14
Tada reče GospodBog zmiji: Kad si to učinila, da si prokleta mimo svako živinče i mimo sve zveri poljske; na trbuhu da se vučeš i prah da jedeš do svog veka.
211. Stih 7. Tada im se otvoriše oči, i vidješe da su goli; pa spletoše lišće smokvino i načiniše sebi pregače.
To što su im se oči otvorile označava da su znali i da su priznavali, po unutrašnjem diktatu, da su goli, to jest da nisu više u nevinosti kao pre, nego da su u zlu.
देना:
