Један видљиви Бог
Зашто бисмо имали менталну слику Господа? Зашто је за прехришћанске људе било важно да НЕ праве слике Јехове? Онда се са Господњим рођењем то изгледа променило – па зашто нам је сада потребна ментална слика са којом се можемо повезати?
Прехришћански људи су имали различите, и често једноставне, идеје о Богу као човеку, али су многи људи тада такође били веома склони идолопоклонству. Обожавали су статуе, златна телад, Дагона и бројна друга божанства. Рахела је, када је напустила Лаванов дом, са собом повела „домаће богове“. (Postanje 31:30-35)
Десет заповести забрањују „сваку резбарену слику или било какву сличност“ било чега: „не клањај им се нити им служи…“ (Izlazak 20:4-5)
Када је Мојсије затражио да види Божју славу, речено му је: „Ти не можеш видети моје лице; јер људи Ме неће видети и живети. (Izlazak 33:20). Али ЈХВХ је ставио Мојсија у расцеп стене, и заклонио га својим дланом, и прошао поред Мојсија са својом славом; Мојсије је видео Његова леђа, али не и Његово лице. (Izlazak 33:21-23)
У разним временима Мојсије је расправљао са Богом као са човеком, а у Старом завету је ЈХВХ често говорио људским речима, преко анђела. Али људи нису видели Бога у ономе што би се могло назвати Божјим ликом. Неколико појединаца је видело анђела ИХВХ, који је говорио у име Бога. Они су о Богу мислили као о човеку, А НЕ као о безличној сили. У 1 Краљевима 22:13-23 пророк Михеј каже да је видео ИХВХ „како седи на престолу своме, и сву војску небеску како стоји поред, с Његове десне и с леве стране“. ИХВХ је питао овај скуп како да убеди Ахава да „иде горе, да би могао да падне [да буде оборен] у Рамот Гилеаду“. После неке расправе, једном духу је очигледно било дозвољено да Ахабу пренесе лажну поруку. Јасно је да су Михеј и други сматрали ИХВХ неком врстом људског Бога.
Али у целини, прехришћански Израелци су мало размишљали о видљивом облику једног Бога. ИХВХ је изгледао далек, невидљив, променљив и помало произвољан. ИХВХ је био Створитељ и законодавац, и захтевао је послушност, са добрим наградама за своје следбенике и казном за горде и непослушне. Да је визуелна слика Бога била дозвољена, каква би то слика или слика била, или би могла бити? Вероватно као у кратком опису „Древног од дана“ са косом попут чисте вуне, у белој одећи који седи на престолу огњеног пламена. (Danijel 7:9) Тешко је замислити прихватљиву слику Бога за прехришћане, пре него што је заиста дошао на земљу у свом сопственом људском облику.
Ово се потпуно променило када је дошао на земљу, рођен као Син Божији, и постепено учинио Свој људски ум (и тело) Божанским. Он је унео Божанску љубав (из своје душе) у све Своје људске особине – чак и волећи своје непријатеље. Он је прошао кроз божанско препород свог човека, и "прославио" га док је живео на овој природној просторно-временској равни где ми живимо. Он је постао ЈХВХ у свом телу на земљи, видљив за све. Његов живот је забележен у четири јеванђеља, са бројним поукама, исцељењима и чудима, као и бројним примерима да се према другима односи са аутентичном љубављу, а да се према злу односи оно што јесте. Видети самог Бога у Исусу Христу на земљи, такође даје праву слику и слику Бога у коју можемо да верујемо и којој се обожавамо. Без фотографија или портрета, што би могло да врати у идолопоклонство. Али од уметника многе, многе слике и слике показују оно што знамо из Јеванђеља – живу слику Бога у природном облику, која приказује Исуса као Божанску љубав у људском облику.
Позвани смо да замислимо Исуса као Божје лице. Исус је рекао Филипу: „Зар сам толико дуго с тобом, а ти ме још ниси познао, Филипе? Ко је видео мене видео је Оца, па како можеш рећи: ’Покажи нам Оца‘? верујете да сам ја у Оцу и Отац у мени?" (Jovan 14:9-10; и други одломци у Јовану; и види Nebeske tajne 10579.)
Писац Посланице Јеврејима назива Исуса „сјај [Божје] славе и изричит лик његове супстанце, и све подржава речју своје силе“. (Poslanica Jevrejima 1:3)
Павле Господа назива „ликом Бога невидљивог…“. (Kološanima 1:15) "Јер у њему пребива сва пуноћа Божанства телесно“ (Kološanima 2:9)
"Јер је Бог који је заповедио да светлост засија из таме, који је засијао у нашим срцима да даде светлост познања славе Божије у лицу Исуса Христа“ (2 Коринћанима 4:6)
"Велика је тајна побожности: Бог се јави у телу...“ (1 Тимотеју 3:16)
Ове и друге изјаве јасно показују да нам Исус Христ показује Бога; да видимо Бога у Исусу Христу.
Никада раније се није догодило да се ИХВХ Бог може видети у стварном живом људском бићу на земљи, што нам омогућава да замислимо и видимо и разумемо Бога истински, у људском облику аутентичне љубави. Неке опасности идолопоклонства остају – на пример, неке слике и верске праксе и процесије међу неким хришћанима. Али сама Господња учења (у Старом и Новом завету, иу великој мери у Небеским доктринама) обесхрабрују претерано спољашње обожавање усредсређено на слике. Уметници су произвели толико визуелних слика Господа да можемо имати осећај да Бог воли човечанство за све, а да се не фокусирамо само на једну слику.
Али шта је са прехришћанима – да ли су они остали духовна сирочад? Њихове цркве су биле репрезентативне цркве, а њихов пут ка небу и регенерацији донекле се разликовао од оног који је Исус Христ отворио. Они никада нису уживали у духовној светлости која је постала могућа након што је Господ дошао на земљу; нису познавали јеванђељске живе слике добре воље према сваком суседу. Али многи су свакако дошли на небо и формирали духовна и небеска царства. Људи у Древној Цркви били су посебно невини и добри, и блиски Богу, али не толико блиски колико је то сада могуће. И ОД Његовог доласка, ови прехришћани сада имају потпунију и јаснију везу са Богом, као што је предсказано у Исаији: „Светлост месеца биће као светлост сунца, и светлост сунца биће седмоструко, као што светлост седам дана, у дан када ЈХВХ завеже раздор свог народа." (Izaija 30:26)
Istinska Hrišćanska Religija 109 говори како је хришћанство донело дубоке и темељне духовне промене. Ипак, прехришћани су имали пуну прилику да буду вођени на небо, кроз религије које су им биле доступне. Светлост, живот и употреба на њиховим небесима били су ограниченији, али су сада знатно порасли од Господњег Првог и Другог доласка. Како се људски живот погоршавао у вековима пре него што је Господ дошао људским рођењем, зло се умножило и скоро уништило промисаону духовну равнотежу и слободан избор на земљи (као што је доказано у древној историји, на пример, Цезаров живот и ратови). Ово духовно пропадање се проширило јер древна репрезентативна Реч и цркве нису пружиле довољно истине или разумевања Бога. Тако је Господ дошао на земљу да поврати своју моћ и контролу над паклом, и донесе своју љубав и светлост на земљу, прво у свом (Исусовом) сопственом природном уму – а од тада и људима на земљи, а такође и у блиставој светлости за сва небеса.
Коначно, ево веома снажног, инспиративног циља за Нову хришћанску цркву:
„обожаваће се једног видљивог Бога, у коме је невидљиви Бог, као што је душа у телу.... Спајање са невидљивим Богом је попут ока захвата универзума, чији је крај изван његовог видокруга; или као визија у на средини океана. Али спој са видљивим Богом је као да гледаш човека у ваздуху или на мору, како шири руке и позива све у своје наручје.” (Istinska Hrišćanska Religija 787)
