Luke 19:29-44 : Jesus' Triumphal Entry Into Jerusalem (Gospel of Luke)

Проучите унутрашње значење


29 And it came to pass, when he was come nigh to Bethphage and Bethany, at the mount called the mount of Olives, he sent two of his disciples,

30 Saying, Go ye into the village over against you; in the which at your entering ye shall find a colt tied, whereon yet never man sat: loose him, and bring him hither.

31 And if any man ask you, Why do ye loose him? thus shall ye say unto him, Because the Lord hath need of him.

32 And they that were sent went their way, and found even as he had said unto them.

33 And as they were loosing the colt, the owners thereof said unto them, Why loose ye the colt?

34 And they said, The Lord hath need of him.

35 And they brought him to Jesus: and they cast their garments upon the colt, and they set Jesus thereon.

36 And as he went, they spread their clothes in the way.

37 And when he was come nigh, even now at the descent of the mount of Olives, the whole multitude of the disciples began to rejoice and praise God with a loud voice for all the mighty works that they had seen;

38 Saying, Blessed be the King that cometh in the name of the Lord: peace in heaven, and glory in the highest.

39 And some of the Pharisees from among the multitude said unto him, Master, rebuke thy disciples.

40 And he answered and said unto them, I tell you that, if these should hold their peace, the stones would immediately cry out.

41 And when he was come near, he beheld the city, and wept over it,

42 Saying, If thou hadst known, even thou, at least in this thy day, the things which belong unto thy peace! but now they are hid from thine eyes.

43 For the days shall come upon thee, that thine enemies shall cast a trench about thee, and compass thee round, and keep thee in on every side,

44 And shall lay thee even with the ground, and thy children within thee; and they shall not leave in thee one stone upon another; because thou knewest not the time of thy visitation.

   Проучите унутрашње значење

Explanation of Luke 19      

Од стране Rev. John Clowes M.A.

Verses 1-10. That the Gentiles, who are out of the Church, are accepted of the Lord, and have conjunction with Him in charity and the good of life.

Verses 3-4. Because, notwithstanding their deficiency in the knowledges of truth from the Word, they are desirous to know the truth, and by that desire are elevated into the truths and goods of the external Church.

Verses 5-6. And are thus acknowledged by the Lord, and declared to be the members of His Church and kingdom, which declaration they receive with joy.

Verse 7. Still it appears contrary to order, that the Divine Truth should be imparted to those who are in disorder of life.

Verses 8-9. Until it is seen, that the Gentiles, who are out of the Church, are principled in charity, and that by charity they are capable of being saved, and thus of being received within the Church.

Verse 10. Since the Lord operates charity, faith, freewill, repentance and regeneration with every one, inasmuch as He wills the salvation of all.

Verses 11-13. For the Lord is willing to communicate to all the knowledges of truth and good from the Word, with the faculty of perceiving them.

Verse 14. And this, notwithstanding the force of hereditary and actual evil on the part of man, which is opposed to the Divine Love and Wisdom.

Verse 15. Every one therefore, sooner or later, must give an account of his application of those knowledges.

Verses 16-21. On which occasion it becomes manifest, that some procure, to themselves much intelligence and wisdom, and others procure some, and others none.

Verses 20-27. And that they who procure none are deprived of the truths which they possessed in the memory only, and not in the life.

Verse 21. Since they think harshly of the Divine mercy, and accuse it of expecting more from man than he has the ability to perform.

Verses 22-23. Whereas this their idea of the Divine mercy ought to have led them to exert themselves the more in procuring charity and the good of life.

Verses 24-26. And inasmuch as they have not made the use of the knowledges which they possessed, therefore those knowledges are taken away from them, since it is an eternal law, that they who are in the good of charity shall sooner or later be enriched with truths, whereas they who are in falsities derived from evil in the other life are deprived of all truths.

Verse 27. At the same time they are deprived of all spiritual life.

Verses 28-30. That the Lord from His Divine love, and by His Divine truth, explores the principles of the natural man as to truth, requiring them to be separated from all that is evil and false, and to receive influx of life from Himself.

Verse 31. And if the persuasions of the natural man oppose, they are to be overcome by teaching the necessity of such an influx to restore order.

Verses 32-34. Which necessity is accordingly taught, and is acknowledged by the natural man.

Verses 35-36. So that truths in every complex are submitted to the Lord.

Verses 37-38. And all, who are principled in what is good and true, exalt the Divine Human principle of the Lord, and His Divine operation, as the source of every blessing.

Verses 39-40. Which doctrine is taught, not only in the spiritual and internal sense of the Word, but also in its natural and literal sense.

Verses 41-42. The rejection therefore of this doctrine by the Jewish nation excites the tenderness of the Lord's love, that, if possible, they might receive it, but reception is now become impossible.

Verses 43-44. Inasmuch as through rejection of the Lord at his advent, they were immersed in evils and falsities of every kind, so that the representatives of a Church no longer existed amongst them.

Verses 45-46. For they made gain of holy things, and thus defiled all worship by perversion of what is holy.

Verses 47-48. And when the Lord would have instructed them in the things concerning himself and his kingdom, they opposed all his love and wisdom, yet not without caution, since there were still some remains of the affection of truth in the lower principles.

Из Сведенборгових дела

Објашњења или референце:

Arcana Coelestia 2242, 2701, 2781, 5291, 5323, 5480, 6588, ...

Apocalypse Revealed 81, 166, 336, 493, 618, 809, 839, ...

A Brief Exposition of New Church Doctrine 100

Doctrine of the Lord 64

True Christian Religion 782

Референце из необјављених радова Сведенборга:

Apocalypse Explained 31, 102, 195, 340, 365, 405, 638, ...

Scriptural Confirmations 2, 13

Други новохришћански коментар

  Приче и њихово значење:

Скочите на Сличне библијске стихове

Deuteronomy 28:52, 32:29

2 Samuel 15:30

2 Kings 8:11, 9:13

Psalms 148:1

Isaiah 6:9, 11, 29:3, 59:8, 65:12

Jeremiah 6:6, 13:17, 14:17

Lamentations 3:48, 49

Ezekiel 4:2

Daniel 9:26

Micah 3:12

Habakkuk 2:11

Zechariah 9:9

Значења библијских речи

came to pass
The phrase “it came to pass,” often also translated as “it happened,” generally indicates the end of one spiritual state and the beginning of a...

Bethany was a village on the Mount of Olives about two miles from Jerusalem, near its sister village Bethphage. It plays a small but significant...

'Olives' signify good.

When we read the Gospels and see Jesus addressing the disciples, we assume His words are meant for us as well. And indeed they are!...

In the physical world, the places we inhabit and the distances between them are physical realities, and we have to get our physical bodies through...

'Upon' or 'over' signifies being within.

If you think about sitting, it seems fair to say that where you're sitting is more important than that you're sitting. Sitting in a movie...

As with many common verbs, the meaning of “to say” in the Bible is highly dependent on context. Who is speaking? Who is hearing? What...

These days we tend to think of "roads" as smooth swaths of pavement, and judge them by how fast we can drive cars on them....

As with many common verbs, the meaning of “to say” in the Bible is highly dependent on context. Who is speaking? Who is hearing? What...

Soft raiment,' as in Matthew 11:9, represents the internal sense of the Word.

'Over' or 'upon' in the Word, signifies being within, because the highest part in successive order becomes inmost in simultaneous order. This is why the...

Feelings of joy and rejoicing flow from our affections, not from our thoughts. Some people might argue that that's not true, that you can rejoice...

In Revelation 5:2, 'a loud' or 'great voice' signifies divine truth from the Lord, in its power or virtue.

'Might' denotes the forces or power of truth.

The symbolic meaning of "seeing" is "understanding," which is obvious enough that it has become part of common language (think about it; you might see...

In ordinary life, we tend to think of "peace" as essentially "a lack of conflict." As a nation, if we're not at war, it's a...

"Air" in the Bible represents thought, but in a very general way – more like our capacity to perceive ideas and the way we tend...

Blessing, and glory, and wisdom, and thanksgiving (Rev. 7.) signify divine spiritual things of the Lord.

'Highest' denotes the 'inmost,' because interior things, with person who is in space, appear as higher things, and exterior things as lower. But when the...

The Pharisees were a sect of the Jewish church at the time of the New Testament. The name comes from a root that means "separate",...

A company, congregation, and a multitude, in the Word, are predicated of truths.

To "answer" generally indicates a state of spiritual receptivity. Ultimately this means being receptive to the Lord, who is constantly trying to pour true ideas...

'To tell' signifies perceiving, because in the spiritual world, or in heaven, they do not need to tell what they think because they communicate every...

Cities of the mountain and cities of the plain (Jeremiah 33:13) signify doctrines of charity and faith.

'Side' signifies good or spiritual love.

The end time of the church and each individual, is called 'the visitation,' and precedes judgment. 'Visitation' is nothing but an exploration of the quality...

Ресурси за родитеље и наставнике

Наведени предмети обезбеђени су љубазношћу наших пријатеља из General Church of the New Jerusalem. Можете да претражите / прегледате њихову читаву библиотеку на веб локацији New Church Vineyard .

 Christ the King
As you celebrate Easter this year, you can remember the Lord’s suffering, but more importantly, we can rejoice in the success of the Lord’s mission while He lived on earth. He brought the heavens into order and conquered the hells. He provided for people’s freedom to choose a life of heaven, and He showed how He is indeed our Heavenly King. Sample from the Jacob’s Ladder Program, Level 5, for ages 10-11.
Religion Lesson | Ages 10 - 11

 Compare Joshua with Jesus
Complete a chart comparing Joshua and Jesus. Who were theys fighting? Where did they go? How did they show courage?
Activity | Ages 9 - 13

 Even the Stones Testify
Worship Talk | Ages 7 - 14

 Lord As King
Sunday School Lesson | Ages 9 - 12

 Palm Sunday
Coloring Page | Ages 7 - 14

 Palm Sunday
Worship Talk | Ages 7 - 14

 Palm Sunday: Luke
A New Church Bible story explanation for teaching Sunday school. Includes lesson materials for Primary (3-8 years), Junior (9-11 years), Intermediate (12-14 years), Senior (15-17 years) and Adults.
Teaching Support | Ages over 3

 Peace and Glory
Worship Talk | Ages 7 - 14

 Quotes: King of Kings
Teaching Support | Ages over 15

 The Lord Does Not Remember
Worship Talk | Ages 7 - 14

 The Lord Wept
Worship Talk | Ages 7 - 14

 The Responsibility of the Lord's Servants
Worship Talk | Ages over 18

 Triumphal Entry into Jerusalem
A lesson for younger children with discussion ideas and a project.
Sunday School Lesson | Ages 4 - 6

 Welcoming the King
An illustrated story of Palm Sunday.
Story | Ages 3 - 7

 Welcoming the Lord as King
Jesus rode into Jerusalem on the colt of a donkey because kings rode on donkeys. People knew that this meant He was coming as a king. People gathered in the streets and welcomed Him with joyous shouts. Sample from the Jacob’s Ladder Program, Level 2, for ages 7-8.
Religion Lesson | Ages 7 - 8



Плакање за Ускрс


Од стране Rev. Peter M. Buss Sr. (machine translated into Srpski, Српски)

Before entering Jerusalem for the last time, Jesus wept over its future. This painting by Enrique Simonet, is called "Flevit super Illam", the Latin for "He Wept Over It". It is in the Museum of Malaga.

"И када су се приближавали, видео је град и плакао над њим говорећи:" Да сте знали, чак и ви, посебно у овај дан, ствари које припадају вашем миру! Али сада су оне скривене од ваших очију. '"(Лука 19: 41,42 ).

"" Кћери Јерузалемске, не плачите за мном, него плачите за собом и за своју децу .... Јер ако то учине у зеленој шуми, шта ће се урадити на сувом? " ( Јеванђеље по Луки 23:28,31).

Исус је плакао над Јерузалемом. Жене су плакале над њим, а Он им је рекао да плачу за собом и за својом децом. Туга у тренутку тријумфа, туга у тренутку пустошења.

У причи о Палм недељи постоји иронија, јер над њеним радовањем виси сенка издаје, суђења и распећа. Да ли је љута гомила која је позивала на Његово распеће иста мноштво која га је поздравила као Краља пет дана раније? Зашто је Господ тријумфовао, знајући ствари које ће се сигурно догодити? То је учинио тако да је објавио да ће Он, Божанска истина из Божанског добра, владати свим стварима; да нам да слику која ће стајати све време Његовог величанства. А тада догађаји Гетсеманеја и Калварије дају нам до знања природу тог величанства - да заиста његово краљевство није од овога света.

Можемо ли да прикажемо призор на Горњу недељу? Многе су се радовале и викале, а онда су угледале свог Краља како плаче. Ово није био кратак тренутак, већ непрестани плач, због чега је писац еванђеља чуо за то. Да ли је њихово викање замрло док су гледали Његову тугу, да ли су се питали када је изрекао пропаст граду у којем су живели? "Ваши непријатељи ће саградити насип око вас, опколити вас и затворити са сваке стране и сравнити вас и децу са вама до земље; и неће вас оставити један камен на другог, јер нисте знали време ваше посете. " Онда, можда, док је возио даље, навијање се наставило и чудне речи су биле заборављене.

Постоји још једна иронија; јер народ је викао да је дошао мир. "Благословљен је Краљ који долази у име Господње! Мир на небу и слава у највишим!" Ипак, кад је Исус плакао, рекао је граду: "Да сте знали, чак и ви, посебно у овај дан, ствари које чине ваш мир! Али сада су то скривене од ваших очију."

Ова велика панорама говори о свету у унутрашњости сваког људског бића. У нашем уму, у духовном смислу Речи, Исус јаше у победи. Када видимо чудо Његове истине, осетимо њену моћ над свим стварима, ми га заокружујемо. Сви догађаји на Бадњу недељу говоре о оним временима када признајемо да Господ, видљиви Бог, влада нашим умом кроз Реч која је у нама. То је време великог радовања. Као и мноштво Палмне недеље, ми осећамо да ће та визија збрисати све што је зло, а Господ ће лако завладати у нама као наш Краљ и наш Бог.

Оваква срећна времена долазе нам и можемо да им се радујемо и поздрављамо нашег Господара и краља весељем. "Мир на небу и слава у највишем!" Мир долази кроз повезаност са Господом кога смо видели (Објаснио апокалипсу 369: 9, 11). Ипак, сам Господ зна да постоје битке које долазе од оних који немају мира. На ово нас упозорава и у својој Речи. У природном Јерузалему од Господа, владари су користили лаж да би уништили истину и нанели много хришћана. У духовном Јерусалиму у нашим умовима постоје лажне вредности које би могле уништити мир. Пре него што дођемо на небо, биће битка између наше визије о Господу и наше самовоље која ће злоупотребити истину да би се то догодило.

Господ је плакао тамо, на Маслинској гори, док је спустио поглед на град. Његов плач био је знак милости, јер жали због стања у нама које ће нам наудити и које се противе нашем миру. (Duhovnom Dnevniku 5480; Објаснио апокалипсу 365 [9]; цф. 365:11, 340). Ипак, његова туга је активна снага, она је милост, ради на уклањању тих стања. Исус је обећао да ће Јерусалим бити потпуно уништен - нити један камен не би остао да стоји. Тачно је да је природни Јерузалем био сравњен са земљом, али то није оно што је мислио. Обећава нам - чак и док нас упозорава на предстојеће битке - да ће он победити и да наш Јерусалим - наши изговори за чињење зла - неће стајати. Они ће бити десетковани његовом Речју. (Усп. Арцана Цоелестиа 6588 [5]; Објаснио апокалипсу 365 [9]).

Плакао је од милости и обећао је крај плачу, јер "Његова нежна милост је изнад свих његових дела."

На Велики петак сигурно је било разлога за плач. Замислите овај призор: Жене су пратиле крст, плачући. Исус је сигурно крварио из бича и био је ожиљак од трња. Био је окружен људима који су уживали гледајући како неко умире. Они који су га звали својим непријатељем били су задовољни тиме што су победили.

Његови следбеници су били пустоши. Никада нису замислили да ће се сан који је он његовао завршити овако, или ће се Вођа кога су волели третирати тако ужасно. Осјећали су се за Њега у оно у шта су били сигурни да је његова патња. Плакали су за њим.

Тада су се можда гужве које су га вређале спречиле док се обраћао туговањима. Из своје бескрајне љубави је говорио. „„ Кћери Јерузалемске, не плачите за Мном, него плачите за собом и за своју децу. “„ Није размишљао о својој приближавајућој агонији, туговао је за онима које је волео. Победио би. На њима ће патња доћи. Какву јаснију слику можемо имати од циља који је нашег Бога довео на земљу од те реченице? Дошао је зато што зли људи и зла осећања доносе јад својој деци. Дошао је да им пружи радост након њиховог плача, да им пружи утеху и наду и коначно да им пружи сигурност да више не сме бити смрти, ни туге ни плача.

Жене тог времена заиста су се суочиле са физичком тугом. Срчано је учити о прогонима хришћана, размишљати о људима убијеним зато што обожавају свог Бога; од деце која су узета од њих, добрих људи подложних милостив онима који не познају милост. Заиста се морало чинити да је Господ у праву говорећи да би било боље да никада нису родили децу која би тако патила због своје вере. „Јер заиста долазе дани у којима ће рећи:„ Благословљени су неплодни, матернице које се никада не роде и груди које никада не доје! “

Али стварни разлог због којег је Господ сишао на земљу је тај што у физичкој суровости постоји много већа повреда. Много је људи који ходају овом земљом који не би помислили да убију некога другог, али који редовно уживају одузимати нешто далеко драгоценије - његову способност да следи свог Господара.

Зато је Господ изговорио те речи: "Не плачите за мном, него плачите за собом и за своју децу." Јерузалемске кћери представљају њежну љубав према истини са искреним људима широм света. Њихова деца су љубав и вера која потиче из љубави према истини. То су жртве зла, поготово када инфестира цркву. То су ствари које изазивају унутрашњи плач, тугу духа који је разарајући јер је тих.

"Јерузалемске кћери", назвао их је. Наша невина љубав према истини расте заједно са нашим оправдањем за себичност. У ствари, њиме влада само оправдање, као што су кћерке Јерусалима владале корумпираном црквом. Кад су се те жене покушале одвојити од Јеврејске цркве, биле су прогоњене. Када наша невина љубав према истини жели да нас одведе до следења Господа, ми трпимо искушења у нашем духу. Пакла нас уздижу и искушавају нас са свим себичним и злим радостима које смо икада имали, и заиста плачемо за собом.

Видите, не пати само истина! "Не плачите због мене", рече Исус. Истина је све моћна. Наша љубав према тој истини је искушена. Наша љубав и наша вера - деца те љубави - који трпе.

„Јер заиста долазе дани у којима ће рећи:„ Благословљени су неплодне, матернице које се никада не роде и груди које никада не доје. “„ Не изгледа ли нам понекад да људи који немају истину , који немају идеале, да ли су они срећни? У ствари, ово је пророчанство да ће онима који су изван Цркве и који их поново пронађу бити лакше него они који уђу у битку живота.

На Палму у недељу, када је Исус плакао, рекао је да ће Јерусалим бити уништен. Као што рекох, он је заправо обећавао уништавање зла у нама. Великог петка дао је исто уверење: "Тада ће почети да говоре планинама:" Падните на нас! ", А брежуљцима:" Покријте нас! "" Ове наизглед оштре речи су утјеха, јер обећавају. да док Господина истина тријумфира у нама, небо ће се приближити. Када се то догоди, пакла који нас искушава неће бити у стању да поднесемо присуство неба и покријеће се и сакрије.

"Јер ако то ураде у зеленој шуми, шта ће се урадити на сувом?" Слушаоци су знали шта то значи: ако је Он био међу њима, одбацили су Његову истину, шта ће учинити када се сећање на Његово присуство и Његова чуда осуше? У унутрашњем смислу зелено дрво је истина која је и даље жива од љубави према њему. Чак и када видимо идеале Речи, борићемо се са искушењем. Али кад се то дрво осуши, кад не можемо осетити живот и снагу истине, битка постаје много тежа.

У обе ове слике - Његов плач на Бадњак, Његово тужно упозорење женама да плачу за собом и за своју децу, Господин нас припрема да се боримо за оно у шта верујемо. Како нас Он припрема? Уверавајући нас, не само о предстојећим суђењима, већ ио сигурности победе сада када је открио своју моћ. Постоји право чудо, таква нада за вечну срећу у правој хришћанској религији. Ипак, ниједну нашу вредну љубав никада неће задржати све док се не суочи са својим изазовима. Мора постојати време плача: наш милостиви Господин плаче над нашим борбама и даје нам снагу из милосрђа; наши снови и наде плачу кад се плашимо да су изгубљени. Кроз суђење изражавамо посвећеност својим сновима, а Он нас ослобађа.

Мање од двадесет четири сата пре Његовог хапшења Господин је опет говорио о плачу. На Посљедњој вечери рекао је: "Најискреније вам кажем да ћете плакати и плакати, али свет ће се радовати." Али није се ту зауставио. "И бићете тужни, али ваша ће се туга претворити у радост. Жена, кад је порођала, има туге јер је дошао њен час; али чим је родила дете, више се не сећа боли, због радости што се људско биће родило у свету. Зато сада имаш тугу, али ја ћу те поново видети и твоје ће се срце радовати, а твоју радост нико неће узети од тебе. "

Кад је био разапет и поново је устао, вероватно су помислили да су му се сада испуниле речи. Сад су нашли радост коју нико није могао да им одузме. Можда су, када су патили од руку прогонитеља и нашли радост међу хришћанима, мислили исто. И на крају, кад су водили своје приватне битке и из Његове моћи победили непријатеља изнутра, знали су шта Он заиста мисли.

"Исус је плакао над градом." "Плачите за собом и за своју децу." Наша љубав према истини биће угрожена, а с њом и нада у истинску веру и истинску доброчинство. У том циљу Он је дошао на свет и тријумфовао се јаком, попио чашу одбацивања и привидне смрти - да би нашу тугу претворио у радост. Стога је могао рећи и: "У свету ћете имати невољу; али будите добри, ја сам победио свет." Амин

(Референце: Luka 19:29-44, 23:24-38)