1
Odatle se podigoše sinovi Izrailjevi, i stadoše u logor u polju moavskom s one strane Jordana prema Jerihonu.
2
I vide Valak, sin Seforov sve što učini Izrailj Amoreju.
3
I uplaši se Moav od naroda veoma; jer ga beše mnogo, i prituži Moavu od sinova Izrailjevih.
4
Pa reče Moav starešinama madijanskim: Sada će ova množina pojesti sve što je oko nas kao vo travu u polju. A Valak, sin Seforov beše u ono vreme car moavski.
5
I posla poslanike k Valamu, sinu Veorovom u Faturu, koja je na reci u zemlji naroda njegovog, govoreći: Evo narod iziđe iz Misira, evo prekrilio je zemlju, i stoji prema meni.
6
Nego hodi, prokuni mi ovaj narod, jer je jači od mene, e da bih mu odoleo i pobio ga ili isterao iz zemlje ove; jer znam, koga blagosloviš biće blagosloven, a koga prokuneš biće proklet.
7
I otidoše starešine moavske i starešine madijanske noseći darove za vračanje; i dođoše k Valamu, i kazaše mu reči Valakove.
8
A on im reče: Ostanite ovde ovu noć, i odgovoriću vam kako mi Gospod kaže. I ostaše knezovi moavski kod Valama.
9
A Bog dođe k Valamu i reče mu: Kakvi su to ljudi kod tebe?
10
I reče Valam Bogu: Valak sin Seforov, car moavski, posla ih k meni govoreći:
11
Evo narod iziđe iz Misira i prekrili zemlju; nego hodi, prokuni mi ga, e da bih ga nadbio i oterao ga.
12
A Bog reče Valamu: Ne idi s njima, niti kuni taj narod, jer je blagosloven.
13
I ujutru ustavši Valam reče knezovima Valakovim; vratite se u svoju zemlju jer mi ne da Bog da idem s vama.
14
I ustavši knezovi moavski dođoše k Valaku, i rekoše: Ne hte Valam poći s nama.
15
Tada opet posla Valak više knezova i veće od prvih.
16
I oni došavši k Valamu rekoše mu: Ovako veli Valak, sin Seforov: Nemoj se zatezati, molim te, nego dođi k meni.
17
Jer ću te dobro darivati, i šta mi god kažeš činiću; zato dođi, molim te, prokuni mi ovaj narod.
18
A Valam odgovori i reče slugama Valakovim: Da mi da Valak kuću svoju punu srebra i zlata, ne bih mogao prestupiti reči Gospoda Boga svog da učinim šta malo ili veliko.
19
Ali opet ostanite ovde i vi ovu noćda vidim šta će mi sada kazati Gospod.
20
I dođe Bog noću k Valamu i reče mu: Kad su došli ti ljudi da te zovu, ustani, idi s njima, ali šta ti kažem ono da činiš.
21
A ujutru ustavši Valam osamari magaricu svoju, i pođe s knezovima moavskim.
22
Ali se razgnevi Bog što on pođe; i stade anđeo Gospodnji na put da mu ne da; a on seđaše na magarici svojoj i imaše sa sobom dva momka svoja.
23
A kad magarica vide anđela Gospodnjeg gde stoji na putu s golim mačem u ruci, svrnu magarica s puta i pođe preko polja. A Valam je stade biti da je vrati na put.
24
A anđeo Gospodnji stade na stazu među vinogradima, a beše zid i odovud i odonud.
25
I magarica videći anđela Gospodnjeg pribi se uz drugi zid, i pritište nogu Valamovu o zid; a on je stade opet biti.
26
Potom anđeo Gospodnji otide dalje, i stade u tesnacu, gde ne beše mesta da se svrne ni nadesno ni nalevo.
27
I magarica videći anđela Gospodnjeg pade pod Valamom, a Valam se vrlo razljuti, i stade biti magaricu svojim štapom.
28
Tada Gospod otvori usta magarici, te ona reče Valamu: Šta sam ti učinila, te me biješ većtreći put?
29
A Valam reče magarici: Što mi prkosiš? Da imam mač u ruci, sad bih te ubio.
30
A magarica reče Valamu: Nisam li tvoja magarica? Jašeš me od kako sam postala tvoja do danas; jesam li ti kad tako učinila? A on reče: Nisi.
31
Tada Gospod otvori oči Valamu, koji ugleda anđela Gospodnjeg gde stoji na putu s golim mačem u ruci. I on savi glavu i pokloni se licem svojim.
32
I reče mu anđeo Gospodnji: Zašto si bio magaricu svoju većtri puta? Evo ja iziđoh da ti ne dam, jer tvoj put nije meni po volji.
33
Kad me ugleda magarica, ona se ukloni ispred mene većtri puta; a da se nije uklonila ispred mene, tebe bih većubio, a nju bih ostavio u životu.
34
A Valam reče anđelu Gospodnjem: Zgrešio sam, jer nisam znao da ti stojiš preda mnom na putu; ako tebi nije po volji, ja ću se vratiti.
35
A anđeo Gospodnji reče Valamu: Idi s tim ljudima, ali samo ono govori što ti ja kažem. Tada Valam otide s knezovima Valakovim.
36
A kad ču Valak da ide Valam, iziđe mu na susret u grad moavski na međi arnonskoj nakraj međe.
37
I reče Valak Valamu: Nisam li slao k tebi i zvao te? Zašto mi ne dođe? Eda li te ne mogu darivati?
38
A Valam reče Valaku: Evo sam došao k tebi; ali hoću li moći šta govoriti? Šta mi Bog metne u usta, ono ću govoriti.
39
I otide Valam s Valakom, i dođoše u grad Uzot.
40
I nakla Valak volova i ovaca, i posla Valamu i knezovima, koji behu s njim.
41
A ujutru uze Valak Valama i odvede ga na visinu Valovu, i odande mu pokaza jedan kraj naroda.
