1
Teče iz srca mog reč dobra; rekoh: Delo je moje za cara; jezik je moj trska hitrog pisara.
2
Ti si najlepši između sinova ljudskih, blagodat teče iz usta tvojih, jer te je blagoslovio Bog doveka.
3
Pripaši, junače, uz bedro svoje mač svoj, čast svoju i krasotu svoju.
4
I tako okićen pohitaj, sedi na kola za istinu i krotku pravdu, i desnica će tvoja pokazati čudesa.
5
Oštre su strele tvoje; narodi će pasti pod vlast tvoju; prostreliće srca neprijatelja carevih.
6
Presto je Tvoj, Bože, večan i nepokolebljiv; skiptar je carstva Tvog skiptar pravice.
7
Ljubiš pravdu i mrziš na bezakonje; toga radi pomaza te, Bože, Bog Tvoj uljem radosti više nego drugove Tvoje.
8
Sve haljine tvoje mirišu smirnom, alojom i kasijom. Koji žive u dvorima od minijske slonove kosti, oni te vesele.
9
Carske kćeri dvore te; s desne ti strane stoji carica u ofirskom zlatu.
10
Čuj, kćeri, pogledaj i obrati k meni uho svoje, zaboravi narod svoj i dom oca svog.
11
I caru će omileti lepota tvoja; jer je On Gospod tvoj, i Njemu se pokloni.
12
Kći Tirova doći će s darovima, najbogatiji u narodu tebe će moliti.
13
Sva je ukrašena kći careva iznutra, haljina joj je zlatom iskićena.
14
U vezenoj haljini vode je k caru; za njom vode k tebi devojke, druge njene.
15
Vode ih veselo i radosno, ulaze u dvor carev.
16
Mesto otaca tvojih biće sinovi tvoji, postavićeš ih knezovima po svoj zemlji.
17
Učiniću da se ne zaboravlja ime tvoje od kolena na koleno; potom će te slaviti narodi va vek veka.
