Коментар

 

Да ли треба да замислимо Господа? Ако јесте, како?

Од стране Rev. Dan Goodenough (машински преведен у Srpski, Српски)

{{en|Walking on Water}}

Један видљиви Бог

Зашто бисмо имали менталну слику Господа? Зашто је за прехришћанске људе било важно да НЕ праве слике Јехове? Онда се са Господњим рођењем то изгледа променило – па зашто нам је сада потребна ментална слика са којом се можемо повезати?

Прехришћански људи су имали различите, и често једноставне, идеје о Богу као човеку, али су многи људи тада такође били веома склони идолопоклонству. Обожавали су статуе, златна телад, Дагона и бројна друга божанства. Рахела је, када је напустила Лаванов дом, са собом повела „домаће богове“. (Postanje 31:30-35)

Десет заповести забрањују „сваку резбарену слику или било какву сличност“ било чега: „не клањај им се нити им служи…“ (Izlazak 20:4-5)

Када је Мојсије затражио да види Божју славу, речено му је: „Ти не можеш видети моје лице; јер људи Ме неће видети и живети. (Izlazak 33:20). Али ЈХВХ је ставио Мојсија у расцеп стене, и заклонио га својим дланом, и прошао поред Мојсија са својом славом; Мојсије је видео Његова леђа, али не и Његово лице. (Izlazak 33:21-23)

У разним временима Мојсије је расправљао са Богом као са човеком, а у Старом завету је ЈХВХ често говорио људским речима, преко анђела. Али људи нису видели Бога у ономе што би се могло назвати Божјим ликом. Неколико појединаца је видело анђела ИХВХ, који је говорио у име Бога. Они су о Богу мислили као о човеку, А НЕ као о безличној сили. У 1 Краљевима 22:13-23 пророк Михеј каже да је видео ИХВХ „како седи на престолу своме, и сву војску небеску како стоји поред, с Његове десне и с леве стране“. ИХВХ је питао овај скуп како да убеди Ахава да „иде горе, да би могао да падне [да буде оборен] у Рамот Гилеаду“. После неке расправе, једном духу је очигледно било дозвољено да Ахабу пренесе лажну поруку. Јасно је да су Михеј и други сматрали ИХВХ неком врстом људског Бога.

Али у целини, прехришћански Израелци су мало размишљали о видљивом облику једног Бога. ИХВХ је изгледао далек, невидљив, променљив и помало произвољан. ИХВХ је био Створитељ и законодавац, и захтевао је послушност, са добрим наградама за своје следбенике и казном за горде и непослушне. Да је визуелна слика Бога била дозвољена, каква би то слика или слика била, или би могла бити? Вероватно као у кратком опису „Древног од дана“ са косом попут чисте вуне, у белој одећи који седи на престолу огњеног пламена. (Danijel 7:9) Тешко је замислити прихватљиву слику Бога за прехришћане, пре него што је заиста дошао на земљу у свом сопственом људском облику.

Ово се потпуно променило када је дошао на земљу, рођен као Син Божији, и постепено учинио Свој људски ум (и тело) Божанским. Он је унео Божанску љубав (из своје душе) у све Своје људске особине – чак и волећи своје непријатеље. Он је прошао кроз божанско препород свог човека, и "прославио" га док је живео на овој природној просторно-временској равни где ми живимо. Он је постао ЈХВХ у свом телу на земљи, видљив за све. Његов живот је забележен у четири јеванђеља, са бројним поукама, исцељењима и чудима, као и бројним примерима да се према другима односи са аутентичном љубављу, а да се према злу односи оно што јесте. Видети самог Бога у Исусу Христу на земљи, такође даје праву слику и слику Бога у коју можемо да верујемо и којој се обожавамо. Без фотографија или портрета, што би могло да врати у идолопоклонство. Али од уметника многе, многе слике и слике показују оно што знамо из Јеванђеља – живу слику Бога у природном облику, која приказује Исуса као Божанску љубав у људском облику.

Позвани смо да замислимо Исуса као Божје лице. Исус је рекао Филипу: „Зар сам толико дуго с тобом, а ти ме још ниси познао, Филипе? Ко је видео мене видео је Оца, па како можеш рећи: ’Покажи нам Оца‘? верујете да сам ја у Оцу и Отац у мени?" (Jovan 14:9-10; и други одломци у Јовану; и види Nebeske tajne 10579.)

Писац Посланице Јеврејима назива Исуса „сјај [Божје] славе и изричит лик његове супстанце, и све подржава речју своје силе“. (Poslanica Jevrejima 1:3)

Павле Господа назива „ликом Бога невидљивог…“. (Kološanima 1:15) "Јер у њему пребива сва пуноћа Божанства телесно“ (Kološanima 2:9)

"Јер је Бог који је заповедио да светлост засија из таме, који је засијао у нашим срцима да даде светлост познања славе Божије у лицу Исуса Христа“ (2 Коринћанима 4:6)

"Велика је тајна побожности: Бог се јави у телу...“ (1 Тимотеју 3:16)

Ове и друге изјаве јасно показују да нам Исус Христ показује Бога; да видимо Бога у Исусу Христу.

Никада раније се није догодило да се ИХВХ Бог може видети у стварном живом људском бићу на земљи, што нам омогућава да замислимо и видимо и разумемо Бога истински, у људском облику аутентичне љубави. Неке опасности идолопоклонства остају – на пример, неке слике и верске праксе и процесије међу неким хришћанима. Али сама Господња учења (у Старом и Новом завету, иу великој мери у Небеским доктринама) обесхрабрују претерано спољашње обожавање усредсређено на слике. Уметници су произвели толико визуелних слика Господа да можемо имати осећај да Бог воли човечанство за све, а да се не фокусирамо само на једну слику.

Али шта је са прехришћанима – да ли су они остали духовна сирочад? Њихове цркве су биле репрезентативне цркве, а њихов пут ка небу и регенерацији донекле се разликовао од оног који је Исус Христ отворио. Они никада нису уживали у духовној светлости која је постала могућа након што је Господ дошао на земљу; нису познавали јеванђељске живе слике добре воље према сваком суседу. Али многи су свакако дошли на небо и формирали духовна и небеска царства. Људи у Древној Цркви били су посебно невини и добри, и блиски Богу, али не толико блиски колико је то сада могуће. И ОД Његовог доласка, ови прехришћани сада имају потпунију и јаснију везу са Богом, као што је предсказано у Исаији: „Светлост месеца биће као светлост сунца, и светлост сунца биће седмоструко, као што светлост седам дана, у дан када ЈХВХ завеже раздор свог народа." (Izaija 30:26)

Istinska Hrišćanska Religija 109 говори како је хришћанство донело дубоке и темељне духовне промене. Ипак, прехришћани су имали пуну прилику да буду вођени на небо, кроз религије које су им биле доступне. Светлост, живот и употреба на њиховим небесима били су ограниченији, али су сада знатно порасли од Господњег Првог и Другог доласка. Како се људски живот погоршавао у вековима пре него што је Господ дошао људским рођењем, зло се умножило и скоро уништило промисаону духовну равнотежу и слободан избор на земљи (као што је доказано у древној историји, на пример, Цезаров живот и ратови). Ово духовно пропадање се проширило јер древна репрезентативна Реч и цркве нису пружиле довољно истине или разумевања Бога. Тако је Господ дошао на земљу да поврати своју моћ и контролу над паклом, и донесе своју љубав и светлост на земљу, прво у свом (Исусовом) сопственом природном уму – а од тада и људима на земљи, а такође и у блиставој светлости за сва небеса.

Коначно, ево веома снажног, инспиративног циља за Нову хришћанску цркву:

„обожаваће се једног видљивог Бога, у коме је невидљиви Бог, као што је душа у телу.... Спајање са невидљивим Богом је попут ока захвата универзума, чији је крај изван његовог видокруга; или као визија у на средини океана. Али спој са видљивим Богом је као да гледаш човека у ваздуху или на мору, како шири руке и позива све у своје наручје.” (Istinska Hrišćanska Religija 787)

Из Сведенборгових дела

 

True Christian Religion # 787

Проучите овај одломак

  
/ 853  
  

787. This new church is the crown of all the churches which have up to now existed upon earth, because it will worship one visible God, in whom is the invisible God, as the soul is in the body. In this way and no other is God's link with man possible, because man is natural and so thinks in a natural fashion; and linking must take place in his thinking and so in the affection of his love, and this happens when a person thinks of God as man. Linking with an invisible God is like linking the sight of the eye with the expanse of the universe, the bounds of which are not to be seen. Or it is like looking out in the middle of an ocean, when the gaze falls on air and sea and is frustrated. But linking with a visible God is like seeing a man in the air or the sea opening his arms and inviting you into his embrace. For any linking of God with man must also be a reciprocal linking of man with God; and this second reciprocity is only possible with a visible God.

[2] The Lord too Himself teaches in John that God was not visible before He took on the Human:

You have never heard the Father's voice, nor have you seen His appearance, John 5:37.

And in the books of Moses it says that no one can see God and live (Exodus 33:22). He shows in John that He can be seen by means of His Human:

No one has ever seen God; His only-begotten Son, who is in the Father's bosom, He has revealed Him, John 1:18.

In the same book:

Jesus said, I am the way, truth and life. No one comes to the Father except through me. He who knows me, knows the Father, and he who sees me sees the Father, John 14:6-7, 9.

The Lord teaches that linking takes place with the invisible God by means of Him who is visible, that is, by means of the Lord, in these passages:

Jesus said, Remain in me and I in you. He who remains in me and I in him, he it is who bears much fruit, John 15:4-5.

On that day you will know that I am in the Father, and you are in me and I in you, John 14:20.

I have given them the glory which you gave me, so that they might be one, as we are one, I in them and you in me, so that the love you loved me with might be in them, and I in them, John 17:21-23, 26; also John 6:56.

He also teaches that the Father and He are one; and that we should believe in Him to have everlasting life. Salvation is dependent upon linking with God, as has been shown at length above.

  
/ 853  
  

Thanks to the Swedenborg Society for the permission to use this translation.