4926. A ona reče: kako prodrije? Da ovo označava njegovo prividno odvajanje od dobra, vidi se iz značenja prodrijeti, što je oštećenje i izokretanje istine kroz odvajanje od dobra (o čemu ubrzo). Da prodrijeti, ovde, znači odvojiti konac od ruke, i tako se odvojiti od dobra, jasno je, jer se crvenim koncem označava dobro (br. 4922); da je ovo bilo sakm po izgledu, sledi iz toga što je tako izgledalo babici (primalji); jer ovo nije bio onaj koji je imao crveni konac, nego njegov brat, kojim je predstavljena istina. O ovome predmetu vidi šta je ranije rečeno (br. 4925), naime, da je u stvarnosti dobro prvorođeni, a je istina to samo na izgled. (prim. prev. Tako je izgledalo babici). Ovo se dalje može ilustrovati onim kako se koriste udovi i organi u ljudskom telu. Izgleda da su udovi i organi prvi (priorni a da je njihov rad drugi po redu); jer se oni prvi vide pre, i pošto su poznati i pre nego se koriste. Međutim, koristi od ovih su priorne (prve po važnosti) u upoređenju s udovima i organima, jer ovi poslednji su potekli od koristi (službi, funkcija); u stvari, njih oblikuje njihova služba (funkcija), i sebi ih prilagođava. Da nije tako, sve stvari u čoveku ne bi tako jednodušno stvarale jedinstvo. Slično je i s dobrom i istinom: izgleda kao da je istina prva, ali prvo je dobro, jer dobro oblikuje istine i prilagođava ih sebi; stoga, strogo gledajući, istine su samo oblikovana dobra, ili oblici dobra. Istine u odnosu prema dobru su kao utroba i tkiva u telu u odnosi na njihove službe (funkcije); a dobro, uzevši stogo, samo je služba (korist, funkcija).

2. Da prodiranje označava kršenje istine i njeno izvrtanje preko odvajanja od dobra, jasno je i iz drugih odlomaka u Reči, kao kod Davida: Žitnice naše pune, obilne svakim žitom; ovce naše nek se množe na tisuće i na sto tisuća po stanovima našim. Volovi naši neka budu tovni; neka ne bude napadanja, ni bježanja (probijanja), ni tužnjave po ulicama (Psalam XXLIV. (13, 14). Ovde se govori o Drevnoj Crkvi, kakva je bila u njenoj mladosti; žitnice naše pune označavaju duhovnu hranu, to jest, istinu i dobro; stoka i volovi označavaju unutrašnja i spoljašnja dobra; nema provaljvanja (bježanja) označava da istine nisu kvarene i polomljene kroz odvajanje od dobra.

3. .

Kod Amosa: U to ću vrijeme podignuti opali šator Davidov, i zatvoriću mu pukotine, i opraviću mu što je razvaljeno (prodrto), i opet ću ga sagraditi kao što je bio prije (u danima od večnosti) Amos 9:11. Ovime se opisuje crkva koja je u dobru, a šator Davidov koji je bio opao, je ljubav i milost od Gospoda. (Da je šator ovo dobro, može se videti gore, br. 414, 1102, 2145, 3312, 4128, 4391, 4599, i da je David Gospod, (br. 1888); zatvoriti pukotin nači ispraviti zablude koje su se bile uvukle zbog odvajanja istine od dobra; a sagraditi kao što je negda bilo (od večnosti), označava stanje i ona vremena koja se u Reči nazivaju dani od večnosti, kao i od koljena do koljena – kao kod Isaije: 4. I tvoji će sazidati stare pustoline. I podignućeš temelje koji će stajati od koljena do koljena, i prozvaćeš se: koji sazida razvaline i opravi putove za naselje. (Izaija 58:12. Ovime se opisuje crkva u kojoj je ljujbav ka bližnjemu i život suštinsko. Ovde se sa sazidati pustoline označava popraviti obmane koje su se uvukle kroz odvajanje dobra od istine, jer je svaka obmana iz ovoga izvora; popraviti putove za naselje, ili putovi, su istine (br. 627, 2333), a putovi se kaže za istinu (br. 3368, 2451, 3613) , a naselje se kaže za dobro (br. 2268, 2451, 2712, 3613).

5.

Opet: I vidjeste da je mnogo proloma na gradu Davidov, i sabraste vodu u donjem jezeru (Isaija 22:9). Prolomi (pukotine na gradu Davidovu su obmane doktrine (nauka) a voda iz donjeg jezera, su predaje kojima se iskvarila istine Reči (Mateja 15:1-6): Marko 7:1-14) Kod Jezikilja: Ne izlazite na prolome (pukotine), i ne ograđujete doma Izrailjeva da bi se održao u boju u dan Jehovin Jezekilj 13:5. I tražih među njima koji bi opravio ogradu i stao na prolomu preda me za tu zemlju, da je ne zatrem; ali ne nađoh nikoga. (Jezekilj 22:30. Stati na prolomu označava braniti i i stražiti da ne bi obmane provalile, Kod Davida: I šćaše ih istrijebiti da Mojsije izabranik njegov ne stade kao u rasjelini red njim, i ne odvrati jarost njegovu da ih ne istrtijebi (Psalam 106:23). gde stati na rasjelini označava čuvati da se ne uvuku obmane: Mojsije je Reč (vidi predgovor Postanju XVIII, i br. 4859kraj) 6. Kod Amosa: On će vas tražiti kukama, i ostatak vaš udicama ribarskim. I kroz prolome ćete ižljesti, svaka na prama se, i pobacaćete, i što bude u dvorovma, govori Jehova Amos 4:2, 3). Izlaziti kroz prolome označava , kroz obamne zbog umovanja, dvor je Reč, stoga, istina doktrine koja je od dobra. A prolomi označavaju obmanu koja se javlja onda kada se dobro odvoji od istine, a isto je predstavljeno u reprezentativnom smislu i jačanjem i popravljanjem doma Jehovinog (2 o Carevima 12:6-8; 22:5). U drugoj knjizi Samuilovoj: I ožalosti se David što Bog ubi Uzu. Za to se prozva ono mjesto Fares-Uza do danas. (2. Samuelova 6:8. Ovo govori o Uzi, koji se poginuo jer je dodirnuo kovčeg: a kovčegom se predstavlja nebo, a u najvišem smislu, Gospod, stoga, Božansko dobro; Uzom je predstavljeno ono što služi, stoga istina, jer ona služi dobru. Gore opisano odvajanje opisuje se s prolom Uzin.

1102. Da živi u šatorima Semovijem. Da to označava kako je namera da unutrašnje bogoštovanja bude u spoljašnjem, jasno je iz onoga što je prethodno rečeno o Semu, naime, da je on unutrašnja crkva ili unutrašnje bogoštovanje, a da je spoljašnje bogoštovanje nešto mrtvo ili nečisto ako u njemu nema i unutrašnjeg bogoštovanja da ga oživi i učini svetim. Da šatori označavaju svetost ljubavi i bogoštovanje koje od nje potiče, jasno je po značenju šatora (o tome u stavu 414).

Kod drevnih je bilo uobičajeno da se govori o putovanju i o životu pod šatorima, čime je bilo označeno sveto bogoštovanje, iz razloga što drevni ne samo što su putovali sa šatorima nego su i boravili u njima i u njima obavljali svoje sveto bogoštovanje. Otuda putovati i boraviti u unutrašnjem smislu znači živeti. Da šatori znače sveto bogoštovanje (pored mesta koja su navedena u stavu 414), mogu se uzeti sledeći odlomci kao potvrda.

Kod Davida:

Obukao si svjetlost kao haljinu, razapeo nebo kao šator. (Psalam 104:2)

Ovo označava prosvetljenje u duhovnom smislu. Čovek spoljašnje crkve se proširuje kada se pouči u istinama i dobru vere; a ako ima ljubavi prema bližnjem, sve više se utvrđuje (u veri); i pored toga, što poučeniji, to se oblak u njegovom intelektualnom delu razgoni – i to u onom intelektualnom delu gde su ljubav prema bližnjemu i savest. Takođe:

Ostavi naselje svoje u Silomu, šator u kojem življaše s ljudima. (Psalam 68:60)

Ovde šator znači isto što i hram, za koji se kaže da Bog obitava u njemu kad je prisutan kod čoveka u ljubavi. Stoga se čovek koji je živeo u svetom bogoštovanju nazivao šatorom kod drevnih, a kasnije i hramom.

Kod Isaije:

Raširi mjesto šatora svojega, i zavjesi stana tvojega neka se razastru. (Isaije 54:1)

Ovo označava prosvetljenje u onome što se odnosi na istinsko bogoštovanje.

Kod Jeremije:

Jer se opustoši sva zemlja, na jedan put će se opustošiti moji šatori, zavjesi moji za čas. (Jeremija 4:20).

Ovde se jasno pokazuje da se ne misli na šatore, nego na sveto bogoštovanje.

Kod Zaharija:

Jerusalim će ponovo ostati u svom mestu, zaista Jerusalim. Jehova će sačuvati šatore Judine. (Zaharija 12:6, 7)

Ovde šatori Judini služe za klanjanje Gospodu koji potiče od svetosti ljubavi. Iz ovih odlomaka sada je jasno šta znači ostati u šatorima; naime, da je to unutrašnje bogoštovanje u spoljašnjem. Ali pošto Jafet ili čovek spoljašnje crkve ne zna dobro šta je unutrašnji smisao, to će on ukratko biti opisan. Kada čovek oseti ili opazi da u sebi da ima dobre misli o Gospodu i da ima dobre misli o bližnjemu, i kada želi da im čini usluge, ne sebe radi ni dobitka niti časti radi; i kada oseti sažaljenje za one koji su u nevolji, a još više za one koji su u verskim zabludama u odnosu na verska učenja, tada neka zna da obitava u Semovim šatorima, to jest da ima u sebi unutrašnji smisao preko kojeg Gospod deluje.