2909. U gradu Arbeji, a to je hebron, u zemlji Hananskoj, označava (da je to bilo) u Crkvi. Ovo može da bude jasno iz značenja grada Arbeje (Kirjat-Arbeja), kojim se označava Crkva u pogledu istine; i iz značenja Hebrona u zemlji Hananskoj, kojim se označava Crkvu u pogledu dobra. U Reči, osobito u proročkom delu, gde se radi o istini, radi se i o dobru, zbog nebeskog braka u svim delovima Reči (vidi br. 683, 793, 801, 2173, 2516, 2712); stoga ovde, kad se imenuje grad Arbeja, kaže se da je to Hebron u zemlji Hananskoj. Da zemlja Hananska označava Gospodovo carstvo, vidi br. 1413, 1437, 1607; i da su mesta u njoj nešto predstavljala na razne načine, vidi br. 1585, 1866. U pogledu grada Arbeje koja je Hebron, to je zemlja u kojoj su Avram, Isak, i Jakov boravili. Da je tamo Avram boravio, jasno je iz onoga što je pre rečeno: Avram dođe i nastanise u ravnici Mambarskoj (Postanje 13:18).

Da je Isak boravio tamo, jasno je izonoga što sledi. Gde se kaže: I Jakov dođe k Isaku ocu svojemu Mamre u Korijat Arbeju, koja je Hebron, gdje Avram i Isak bijahu došljaci (Pos. (35:27).

Da je Jakov tamo boravio, vidi se iz ovoga odlomka: Josifa posla otac Jakov njegovoj braći u Kirjat-Arbeju (Postanje 37:13, 14). Iz reprezentacija ova tri, kao što je gore rečeno, jasno je da Kirjat-Arbeja, koja je Hebron, predstavlja Crkvu, pre nego je bila predstavljena Jerusalimom. Da svaka Crkva u toku vremena opada, dok na kraju u njoj nije ostalo ni malo vere i ljubavi ka bližnjemu, ida se onda ona ruši, bilo je predstavljeno Kirjat-Arbejom koja je Hebron, jer su je zauzeli Anakimi, kojima su označena najstrašnija lažna ubeđenja (vidi br. 581, 1673).

Da su je zauzeli Anakimi, vidi br. 12[21], 22); Jošua 11:21; pogl. (14:15; 15:13, 14, Sudije 1:10; i da je (crkva) došla do svršetka, i da je bila razorena, bilo je predstavljeno time što su sve stvari koje su tu bile, osuđene od Jošue na uništenje (Jošua 10:36, 37; pogl. (11:21); A i Juda i Kaleb su sasekli Anakime (Sudije 1:10; Jošua 14:13-15; pogl. (15:13, 14); i da je opet ustanovljena jedna nova Crkva, bilo je predstavljeno time što je to mesto dato Kalebu kao nasledstvo, polja i sela (Jošua 21:12); dok je sveštenički grad za sinove Aronove (Jošua 21:10. 11) bio dat Judi u nasleđe (Jošua 15:54). Otuda se vidi da Hebron označava Gospodovu duhovnu crkvu u zemlji Hananskoj; zbog čega je i Davidu bilo zapoveđeno da ide u Hebron, gde je bio pomazan za cara nad domom Judinim; a pošto je vladao otuda sedam godina i šest meseci, otišao je u

Jerusalim, i zaposeo Sion (vidi 2 Sam. (2:1-11, pogl. (5:5:1 o Carvima 2:11), i tek je tada Gospodova duhovna Crkve označena Jerusalimom, a nebeska Crkva Sionom.

2173. Da Sara ovde označava Gospoda u odnosu na istinu, vidi se iz reprezentacije Sare, pošto ona označava intelektualnu istinu pripojenu dobru, a ovde oznaava rcionalnu istinu, iz istog razloga koji je naveden u vezi sa Avramom. Sara pretstavlja istinu, vidi gore br. 1468, 1901, 2063, 2065. Dobro i istina su u istorijskim delovima Reči uvek pretstavljeni brakom, a što je sa tim delovima Reči, jer postoji Božanski brak između nebeskih i duhovnih stvari, ili, što je isto, između stvari ljubavi i stvari vere, ili, štp je isto, između stvari volje i stvari razuma; prvo se odnosi na dobro, a drugo na istinu. Takav brak postoji u Gospodovom carstvu u nebima, kao i u Gospodovom carstvu na zemlji, ili u crkvi, i u svakon čoveku, kao i u svakom pojedinom delu koji ga sačinjava, i u najmanjim delovima najmanjih delova. Sve što nije u takvom braku, to nema života. Stoga takav brak postoji u celoj prirodi, i u svakom njenom delu, samo u drugom obliku i izgledu, bez čega (priroda) ne bi mogla da postoji. Pošto takav brak postoji u svemu, to je uobičajeno da se sve kod Proroka, osobito kod Isaije, ovo izražava na dvostruk način, gde se jedan izraz odnosi na ono što je nebesko ili dobro, a drugi na ono što je duhovno ili istina, o čemu vidi br. 683, 793, 801. Da u svakoj pojedinpoj stvari postoji sličnost sa brakom, može se videti u br. 718, 747, 917, 1432. Otuda to da Avram pretstavlja Gospodovo dobro, a Sara istinu.