1
Zašto se bune narodi i plemena pomišljaju zaludne stvari?
2
Ustaju carevi zemaljski, i knezovi se skupljaju na Gospoda i na pomazanika Njegovog.
3
"Raskinimo sveze njihove i zbacimo sa sebe jaram njihov."
4
Onaj, što živi na nebesima, smeje se, Gospod im se podsmeva.
5
Pa im govori u gnevu svom i jarošću svojom zbunjuje ih:
6
"Ja sam pomazao cara svog na Sionu, na svetoj gori svojoj."
7
Kazaću naredbu Gospodnju; On reče meni: "Ti si sin moj, ja te sad rodih.
8
Išti u mene, i daću ti narode u nasledstvo, i krajeve zemaljske tebi u državu.
9
Udarićeš ih gvozdenom palicom; razbićeš ih kao lončarski sud."
10
Sad, carevi, orazumite se; naučite se sudije zemaljske!
11
Služite Gospodu sa strahom, i radujte se s trepetom.
12
Poštujte sina, da se ne razgnevi, i vi ne izginete na putu svom; jer će se gnev Njegov brzo razgoreti. Blago svima koji se u Nj uzdaju!
