1
Zašto se bune narodi, zašto puci ludosti snuju?
2
Ustaju kraljevi zemaljski, knezovi se rotÄe protiv Jahve i Pomazanika njegova:
3
"Skršimo okove njihove i jaram njihov zbacimo!"
4
Smije se onaj što na nebu stoluje, Gospod im se podruguje.
5
Tad im veli u svom gnjevu, žestinom ih on zbunjuje:
6
"TÓa ja kralja svog postavih nad Sionom, svojom svetom gorom."
7
Obznanjujem odluku Jahvinu: Gospodin mi reče: "Ti si sin moj, danas te rodih.
8
Zatraži samo, i dat ću ti puke u baštinu, i u posjed krajeve zemaljske.
9
Vladat ćeš njima palicom gvozdenÄom i razbit ih kao sud lončarski."
10
Opametite se sada, vi kraljevi, Urazumite se, suci zemaljski.
11
Služite Jahvi sa strahom, s trepetom se pokorite njemu,
12
da se ne razgnjevi te ne propadnete na putu, kad uskoro plane srdžba njegova. Blago svima koji se njemu utječu!
