¹ Zato rekoh: Čujte, poglavice Jakovljeve i knezovi doma Izrailjevog, ne treba li vam znati šta je pravo?

² Koji mrzite na dobro, a ljubite zlo, sadirete kožu s njih i meso s kosti njihovih;

³ I jedete meso naroda mog i sadirete kožu s njih i kosti im prebijate, i sasecate kao u lonac i kao meso u kotao.

⁴ Tada će vikati ka Gospodu, ali ih neće uslišiti, nego će sakriti lice svoje od njih u ono vreme, kako oni zlo radiše.

⁵ Ovako veli Gospod za proroke koji zavode moj narod, koji grizu zubima svojim i viču: Mir; i ako im ko ne da ništa u usta, dižu rat na nj.

⁶ Zato će vam utvara biti noći proricanje vaše tama; i sunce će zaći tim prorocima i dan će im se smračiti.

⁷ Tada će se postideti videoci, i vračari će se posramiti, i svi će zastrti usne svoje, jer neće biti odgovora Božjeg.

⁸ Ali ja sam pun sile od Duha Gospodnjeg, i suda i hrabrosti da kažem Jakovu zločinstvo njegovo i Izrailju greh njegov.

⁹ Čujte ovo, poglavice doma Jakovljevog i knezovi doma Izrailjevog, koji se gadite na pravdu, i sve što je pravo izvrćete;

¹⁰ Koji gradite Sion krvlju i Jerusalim bezakonjem.

¹¹ Poglavari njegovi sude po mitu, i sveštenici njegovi uče za platu, i proroci njegovi gataju za novce, a na Gospoda se oslanjaju govoreći: Nije li Gospod usred nas? Neće doći zlo na nas.

¹² Zato će se s vas Sion preorati kao njiva, i Jerusalim će postati gomila, i gora od doma visoka šuma.

⁶ Jer na zasede svoje upravljaju srce svoje, koje je kao peć; hlebar njihov spava celu noć, ujutru gori kao plamen ognjeni.