2
Slušajte dobro reči moje, i to će mi biti od vas uteha.
3
Potrpite me da ja govorim, a kad izgovorim, podsmevajte mi se.
4
Eda li se ja čoveku tužim? I kako ne bi bio žalostan duh moj?
5
Pogledajte na me, i divite se, i metnite ruku na usta.
6
Ja kad pomislim, strah me je, i groza poduzima telo moje.
7
Zašto bezbožnici žive? Stare? I bogate se?
8
Seme njihovo stoji tvrdo pred njima zajedno s njima, i natražje njihovo pred njihovim očima.
9
Kuće su njihove na miru bez straha, i prut Božji nije nad njima.
10
Bikovi njihovi skaču, i ne promašuju; krave njihove tele se, i ne jalove se.
11
Ispuštaju kao stado decu svoju, i sinovi njihovi poskakuju.
12
Podvikuju uz bubanj i uz gusle, vesele se uza sviralu.
13
Provode u dobru dane svoje, i za čas silaze u grob.
14
A Bogu kažu: Idi od nas, jer nećemo da znamo za puteve tvoje.
15
Šta je svemogući da mu služimo? I kakva nam je korist, da mu se molimo?
16
Gle, dobro njihovo nije u njihovoj ruci; namera bezbožnička daleko je od mene.
17
Koliko se puta gasi žižak bezbožnički i dolazi im pogibao, deli im muke u delu svom Bog?
18
Bivaju kao pleva na vetru, kao prah koji raznosi vihor?
19
Čuva li Bog sinovima njegovim pogibao njihovu, plaća im da osete?
20
Vide li svojim očima pogibao svoju, i piju li gnev Svemogućeg?
21
Jer šta je njima stalo do kuće njihove nakon njih, kad se broj meseca njihovih prekrati?
22
Eda li će Boga ko učiti mudrosti, koji sudi visokima?
23
Jedan umire u potpunoj sili svojoj, u miru i u sreći.
24
Muzilice su mu pune mleka, i kosti su mu vlažne od moždina.
25
A drugi umire ojađene duše, koji nije uživao dobra.
26
Obojica leže u prahu, i crvi ih pokrivaju.
27
Eto, znam vaše misli i sudove, kojima mi činite krivo.
28
Jer govorite: Gde je kuća silnog, i gde je šator u kome nastavaju bezbožnici?
29
Niste li nikad pitali putnika? I šta vam kazaše nećete da znate,
30
Da se na dan pogibli ostavlja zadac, kad se pusti gnev.
31
Ko će ga ukoriti u oči za život njegov? I ko će mu vratiti šta je učinio?
32
Ali se iznosi u groblje i ostaje u gomili.
33
Slatke su mu grude od doline, i vuče za sobom sve ljude, a onima koji ga pretekoše nema broja.
34
Kako me, dakle, naprazno tešite kad u odgovorima vašim ostaje prevara?
