3869. I reče, Jehova ču da sam prezrena (omrznuta). Da u najvišem smislu, ovo označava proviđenje; u unutrašnjem smislu, volju od vere; u unutarnjem smislu, poslušnost; u spoljašnjem smislu, slušanje; u ovom slučaju, veru u volji, koja je od samoga Gospoda, jasno je iz značenja čuti. Da čuti pripada čulu sluha, nepotrebno je objašnjavati; ali da je u unutarnjem smislu slušati poslušnost, a u unutrašnjem smislu vera u volji, jasno je iz mnogih odlomaka u Reči (kao što će se odmah videti); kao i iz prirode sluha u odnosu na vid. Da je u unutarnjem smislu vid razumevanje, a u unutrašnjm smislu, vera u razumu, može se videti gore (vidi br.
3863.), a ovo je stoga što se preko unutrašnjeg vida saznaje kakva je neka stvar, pa se to stoga razume verom, ali verom koja je intelektualna. Na sličan način, kada stvari koje se čuju, prodru do unutarnjeg, one se menjaju u nešto što je slično vidu, jer ono što se čuje, to se vidi na unutarnji način; pa stoga se sa vid, naime, s onim što se razume, označava i ono što pripada veri; ali slušanje u isto vreme uverava (ubeđuje) da je slučaj takav, i deluje ne samo na čovekov intelektualni deo, nego i na njegov voljni deo, i čini da ovaj hoće ono što vidi. Otuda to da slušanje označava razumevanje neke stvari, a u isto vreme poslušnost; a u duhovnom smislu, veru u volji. Pošto sve SEKCIJA 2. ovo leži u slušanju (latentno je u slušanju), naime, poslušnost i vera u volji, stoga se ovi tako označavaju u svakodnevnom govoru sa slušati, poslušati, i paziti; jer čuti je biti poslušan; a poslušati nekoga je pokoriti se. Jer su unutarnje stvari nekoga predmeta ponekad tako sadržane unutar izraza čovekovoga govora, jer čovekov duh je taj koji misli i opaža značenje govornih izraza, i to je nešto preko čega postoji veza (komunikacija) s duhovima i anđelima, koji su u prvim načelima ovih izraza. Osim toga, takav je krug stvari u čoveku, da sve što ulazi kroz uho i oko, ili preko slušanja i vida, prelazi u razum, a iz razuma u volju, a iz volje u čin. Na sličan način, i istina vere prvo postaje istina vere u znanju; posle (postaje) istina vere u volji; a konačno istina vere u činu, to jest u ljubavi ka bližnjemu. Vera u znanju, ili u razumu, je Ruben, kao što je pokazano; vera u volji je Šimun; a kada vera u volji postane ljubav ka bližnjemu, to je Levije. Da u SEKCIJA 3 najvišem smislu slušati označava proviđanje (proviđenje), može se videti iz onoga što je gore rečeno (br. 3863) o pogledati, što u najvišem smislu označava proviđanje; jer Gospodovo proviđanje je viđenje od večnosti da je slučaj takav: ali Gospodovo proviđenje je u tome da On tako upravlja da bi tako bilo; a ono je u tome što se savija čovekova sloboda prema dobru, onoliko koliko On proviđa da će čovek dozvoliti da ga se savija u SEKCIJA 4 slobodi (vidi br. 3854).
Da se sa Jehova ču, po čemu je Šimun (Simeon) dobio ime, u unutarnjem smislu, označava poslušnost, a u unutrašnjem smislu vera u volji od Gospoda samoga, pokazuje se iz mnogih odlomaka u Reči; kao iz sledećih.
Kod Mateje: I ču se glas iz oblaka, govoreći: To je Sin moj ljubljeni, koji je po Mojoj volji; Njega poslušajte Mateju 17:5. Poslušati Ga znači imati veru u Njega, i pokoravati se Njegovim zapovestima; a to znači imati veru u volji.
Kod Jovana: Zaista, zaista vam kažem, dolazi čas kada će i mrtvi čuti glas Sina
Božijega; i oni koji čuju, živjeće. Ne čudite se; jer čas je došao da oni u grobovima čuju glas Njegov Jovan 5:25, 28). Čuti glas Sina Božijega označava imati veru u Gospodove reči, i hteti ih. Oni koji imaju veru koja pripada volji, primaju život; stoga se kaže, oni koji čuju, ti će živjeti.
Opet: SEKCIJA 5 Onaj koji ulazi na vrata pastir je stada; njemu vratar otvara; i ovce čuju glas nejgov. Imam i druge ovce koje nisu od ovoga stada; njih moram da dovedem, i one će čuti glas Moj, i biće jedno stado i jedan pastir; Moje ovce čuju glas Moj, i ja njih znam, i one idu za Mnom Jovan 10:2, 3, 16, 27). Čuti glas označava pokoravati se iz vere koja pripada volji.
Opet: Svaki koji voli istinu, čuje glas Moj Jovan 18:37. Ovde se misli na isto.
Kod Luke: Abraham mu reče: imate Mojsija i proroke; neka njih poslušaju. Ako ne slušaju Mojsija i Proroke, neće se uveriti ni da neko ustane iz mrtvih Luka 16:29, 31). Poslušati Mojsija i Proroke označava znati ono što je u Reči, i imati veru u to, tako isto, hteti to; jer imati veru a ne hteti, je videti ali ne slušati, a imati veru i hteti je i videti i čuti. Stoga i videti i slušati pominju se svuda zajedno u Reči; a gledanjem se označava isto što i sa Rubenom; a slušanjem isto što i Šimunom(Simeonom); jer oni su zajedno kao brat sa bratom. Da se videti islušati pominju zajedno, vidi se iz sledećih odlomaka. SEKCIJA 6 Kod Mateje: Stoga im govorim u pričama (parabolama), jer gledajući ne vide, i čujući ne čuju niti razumiju. I zbiva se na njima proroštvo Isaijino, koje govori: ušima ćete čuti, i ne ćete razumjeti; i očima ćete gledati, i ne ćete vidjeti; jer je odrvenilo srce ovijeh ljudi, i ušima teško čuju, i oči su svoje zatvorili da kako ne vide očima. I ušima ne čuju, i srcem ne razumiju, i ne obrate se da ih iscijelim. A blago vašijem očima što vide, i ušima vašijem što čuju. Jer kažem vam zaista da su mnogi proroci i pravednici željeli vidjeti što vi vidite, i ne vidješe, i čuti što vi čujete, i ne čuše Mateju 13:13-17; Jovan 12:40; Isaija 6:9).
Kod Marka: Isus reče učenicima, šta mislite da hljeba nemate? Zar još ne osjećate i ne razumijete? Zar je još okamenjeno srce vaše? Oči imate a ne vidite? Uši imate a ne čujete? Marka 8:17, 18). SEKCIJA 7 Kod Luke: Vama je dato da znate tajne carstva Božijeg; ali drugim samo u pričama (parabolama), da gledajući ne vide, u slušajući ne čuju Luka 8:10).
Kod Isaije: Oči slijepijeh će se otvoriti, i uši gluhijeh otvoriće se (Isaija 35:5.
Opet: I u taj će dan gluhi čuti riječi u knjizi, i iz tame i mraka vjdeće oči slijepijeh (Isaija 29:18.
Opet: Čujte, vi kolji se gluhi; gledajte, da biste vidjeli (Isaija 42:18.
Opet: Izvedi narod slijepi koji ima oči i gluhi koji ima uši (Isaija 43:8.
Opet: I oči onijeh koji vide ne će biti zaslijepljene, i uši onijeh koji čuju slušaće (Isaija 32:3.
Opet: Ali ti se ne će više uzimati učitelji tvoji, nego će oči tvoje gledati učitelje tvoje; i uši će tvoje slušati riječ iza tebe gdje govori (Isaija 30:20, 21).
Opet: Ko zatiskuje uši svoje da ne čuje za krv, i zažima oči svoje da ne vidi zla, on će nastavati na visokim mjestima (Isaija 33:15, 16).
Kod Jezikilja: Sine čovječiji, nastavaš posred doma odmetničkoga, da imaju oči, i da ne vide; i da imaju uši a da ne čuju Jezekilj 12:2. U ovim odlomcinma pominje se i gledanje i slušanje jer jedno sledi drugo; to jest, vera u razumu koja je gledanje, i vera koja je u volji je slušanje; inače, bilo bi dovoljno da se pomene samo jedno; a iz ovoga je jasno zašto je jedan Jakovljev sin dobio ime od gledati a drugi od slušati. Da gledanje označava veru u znanju ili u razumu, a slušanje veru u poslušnosti ili u volji, je zbog saobraznosti (korespondencije) u drugom životu, i značenja ovih reči; jer oni koji su intelektualni su stoga u veri koja pripada oblasti očiju, i oni koji su u poslušnosti stoga su u veri koja pripada oblasti uha. Da je slučaj ovakav, videće se na kraju poglavlja gdje će, po Gospodovoj Božanskoj milosti, biti opisana saobraznost svih stvari u ljudskom telu s onima (u Gospodovom SEKCIJA 9 carstvu ili Velikom Čoveku). Otuda to da je u unutrašnjem smislu oko razumevanje (br. 2701), a da je uho poslušnost, a u duhovnom smislu je vera iz toga, ili vera u volji; kao što je očito iz sledećih odlomaka.
Kod Isaije: Niti si čuo niti znao, i prije ti se uši ne otvoriše (Isaija 48:8).
Opet: Gospod Jehova dade mi jezik učen da umijem progovoriti zgodnu riječ umornom. Gospod otvori mi uši, i ja se ne protivih (Isaija 50:4, 5).
Opet: Slušajte Me, pa ćete jesti što je dobro. I duša će se vaša nasititi pretiline. Prignite uho svoje i hodite k meni; poslušajte, i biće živa duša vaša (60:2, 3).
Kod Jeremije: Kome da govorim i svjedočim, da bi čuli; njihovo uho neobrezano je; i ne čuju Jeremija 6:10).
Opet: Ovo sam im zapovijedio, govoreći, Poslušajte glas Moj, i biću vam Bog, i vi ćete biti Moj narod; i ne poslušaše, i neprikloniše uho svoje Jeremija 7:23, 24, 26).
Opet: Počujte riječ Jehovinu, žene, i neka primi uho vaše riječ usta njegovijeh Jeremija 9:20).
Opet: Ali ne prignuste uha svojega, i ne poslušaste Jeremija 35:15).
Kod Jezikilja: Sine čovječiji, sve riječi koje govorim, primi ih u srce svoje, i poslušaj ih svojim ušima Jezekilj 3:10).
Opet: I staviću revnost svoju tebi na suprot, te će raditi s tobom gnjevno, nos i uši otsjeći će ti Jezekilj 23:25. Otsjeći nos i uši označava (oduzeti) opažanje istine i dobra, i poslušnost veri.
Kod Zaharije: Ali ne htješe slušati, i uzmakoše ramenom natrag, i zatiskoše uši svoje da ne čuju. I srcem svopim otvrdnuše kao dijamant da ne čuju zakona Zaharija 7:11, 12).
Kod Amosa: Ovako veli Jehova: kao kad pastir istrgne iz ust avu dvije golijeni ili kraj od uha, tako će se istrgnuti sinovi Izrailjevi koji sjede u Samariji na uglu od odra i nakraj postelje Amos 3:12. Istrgnuti dvije golijeni (noge) označava volju od dobra (dobru volju). Da kraj od uha označava ovo, može se videti, kao što je rečeno, jedini iz korespondencija u drugom životu, kao i iz značenja, u skladu s kojima je unutrašnji smisao Reči, kao i obredi u Izrailjskoj i Jevrejskoj crkvi. Otuda to da kada su Aron i njegovi sinovi bili uvođeni u njihovu službu, bilo je zapoveđeno, među ostalim stvarima, da Mojsije uzme krvi od ovna, i stavi ga na vrh Aronovoga uha, kao i na vrhove ušiju njegovih sinova, i da stave palac njihove desne ruke na palac desnoga stopala (Izlazak XXOX. 20). Ovaj je obred predstavljao volju od vere, u koju je svaki sveštenik morao da bude uveden. Da je ovaj obred bio svet, svako može da zna, jer je to Mojsiju naredio Jehova; pa je stoga i stavljanje krvi na kraj od uha bilo sveto. Ali koja je posebna sveta stvar bila ovime označena, može se znati iz unutrašnjeg smisla u Reči, koji smisao je ovde da sveto vere od volje mora da se održava. Da je uhom označena poslušnost, a u unutrašnjem smislu vera koja je od toga, još je jasnije iz obreda koji se odnosi na slugu (roba) koji nije hteo nda napusti svoju službu; o čemu čitamo kod SEKCIJA 11 Mojsija: Ako li rob reče tvrdo: ljubim gospodara svojega, ženu svoju i djecu svoju, ne ću da idem i da budem slobodan. Onda neka ga dovede gospodar njegov pred sudije i postavi ga na vratima ili kod dovratka, i ondje neka mu gospodar probuši uho šilom, pa neka mu robuje do vijeka (Izlazak 21:5, 6; Zak. Ponovljeni 15:17). Probušiti uho šilom kod dovratka označava služenje ili neprekidnu poslušnost; u duhovnom smislu ne označava volju da se razume istina nego hteti istinu iz poslušnosti, SEKCIJA 12 što relativno nije sloboda. Pošto se u unutrašnjem smislu poslušnost označava ušima, a pokoravanje slušanjem, jasno je šta je označeno ovim rečima, koje je Gospod često izgovorio: Ko ima uči, neka čuje (Mateja 12:9, 43; Marko 4:9, 23; 7:16; Luka 8:8; 14:35; Otkr. 2:7, 11, 29; 3:13, 22). SEKCIJA 13 Da u najvišem smislu čuti označava proviđenje; a videti, proviđanje, jasno je iz odlomaka u Reči gde se oči i uši odnose na Jehovu ili Gospoda; kao kod Isaije: Prigni, Gospode, uho svoje i čuj; otvori, Gospode, oči svoje i vidi (37:18).
Kod Danila: O Bože, poslušaj me, i spasi me Danijel 9:18).
Kod Davida: O Bože, prikloni uho Svoje, i spasi me (Psalam 17:6).
Opet: Prikloni uši Svioje molitvi mojoj istine tvoje radi, odgovori me pravde Svoje radi (Psalam 143:1) Kod Jeremije: O Jehova, Ti čuješ glas moj, ne sakri uho svoje od uzdisaj ojega, kada vapijem (Plač 3:55, 56) Kod Davida: Molitva nevoljnika kada klone i pred Gospodom izliva tugu svoju, Gospode, čuj molitvu moju, vapaj moj neka do tebe dođe (Psalam 102:1, 2). Poznato je da Jehova nema uši i oči kao čovek, nego da je to atribut kojim se opisuje Božansko, koji je atribut opisan sa uho i oko, naime, beskrasajna volja i beskrajno razumevanje. Beskrajna volja je proviđenjem a beskrajno razumevanje je proviđanje; ovo je ono što je označeno uhom i okom u najvišem smislu, kada se pripisuje Jehovi. Iz svega ovoga sada je jasno šta je u svakom smislu označeno sa Jehova ču, po čemu je Šimun (Simeon) dobio ime.
