1
U to vreme ne beše cara u Izrailju, i u to vreme pleme Danovo tražaše sebi nasledstvo gde bi nastavalo, jer mu dotada ne beše dopalo nasledstvo među plemenima Izrailjevim.
2
Zato poslaše sinovi Danovi iz porodice svoje pet ljudi između sebe, hrabre ljude od Saraje i Estaola, da uhode zemlju i dobro razmotre, i rekoše im: Idite, razmotrite zemlju. I oni otidoše u goru Jefremovu u kuću Mišinu i zanoćiše onde.
3
I kad behu kod kuće Mišine, poznaše glas onog mladića Levita, i svrativši se onamo rekoše mu: Ko te dovede ovamo? I šta radiš tu? I šta ćeš tu?
4
A on im reče: Tako i tako učini mi Miha, i najmi me da mu budem sveštenik.
5
A oni mu rekoše: Upitaj Boga da znamo hoće li nam biti srećan put na koji pođosmo.
6
A sveštenik im reče: Idite s mirom; po volji je Gospodu put kojim idete.
7
I tako pošavši onih pet ljudi dođoše u Lais, i videše tamošnji narod gde živi bez straha po običaju sidonskom, mirno i bez straha, i da nema nikoga u zemlji ko bi im čim god dosađivao ili otimao vlast, i da su daleko od Sidonjana niti imaju šta s kim.
8
Pa kad se vratiše k braći svojoj u Saraju i Estaol, rekoše im braća: Šta je?
9
A oni rekoše: Ustajte da idemo na njih; jer videsmo zemlju, i vrlo je dobra. I vi ne marite? Nemojte se leniti, nego pohitajte da uzmete zemlju.
10
Kad dođete, doći ćete k narodu bezbrižnom i u zemlju prostranu; jer je predade Bog u naše ruke; to je mesto gde nema nedostataka ni u čem što ima na zemlji.
11
Tada pođoše odande iz Saraje i Estaola šest stotina ljudi od porodice Danove naoružanih.
12
I otišavši stadoše u logor kod Kirijat-Jarima u Judi; zato se prozva ono mesto Mahane-Dan do danas, i jeste iza Kirijat-Jarima.
13
A odande pošavši u goru Jefremovu dođoše u kuću Mišinu.
14
Tada progovoriše petorica što behu išli da uhode zemlju laisku, i rekoše braći svojoj: Znate li da u ovim kućama ima oplećak i likovi, i lik rezan i lik liven? Sada dakle gledajte šta ćete raditi.
15
A oni svrativši se onamo uđoše u kuću gde beše mladićLevit, u kuću Mišinu, i upitaše ga za zdravlje.
16
A šest stotina ljudi naoružanih od sinova Danovih stadoše pred vratima.
17
A pet ljudi što behu išli da uhode zemlju otišavši uđoše i uzeše lik rezan i oplećak i likove i lik liven; a sveštenik stajaše na vratima sa šest stotina ljudi naoružanih.
18
I oni što uđoše u kuću Mišinu kad uzeše lik rezani, oplećak, likove i lik liveni, sveštenik im reče: Šta radite?
19
A oni mu rekoše: Ćuti, metni ruku na usta, pa hajde s nama, i budi nam otac i sveštenik. Šta ti je bolje, biti sveštenik kući jednog čoveka ili biti sveštenik plemenu i porodici u Izrailju?
20
I sveštenik se obradova u srcu, i uze oplećak i likove i lik rezani, i uđe među narod.
21
I okrenuvši se pođoše pustivši decu i stoku i zaklade napred.
22
A kad behu daleko od kuće Mišine, onda ljudi koji življahu u kućama blizu kuće Mišine skupiše se i pođoše u poteru za sinovima Danovim.
23
I vikaše za sinovima Danovim, a oni obazrevši se rekoše Miši: Šta ti je, te si skupio tolike ljude?
24
A on reče: Uzeli ste moje bogove koje sam načinio, i sveštenika, pa otidoste. Šta još imam? Pa još kažete: Šta ti je?
25
A sinovi Danovi rekoše mu: Nemoj da ti se čuje glas za nama, da ne bi udarili na vas ljudi gnevni, te ćeš izgubiti dušu svoju i dušu doma svog.
26
I sinovi Danovi otidoše svojim putem, a Miha, videći da su jači od njega vrati se i otide kući svojoj.
27
I oni uzevši šta beše načinio Miha, i sveštenika, kog imaše, dođoše u Lais k narodu mirnom i bezbrižnom; pa ih isekoše oštrim mačem, a grad upališe ognjem.
28
I ne beše nikoga da ih izbavi; jer behu daleko od Sidona i ne imahu ništa ni s kim; a grad beše u dolini koja je kod Vet-Reova. Posle sazidaše grad i naseliše se u njemu.
29
I nazvaše grad Dan po imenu Dana oca svog, koji se rodi Izrailju; a pre se grad zvaše Lais.
30
I sinovi Danovi namestiše sebi onaj lik rezani; a Jonatan sin Girsona Manasijinog i sinovi njegovi behu sveštenici plemenu Danovom dokle se god ne iseli iz zemlje.
31
I namešten im stajaše onaj lik rezani, koji načini Miha, za sve vreme dokle dom Božji beše u Silomu.
