono što pripada svetu, pa stoga i paklu, kada odbacuje prirodu koja je istinski ljudska, a oblači se u prirodu zveri; jer zveri gledaju na dole, i na stvari koje sreću u svetu i na zemlji. Uzdizanje u svetlo neba od Gospoda je stvarno uzdizanje unutrašnjih stvari čoveka ka Gospodu, a odbacivanje stvari koje su ispod i koje se ne vide, što je stvarno potiskivanje i bacanje na dolje unutrašnjih stvari, a kad je to slučaj, tada je sva misao uronjena u posledne Čulno.

7. Opet, kod Mojsija: „Stranac koji je kod tebe, popeće se nada te visoko, ti ćeš sići dolje veoma nisko. On će ti davati u zajam, a ti nećeš njemu davati u zajam;on će postati glava, a ti ćeš postati rep" (Zak. Ponov. 28:43, 44). Ove rči treba slično razumeti. Biti glava znači biti duhovan i inteligentan, a biti rep znači biti čulan i lud; davati tebi u zajam, a ne ti njemu, znači 8 da će te on učiti istinama, a ne ti njega. Tako kod Isaije: „I reci mu: čuvaj se i budi miran, ne boj se i srce tvoje neka se ne plaši od dva repa (kraja) ovijeh glavonja što se puše, od silnoga gnjeva Rezinova i Sirskog sina Romelijina" (7:4). Rezin i Sirija označavaju izokrenuto Racionalno, a sin Romelijin car Izrailjski, još nazvan Efraim, označava izokrenuto Intelektualno. Intelektualno u odnosu na Reč označava se carem Izrailjevm i Efraimom, dok se Racionalno u odnosu na potvrđujuća znanja označava Rezinom i Sirijom. Jer čovek mora da ima Racionalno da bi razumeo Reč. Kad su ova dva izokrenuta, onda gledaju samo na dole ka zemlji, a 9 na izvan samo prema svetu, kao što čine čulni ljudi koji su u obmanama od zla; stoga se nazivaju repovma. Koji se puše označava požudu za obmanom, a otuda i gnev protiv istina i dobara crkve. Tako opet, kod Mojsija: „Jehova reče Mojsiju: pruži ruku svoju, pa zmiju uhvati za rep; i pruži ruku svoju, i uhvati je, i opet posta palica u ruci njegovoj" (Izlazak 4:4). Da se i ovde repom označava poslednje u prirodi, može se videti u Tajnama Nebeskim br. 6951-6955). Pošto repovi označavaju poslednje stvari ingteligencije i mudrosti, koje su čulne doslovne istine, i pošto sve poedinosti prinosa označavaju nebeske i Božanske duhovne stvari, stoga je bilo zapoveđeno da uklone rep tamo gde je blizu kičmenog stuba, i da ga prinesu na žrtvu s ostalim delovima koji se tamo pominju (Levitska 3:9; 8:25; 9:8; Izlazak 29:22).

Da žrtve paljenice i prinosi označavaju nebeske i duhovne Božanske stvari, koje su unutrašnje stvari crkve, iz kojih je izvedeno bogoštovanje, može se videti u Tajnama Nebeskim (br. 2180, 295, 2807, 2830, 6905, 8936). Zato što repovi označavaju čulne doslovne istine koje, kad su odvojene od unutrašnjih stvari koje su duhovne – to jest, kada nisu s unutrašnjim, pa ne gledaju unutra i naizvan, nego prema izvana i prema dol je – označavaju obmane potvrđene doslovnim istinama, stoga isto tako u sledećim delovma Apokalipse, gde se govori o obmanama iz toga izvora, kaže se da su repovi konja viđeni u utvari bili kao skorpioni, sa glavama s kojima su udili (9:19); a posle da je aždaja povukla svojim repom treći deo zvezda na nebu, i bacila ih na zemlju (12:3, 4). Ove se stvari mogu videti objašnjene niže.

2830. I, gle, ovan: da ovo označava duhovno ljudske rase, vidi se iz značenja ovna, o kome će se sada govoriti. U crkvi je poznato da su žrtve paljenice i prinosi, u reprezentativnoj Jevrejskoj i Izrailjskoj Crkvi, pretstavljale Gospodovo Božansko Ljudsko; ali jedno je označeno žrtvama paljenicama i žrtvama jaganjaca, drugo jarićima i kozama, opet drugo ovnovima, volovima, i teladima, kao i golubicama i golubićima, a drugo prinosima i nalivima. U opšte, ove žrtve su označavale Božanske nebeske stvari, Božanske duhovne stvari, i Božanske prirodne stvari, koje sve pripadaju Gospodu; i pošto označavaju nebeske, duhovne i prirodne stvari koje su od Njega u Njegovom carstvu, pa stoga i u svakome ko je u Gospodovom carstvu: što je jasno i iz Svete Večere, koja je zamenila žrtve paljenice i druge žrtve, a u kojoj hleb i vino označavaju Gospodovo Božansko Ljudsko, hleb Njegovo Božansko nebesko, a vino Njegovo Božansko Duhovno; stoga oni označavaju Njegovu ljubav prema celoj ljudskoj rasi, i ljubav ljudske rase prema Njemu, vidi br. 2343, 2359. Otuda je jasno da žrtve paljenice i druge žrtve obuhvataju nebesko bogoštovanje od ljubavi ka Gospodu, i duhovno bogoštovanje od ljubavi ka bližnjemu, pa otuda i veru u Gospoda, vidi br. 922, 923, 1823, 2180. Značenje onoga što je nebesko, i onoga što je duhovno, i šta je označeno onima koji su nebeski i onima koji su duhovni u Gospodovom carstvu, ili u Njegovoj crkvi, bilo je često pokazano gore, vidi br. 1155, 1577, 1824, 2048, 2088, 2184, 2227, 2669, 2708, 2715. Da ovan označava

Gospodovo Božansko Duhovno, pa stoga ono što je duhovno u čoveku ili, što je isto, u onima u ljudskoj rasi koji su duhovni, može se videti iz žrtava paljenica i drugih žrtava, kao ovnova, kao kad su Avram i Izak bili posvećeni da izvedu tu službu, ili kada su bili uvedeni (u služenje?): Da treba da prinesu jednog junca za oprost greha čija krv treba da se poškropi po uglovima oltara, a ostatak u podnožje (oltara); kao i da treba zaklati jednog ovna, i njegovom krvlju poškropiti okolo oltara, i da posle treba celog ovna spaliti na oltar kao žrtvu paljenicu: i da se krvlju drugoga ovna poškopi vrhžu Aronovog uha, i palac njegove ruke i veliki palac na nozi, i da se posle mora spaliti kao žrtva paljenica (Izlazak 21:1-35; Levitska VIII- 1 do kraja: IX-2 i sledeći stih); jasno je su svi ovi obredi bili sveti, a bili su sveti jer su pretstavljali i označavali svete stvari; inače, klanje junca, škropljenje njegove krvi na kajeve oltara, i prosipanje ostatka na podnožje; pa zaklati ovna, i poškropiti njegovom krvlju uglove oltara, i posle ga spaliti; i poprskati krvlju ovna vrh Aronovoh uha, i palac na ruci i veliki palac na stopalu, i onda spaliti kao žrtvu paljenicu – sve ove stvari ne bi imale ništa sveto u sebi, i ne bi sadržavale ništa od bogoštovanja da nisu pretstavljale svete stvari; ali šta svaka pojedina stvar pretstavlja ne može niko znati osim preko unutrašnjeg smisla. Da junca (june) treba prineti kao otkup za greh označava Gospodovo Božansko Prirodno, i da ovan pretstavlja Božansko Duhovno, i da ovan označava one u ljudskoj rasi koji su duhovni, može se videti iz značenja junca i ovna u Reči. Uvođenje (inauguracija) u sveštenstvo izvođeno je preko duhovnih stvari, jer se preko duhovnih stvari čovek uvodi u nebeske stvari ili, što je isto, preko istina vere on se uvodi u dobro ljubavi. Na sličan način, kad je Aron ulazio u svetinju (sveto mesto), on je morao prineti junca kao prinos za greh, a ovna za žrtvu paljenicu (Levitska 16:2, 3). Nazirej, kad bi se napunili dani njegovog nazirejstva, morao je da prinese zdravo muško jagnje od godine za žrtvu paljenicu za otkup za greh, i jedno zdravo žensko jagnje, i jednog zdravog ovna za žrtvu mirnu (Brojevi 6:13, 14, 16, 17); razlog je bio to što su Nazireji pretstavljali nebeskog čoveka, koji je prilika Gospodova, vidi br. 51, 52, 1013; nebeski čovek je takav da je on u nebeskoj ljubavi, to jest, u ljubavi ka Gospodu, a otuda i u nebeskoj istini, vidi br. 202, 337, 2069, 2715, 2718; stoga je Nazirej morao da žrtvuje jagnje i žensko jagnje, čime je označeno ono što je nebesko, a i da žrtvuje ovna, kojim je označeno ono što je duhovno. Na svetkovinama,

žrtvovani su junci, ovnovi, i jagnjad; tako na prvi dan presnih hlebova, dva junca, jedan ovan, i sedam jaganjaca, kao žrtve paljenice (Brojevi 28:18-20). Na dan prvina (prvih plodova), dva junca, jedan ovan, sedam jaganjaca, sa darom, trebali su da se prinesu kao žrtve paljenice (Brojevi 28:26-28) na mladi mesec, dva junca, jedan ovan, sedam jaganjaca, sa darom, da se prinesu kao žrtve paljenice (Brojevi 28:11, 12). Sedmog meseca prvog dana meseca, jedno june, jedan ovan, i sedam jaganjaca, a se prinesu zajedno s darom; na petnaesti dan sedmog meseca, trinaest junaca, dva ovna, i četrnaest jaganjaca, da se prinesu; i tako i u drugim prilikama, vidi Brojevi 29:1, 2, 12-14, 17, 18, 20-24, 26-36. Junci i ovnovi su označavali duhovne stvari, a jaganjci nebeske stvari; trebalo ih je žrtvovati, i tako se uvodilo u duhovne stvari. Pošto su ovnovi označavali Božansko duhovno Gospodovoga Božanskog Ljudskog, a tako isto i duhovne stvari kod čoveka; stoga, kada se govori o Novom Hramu, i Novom Jersalimu, to jest, o Gospodovom duhovnom carstvu, kaže se kod Jezikilja, da treba, kad završe čišćenje oltara, da prinesu junca kao prinos za greh, a ovna za žrtvu paljenicu, i da za sedam dana treba svakoga dana da priprema jarca za greh, i junca i ovna (Jezekilj 43:23-25), a da knez toga dana pripremi junca kao prinos za greh za ceo narod, a na za sedam dana praznika sedam junaca i sedam ovnova, sa darom, za žrtvu paljenicu (14:22-24); a da na sabat treba da pripravi šest jaganjaca i ovna Jezekilj 46:4? 46:6). Novim Hramom i Novim Jerusalimom, u univerzalnom smislu, označeno je Gospodovo carstvo, vidi gore, br. 402, 940{ign95} a posebno Nova Crkva 2117; a da u Gospodovom carstvu nema žrtava paljenica i drugih žrtava, svakome je znano; otuda je jasno da se ovim stvarima označavaju nebeske stvari ljubavi, i duhovne stvari vere, jer ove pripadaju Gospodovom carstvu; pa su stoga ovde slične stvari označene juncima, ovnovima, i jaganjcima. Da junci i ovnovi označavaju duhovne stvari, jasno je iz pojedinosti koje se opisuju u njihovom unutrašnjem smislu, i uopšte iz toga da Novi Hram i Novi Jerusalim označavaju Gospodovo duhovno carstvo, a Sion nebesko carstvo. Da ovan označava ono što je duhovno ili, što je isto, one koji su duhovni, jasno je i kod Danila, gde piše da je video ovna koji stoji kod reke, koji ima dva roga; i posle mlado od koze (capra), koji je oborilo ovna, polomioo njegove rogove, i zgazilo ih nogama Levitska 8:3, 4 i sledeći stihovi); gde se ovnom označava duhovna crkva, a mladim od koze, oni koji su u veri odvojenoj o jubavi ka bližnjem ili u istini odvojenoj od dobra, a koji se postepeno podižu protivu dobra, i na kraju protivu Gospoda, što se tu opisuje.

Kod Samuila: Samuilo reče Saulu: zar su mile Jehovi žrtve paljenice i pronosi kao kad se sluša glas njegov? Gle, poslušnost je bolja od žrtve, i pokornost je bolja od pretiline ovnujske (1 Samuilov 15:22); pošto je predmet o kome se govori poslušnost, pa tako i istina, koja je duhovna, to su ove reči upućene caru, kojim je označena istina (vidi br. 1672, 2015, 2069), stoga se ne kaže, bolja nego pretilina volova i jagnjadi, nego bolja od pretiline ovnujske.

Kod Davida: Kad izađe Izrailj iz Misira (Egipta), dom Jakovljev iz naroda tuđega, Judeja postade svetinja Božija, Izrailj oblast njegova. More vidje i pobježe. Jordan se obrati natrag. Gore skakaše kao ovnovi, brdašca kao jaganjci. Što ti bi, more, te pobježe k tebi Jordane, te se obrati natrag? Gore, što skačete kao ovnovi, i brdašca kao jaganjci? Pred licem Jehovinim drkći zemljo, pred licem Boga Jakovljeva, koji pretvori kamen u jezero, granit u izvor vodeni (Psalam 114:1 do kraja): ovde je predmet o kome se govori duhovno dobro posle preporoda; opisuje se kakvo je, njegovo nebesko duhovo da je kao brda koja poskakuju kao ovnovi, a njegovo nebesko prirodno kao jaganjci; brda označavaju nebeske stvari ljubavi, vidi br. 795, 1430; svako može znati da u ovome, kao i u drugim Davidovim psalmima, ima svetih stvari, ali u unutrašnjem smislu; i da je nešto označeno brdima koja poskakuju kao ovnovi, i brdašca kao jaganjci, i da zemlja drhti pred licem Gospodovim, da su to izrazi koji bi izgledali sitnice bez važnosti da u njima nema unutrašnjeg smisla. Isti je slučaj s rečima kod Mojsija: Vođaše ga na visine zemaljske da jede rod poljski, i davaše mu da sisa med iz stijene i ulje iz tvrdoga kamena. Maslo od krava i mlijeko od ovaca s pretilinom od jaganjaca i ovnova bazanskih i jaraca, sa srcem zrna pšeničnih; i pio si vino, krv od grožđa (Zak. Pon. (32:13, 14); ovnovi bazanski označavaju nebeske duhovne stvari; a šta su nebeske duhovne stvari, vidi br. 1824).

Kod Davida: Žrtve paljenice pretile ću mu prinijeti s dimom od pretiline ovnujske, prinijeću ti teoce s jarićima (Psalam 66:15): žrtve paljenice pretile označavaju nebeske stvari ljubavi, a dim od ovnova duhovne stvari vere.

Kod Jezikilja: Arapi i svi knezovi Cedarski trgovahu s tobom, s jaganjcima i ovnovima i jarcima dolažahu na sajmove tvoje Jezekilj 27:21. ; govoreći o Tiru, kojim su označeni oni koji su u poznanjima dobra i istine (vidi br. 1201); Arabia označava mudrost, knezovi Cedarski njihovu inteligenciju, jaganjci nebesk tvari, ovnovi duhovne stvari, jarci prirodne stvari, koji slede redom.

Kod Isaije: Sva stada cedarska skupiće se k tebi; ovnovi Nabujotski biće ti na potrebu; prineseni na oltaru mom biće ugodni, i dom slave moje proslaviću (Isaija 60:7. ; ovde se govori o Gospodovom Božanskom Ljudskom: stado cedarsko označava Božanske nebeske stvari, ovnovi nabujotski Božanske duhovne stvari. Iz svih ovih odlomaka, dakle, može se videti da je ovde, u unutrašnjem smislu, označeno Gospodovo Božansko Duhovnom a otuda i ono što je duhovno kod čoveka ili, što je isto, kod onih u ljudskoj rasi koji su duhovni.