584. I ostali ljudi koji ne biše pobijeni zlima ovima. – Da ovo označava one koji nisu bili pobijeni zbog protivnih redu želja gore pomenuih, vidi se iz značenja ostalih ljudi koji nisu bili pobijeni, što označava one koji nisu duhovno nestali. Da poginuti, u Reči, označava biti ubijen duhovno, ili nestati večnom smrću, može se videti gore (br. 547, 572); i iz značenja pobijeni zlima ovima, što označava redu protivne želje gore pomenute ili, redu protivne želje koje ubijaju iz ljubavi prema zlu, i ljubavi prema obmani, a isto tako označava požudu da se razore istine i dobra crkve obmanama od zla; sve su ove požude označene ognjem, dimom, i sumporom koji izlaze iz usta konja (vidi gore, br. 578). Ove se nazivaju zlima, jer zla, u Reči, označavaju stvari koje razaraju duhovni život kod ljudi, pa stoga i crkvu; a one isto tako označavaju stvari koje uzrokuju smrt u duhovnome smislu, a odnose se u glavnom na redu protivne želje koje izviru iz ljubavi prema sebi i svetu; jer ove su ljubavi koreni iz kojih niču i rađaju se sva zla i obmane.

2. Takve stvari označene su zlima i u sledećim odlomcima Apokalipse: Dva će svjedoka imati vlast da ih pretvaraju u krv, i da udare zemlju svakim zlom (mukom) kadgod zahtjednu (11:6). I ljudi huliše na Boga od zla gradnoga, jer je velika vrlo muka (zlo) njegova (16:21). Opet: Zato će u jedan dan doći zla njezina; smrt, i plač, i glad (18:8). Opet: Vidjeh sedam anđela sa sedam poslednjih zala, kojima će Gospod pokazati gnjev svoj (15:1, 6, 8). Zlima se ovde označavaju stvari koje donose duhovnu smrt čoveku, koja potpuno razaraju i opustoše crkvu kod ljudi pojednačno, i uopšte, kao što će se videti u objašnjenju odlomaka koji slede, gde se pominju zla, a posebno gde se govori o sedam poslednjih zala. Slične su stvari 3 označene zlima u sledećim odlomcima kod proroka. Tako kod Isaije: I svjetlost će mjesečeva biti kao svjetlost sunčana i sedam puta veća, kao svjetlost od sedam dana, kad Jehova zavije ulom narodu svojemu i iscijeli rane koje mu je zadao (30:26). I kod Jeremije: Tvoja je rana neizliječiva, i tvoje je zlo je vrlo veliko. Jer sam te udario mukama neprijatelja tvoga (30:12, 14, 17). Ponovo, kod istog proroka: Ko god bude prolazio pored Edoma, zviždaće na muku njegovu (49:17). I kod Mojsija: Ako ne uzdržiš i ne ustvoriš sve riječi ovoga zakona, ne bojeći se silnog i strašnog imena Jehove Boga svoga, pustiće Jehova na tebe i na sjeme tvoje zla čudesna, i duga, i svako zlo i muku koja je napisana u knjizi ovoga zakona, Jehova će tada donijeti vama (Zak. Ponov. 28:58, 59, 61). Zla ovde znače duhovna zla, a koja su nabrojana u tome poglavlju Zakona Ponovljenih (stihovi 20-68).

4. Šta zla označavaju u duhovnom smislu, opisuje se korespondencijama kod Zaharije: Ovo je zlo kojim će Jehova udariti sve narode koji bi vojevali na Jerusalim: tijelo će svakom posahnuti dok još stoji na nogama, i oči će svakome posahnuti u rupama svojim, jezik će svakome posahnuti u ustima. I zlo kao to zlo, snaći će konje, mazge, kamile, i magarce, i svu stoku koja bude u tom okolu (14:12, 15). Ovo se kaže o onima koji nastoje da razruše crkvu pomoću obmana. Da će se svakome telo posušiti još dok stoji na nogama, označava da će sva volja za dobro nestati kod onih koji to pokušaju, i da će na taj način postati čisto telesno-prirodni, jer telo označava volju i njeno dobro ili zlo, dok noge označavaju stvari koje pripadaju prirodnom čoveku; stoga stajati samo na nogama znači živeti samo od tih stvari. Oči koje bi posahnule u rupama svojim, označavaju sve razumevanje istine koje će nestati, gde oči označavaju to razumevanje; a jezik koji će se osušiti u njegovim ustima, označava da će nestati sve opažanje istine i osećanje za dobro. O ovim se stvarima može videti gore (br. 455:8), gde je objašnjeno ovo proroštvo. Skoro su iste stvari označene i zlima kod konja, mazge, kamile, magarca, i svake stoke; jer se zlima na ovima označava gubitak sveg razumevanja istine, kako duhovne tako i prirodne; a zlima na 5 stoci označava se gubitak osećanja za dobro. Kod Luke, da je u isti čas kad je poslao odgovor Jovanu /Krstitelju/, Isus je iscijelio mnoge od bolesti i od muka i od zlijeh duhova; i mnogima koji su bili slijepi, dao vid (7:21). Muke od zlih duhova označavaju opsednutost, i nesreće koje su u to vreme nanosili zli duhovi ljudima, sve korespondiraju tim duhovnim stanjima. Jer sva izlečenja bolesti koja je izvršio Gospod, označavaju duhovna izlečenja, pa su stoga Gospodova čuda bila Božanska; kao na primer, da je dao vid mnogima koji su bili slepi, što je značilo podariti razumevanje istine doktrine onima koji nisu znali istinu; tako, ponovo, ranama koje su razbojnici naneli čoveku koji je išao iz Jerusalma u Jerihon (Luka 10:30), označene su duhovne rane, koje su bile obmane i zla koje su došljacima i Neznabošcima nanosili Fariseji i Književnici, kao što se može videti gore (br. 444:13), gde je objašnjen duhovni smisao ove parabole.

547. I dade im se da ih ne ubijaju. – Da ovo znači da ne treba da budu lišeni sposobnosti da razumeju istinu i opažaju dobro, jasno je iz značenja ljudi, koji označavaju razumevanje istine i opažanje dobra (vidi gore, br. 546); i iz značenja ubijati ih, što označava rušiti u pogledu duhovnog života, o čemu vidi gore (br. 315); a u ovom slučaju, lišiti sposobnosti razumevanja istine i opažanja dobra. To je ovde označeno ubijanjem ljudi, jer svaki čovek je rođen sa sposobnošću da razume istinu i opaža dobro; jer ova je sposobnost sama duhovna moć po kojoj se svaki čovjek razlikuje od zveri. Ovu sposobnost čovek nikada ne ruši, jer kad bi je srušio, više ne bi bio čovek nego zver. Ali izgleda kao da čulni čovek, koji je u obmani od zla, razara tu sposobnost, jer on nikad ne razume istinu niti opaža dobro kada čita Reč ili kad je sluša od drugih, ali ne ruši samu sposobnost razumevanja i opažanja, nego samo razumevanje istine i opažanje dobra, i to samo dok je u sposobnostima u kojima se utvrdio od zla; jer tada odbija da sluša istinu, koju, kako izgleda, nije u stanju da razume; ali ako se ukloni ubeđenje u obmanu koje mu smeta, tada on, kao duhovno-prirodni čovek, razume i opaža da je istina istina, i da je dobro dobro.

2. Da je slučaj ovakav, bilo mi je dopušteno da naučim iz mnogih iskustava. Jer je bilo mnogo onih iz paklene čete, koji su se bili ubedili u obmanama protivu istina, i u zlima protivu dobara, koji su tada stekli takav karakter, da nisu želeli da čuju ništa o istini, a još manje da je razumeju, od kojih su i drugi stekli mišljenje da ne mogu razumeti istinu. Ali isti duhovi, kada se ubeđenje u obmanu, vratili su se u moć i sposobnost da razumeju istinu, kao što je imaju oni koji su bili u razumevanju istine i u opažanju dobra; ali ubrzo, pošto su ponovo pali u svoje pređašnje stanje, izgledalo je ponovo kao da ne mogu da razumeju istinu, i doista, bili su jako ljuti da su razumeli, govoreći tada, da ipak to nije istina. Jer je osećanje, koje pripada volji, uzrok svega razumevanja koje pripada čoveku, jer je sam život razumevanja iz njega. Pomislite da li iko može da misli bez osećanja, i da li je osećanje sam život misli, stoga i život razumevanja. Pod osećanjem se misli na osećanje od ljubavi, ili na ljubav u njenom kontinuitetu. Iz ovih se stvari vidi da čovek doista može da razruši razumevanje istine i opažanje dobra, a što čine obmane od zla, ali da ne može zbog toga da razruši i sposobnost razumevanja istine i opažanja doba, pošto, ako bi ih razrušio, ne bi više bio čovek, jer ta sposobnost čini čoveka čovjekom; jer Božansko se povezuje sa tom sposobnosti. Otuda to, da iako je čovek, u pogledu ovog dvojnog života, koji je život razumevanja istine i život njegove volje, odbojan prema Božanskom, ipak je snagom svoje sposobnosti da razume istinu i opaža dobro, povezan s Božanskim, i zbog toga živi u večnosti. Iz ovih je razmatranja sada jasno, da se ne davanjem moći skakavcima da ubijaju ljude, označava da ih ne lišavaju sposobnosti razumevanja istine i opažanja dobra.