1
Što se hvališ nevaljalstvom, silni? Milost je Božija svaki dan sa mnom.
2
Nepravdu izmišlja jezik tvoj; on je u tebe kao britva naoštrena, lukavi!
3
Voliš zlo nego dobro, voliš lagati nego istinu govoriti.
4
Ljubiš svakojake reči od pogibli, i jezik lukav.
5
Toga radi Bog će te poraziti sasvim, izbaciće te i iščupaće te iz stana, i koren tvoj iz zemlje živih.
6
Videće pravednici i pobojaće se, i podsmevaće mu se:
7
Gle čoveka koji ne držaše u Bogu kreposti svoje, nego se uzdaše u veličinu bogatstva svog i utvrđivaše se zloćom svojom.
8
A ja, kao maslina zelena u domu Gospodnjem, uzdam se u milost Božiju bez prestanka i doveka.
9
Doveka ću hvaliti Tebe, jer dobro činiš, i uzdaću se u ime Tvoje; jer si dobar k svecima svojim.
