1
Pastire Izrailjev, čuj! Koji vodiš sinove Josifove kao ovce, koji sediš na heruvimima, javi se!
2
Pred Jefremom i Venijaminom i Manasijom probudi krepost svoju, i hodi da nam pomogneš.
3
Bože! Povrati nas, neka zasja lice Tvoje da se spasemo!
4
Gospode, Bože nad vojskama! Dokle ćeš se gneviti kad Te moli narod Tvoj?
5
Hraniš ih hlebom suznim, i pojiš ih suzama trostrukom merom.
6
Učinio si da se oko nas svađaju susedi naši, i neprijatelji se naši smeju među sobom.
7
Bože nad vojskama! Povrati nas, neka zasja lice Tvoje da se spasemo!
8
Iz Misira si preneo čokot, izagnao narode, i posadio ga.
9
Okrčio si za nj, i on pusti žile, i zauze svu zemlju.
10
Gore se pokriše njegovim senom, i loze su mu kao kedri Božiji.
11
Pustio je loze svoje do mora i ogranke svoje do reke.
12
Zašto si mu razvalio ogradu, da ga kida ko god prođe?
13
Gorski vepar podgriza ga, i poljska zver jede ga.
14
Bože nad vojskama! Obrati se, pogledaj s neba i vidi, i obiđi vinograd ovaj,
15
Sad ovaj, koji je posadila desnica Tvoja, i sina kog si ukrepio sebi!
16
Popaljen je ognjem, isečen, od strašnog pogleda Tvog propade.
17
Neka bude ruka Tvoja nad čovekom desnice Tvoje, nad sinom čovečijim kog si utvrdio sebi!
18
I nećemo odstupiti od Tebe, oživi nas, i ime Tvoje prizivaćemo.
19
Gospode, Bože nad vojskama! Povrati nas, neka zasja lice Tvoje, da se spasemo!
