1
Čuj, Bože, glas moj u jadu mom; od strašnog neprijatelja sačuvaj život moj.
2
Sakrij me od gomile bezakonika, od čete zločinaca,
3
Koji naoštriše jezik svoj kao mač, streljaju rečima, koje zadaju rane,
4
Da bi iz potaje ubili pravoga. Iznenada udaraju na nj i ne boje se;
5
Utvrđuju sebe u zlim namerama, dogovaraju se kako će zamke sakriti, vele: Ko će ih videti?
6
Izmišljaju zločinstva i govore: Svršeno je! Šta će se raditi, smišljeno je! A šta je unutra i srce u čoveka duboko je.
7
Ali će ih Bog poraziti; udariće ih strela iznenada.
8
Oboriće jedan drugog jezikom svojim. Ko ih god vidi, bežaće od njih.
9
Svi će se ljudi bojati i kazivaće čudo Božije, i poznaće u tome delo Njegovo.
10
A pravednik će se veseliti o Gospodu i uzdaće se u Njega, i hvaliće se svi koji su pravog srca.
