1
Još govori Elijuj i reče:
2
Misliš li da si pravo rekao: Moja je pravda veća od Božije?
3
Jer si rekao: Šta će mi pomoći, kakva će mi biti korist, da ne grešim?
4
Ja ću odgovoriti tebi i drugovima tvojim s tobom.
5
Pogledaj nebo, i vidi; pogledaj oblake, kako su viši od tebe.
6
Ako grešiš, šta ćeš Mu učiniti? Ili ako se umnože bezakonja tvoja, šta ćeš Mu nauditi?
7
Ako si pravedan, šta ćeš Mu dati? Ili šta će primiti iz ruke tvoje?
8
Čoveku kakav si može nauditi tvoja zloća, i sinu čovečijem pomoći tvoja pravda.
9
Vapiju od velikog nasilja kojima se čini, i viču na ruku silnih;
10
A ni jedan ne govori: Gde je Bog, Stvoritelj moj, koji daje pesmu noću;
11
Koji čini te smo razumniji od zverja zemaljskog, i mudriji od ptica nebeskih.
12
Tamo viču s oholosti zlih ljudi, ali ne bivaju uslišeni.
13
Jer Bog ne sluša taštinu, i Svemogući ne gleda na nju.
14
A kamoli kad kažeš: Ne vidiš to. Pred Njim je sud; čekaj Ga.
15
A sada čim te gnev pohodi, nije ništa, niti je gledao na sve što si učinio;
16
Zato Jov na prazno otvara usta svoja, i bezumno umnožava reči.
