1
A Elifas Temanac odgovori i reče:
2
Može li Bogu biti čovek koristan? Sam je sebi koristan čovek mudar.
3
Je li Svemogućem radost, ako si pravedan? Ili Mu je dobit, ako hodiš bez mane?
4
Hoće li te karati i ići na sud s tobom zato što te se boji?
5
Nije li zloća tvoja velika? I nepravdama tvojim ima li kraja?
6
Jer si uzimao zalog od braće svoje nizašta, i svlačio si haljine s golih.
7
Umornog nisi napojio vode, i gladnome nisi dao hleba.
8
Zemlja je bila čoveka silnog, i ugledni je sedeo u njoj.
9
Udovice si otpuštao prazne, i mišice sirotama potirao si.
10
Zato su oko tebe zamke, i straši te strah iznenada.
11
I mrak je oko tebe da ne vidiš, i povodanj pokriva te.
12
Nije li Bog na visini nebeskoj? Pogledaj gore zvezde, kako su visoko.
13
Ali ti kažeš: Šta zna Bog? Eda li će kroz tamu suditi?
14
Oblaci Ga zaklanjaju, te ne vidi; hoda po krugu nebeskom.
15
Jesi li zapazio stari put kojim su išli nepravednici,
16
Koji se iskoreniše pre vremena i voda se razli po temelju njihovom?
17
Govorahu Bogu: Idi od nas. Šta bi im učinio Svemogući?
18
A On im je napunio kuće dobra. Ali namera bezbožnička daleko je od mene.
19
Videće pravednici i radovaće se, i bezazleni podsmevaće im se.
20
Da, još nije uništeno dobro naše, a ostatak je njihov proždrao oganj.
21
Složi se s Njim i pomiri se; tako će ti biti dobro.
22
Primi iz usta Njegovih zakon, i složi reči Njegove u srcu svom.
23
Ako se vratiš k Svemogućem, opet ćeš se nazidati, ako udaljiš od šatora svojih bezakonje,
24
Tada ćeš metati po prahu zlato i ofirsko zlato po kamenju iz potoka.
25
I Svemogući biće ti zlato i srebro i sila tvoja.
26
Jer ćeš se tada radovati o Gospodu, i podignućeš k Bogu lice svoje.
27
Molićeš Mu se, i uslišiće te, i zavete svoje izvršićeš.
28
Šta god naumiš, izlaziće ti; i na putevima tvojim svetliće videlo.
29
Kad drugi budu poniženi, reći ćeš: Da se podignu; i Bog će izbaviti onog ko je oborenih očiju.
30
Izbaviće i onog koji nije bez krivice; izbaviće ga čistotom ruku tvojih.
