2
Da, vi ste ljudi, i s vama će umreti mudrost.
3
I ja imam srce kao i vi, niti sam gori od vas; i u koga nema toga?
4
Na podsmeh sam prijatelju svom, koji kad zove Boga odazove mu se; na podsmeh je pravedni i dobri.
5
Bačen je luč po mišljenju srećnog onaj koji hoće da popuzne.
6
Mirne su kolibe lupeške, i bez straha su koji gneve Boga, njima Bog daje sve u ruke.
7
Zapitaj stoku, naučiće te; ili ptice nebeske, kazaće ti.
8
Ili se razgovori sa zemljom, naučiće te, i ribe će ti morske pripovediti.
9
Ko ne zna od svega toga da je ruka Gospodnja to učinila?
10
Kome je u ruci duša svega živog i duh svakog tela čovečijeg.
11
Ne raspoznaje li uho reči kao što grlo kuša jelo?
12
U starca je mudrost, i u dugom veku razum.
13
U Njega je mudrost i sila, u Njega je savet i razum.
14
Gle, On razgradi, i ne može se opet sagraditi; zatvori čoveka, i ne može se otvoriti.
15
Gle, ustavi vode, i presahnu; pusti ih, i isprevrću zemlju.
16
U Njega je jačina i mudrost, Njegov je koji je prevaren i koji vara.
17
On dovodi savetnike u ludilo, i sudije obezumljuje.
18
On razrešuje pojas carevima, i opasuje bedra njihova.
19
On dovodi knezove u ludilo, i obara jake.
20
On uzima besedu rečitima, i starcima uzima razum.
21
On sipa sramotu na knezove, i raspasuje junake.
22
On otkriva duboke stvari ispod tame, i izvodi na videlo sen smrtni.
23
On umnožava narode i zatire ih, rasipa narode i sabira.
24
On oduzima srce glavarima naroda zemaljskih, i zavodi ih u pustinju gde nema puta,
25
Da pipaju po mraku bez videla, i čini da tumaraju kao pijani.
