1
Saberite se, saberite se, narode nemili.
2
Dok nije izašao sud, i dan prošao kao pleva, dok nije došao na vas ljuti gnev Gospodnji, dok nije došao na vas dan gneva Gospodnjeg.
3
Tražite Gospoda svi koji ste krotki u zemlji, koji činite šta je naredio; tražite pravdu, tražite krotost, eda biste se sakrili na dan gneva Gospodnjeg.
4
Jer će se Gaza ostaviti i Askalon će opusteti; Azot će se odagnati u podne i Akaron će se iskoreniti.
5
Teško onima koji žive po bregovima morskim, narodu heretejskom: reč je Gospodnja na vas, Hanane, zemljo filistejska, ja ću te zatrti da ne bude stanovnika u tebi.
6
I bregovi će morski biti stanovi i jame pastirske i torovi za stada.
7
I taj će kraj biti ostatku doma Judinog; onde će pasti; u domovima će askalonskim legati uveče; jer će ih pohoditi Gospod Bog njihov i povratiti roblje njihovo.
8
Čuo sam rug Moavov i ukore sinova Amonovih kojima ružiše moj narod, i raširiše se preko međa njihovih.
9
Zato, tako ja bio živ, govori Gospod nad vojskama, Bog Izrailjev, Moav će biti kao Sodom i sinovi Amonovi kao Gomor, mesto koprivama, i slanica i večna pustoš; ostatak naroda mog opleniće ih, i koji ostanu od naroda mog naslediće ih.
10
To će im biti za ponositost njihovu; jer ružiše narod Gospoda nad vojskama i podizaše se na Nj.
11
Strašan će im biti Gospod, jer će istrebiti sve bogove zemaljske, i Njemu će se klanjati svaki iz svog mesta, sva ostrva narodna.
12
I vi, Etiopljani, bićete pobijeni mačem mojim.
13
I dignuće ruku svoju na sever, i zatrće Asirsku, i Nineviju će opusteti da bude suva kao pustinja.
14
I u njoj će ležati stada, svakojako zverje između naroda, i gem i ćuk noćivaće na dovratnicima njenim; glasom će pevati na prozorima; pustoš će biti na pragovima, jer će se poskidati kedrovina.
15
Takav će biti veseli grad, koji sedi bez brige, koji govori u srcu svom: Ja sam, i osim mene nema drugog. Kako opuste! Posta loža zverju! Ko god prođe mimo nj zviždaće i mahati rukom.
