De Bijbel

 

Matthew 14:22-33 : Jezus loopt op het water

Studie

           |

22 And straightway Jesus constrained his disciples to get into a ship, and to go before him unto the other side, while he sent the multitudes away.

23 And when he had sent the multitudes away, he went up into a mountain apart to pray: and when the evening was come, he was there alone.

24 But the ship was now in the midst of the sea, tossed with waves: for the wind was contrary.

25 And in the fourth watch of the night Jesus went unto them, walking on the sea.

26 And when the disciples saw him walking on the sea, they were troubled, saying, It is a spirit; and they cried out for fear.

27 But straightway Jesus spake unto them, saying, Be of good cheer; it is I; be not afraid.

28 And Peter answered him and said, Lord, if it be thou, bid me come unto thee on the water.

29 And he said, Come. And when Peter was Come down out of the ship, he walked on the water, to go to Jesus.

30 But when he saw the wind boisterous, he was afraid; and beginning to sink, he cried, saying, Lord, save me.

31 And immediately Jesus stretched forth his hand, and caught him, and said unto him, O thou of little faith, wherefore didst thou doubt?

32 And when they were come into the ship, the wind ceased.

33 Then they that were in the ship came and worshipped him, saying, Of a truth thou art the Son of God.

Commentaar

 

Исус хода по води

     

By New Christian Bible Study Staff (machine translated into Srpski, Српски)

The Disciples See Christ Walking on the Water, by Henry Ossawa Tanner

Ово је једна од најдражих библијских прича и није тешко разумети зашто. Лако нам је да визуализујемо ученике како се боре да свој мали брод пребаце преко олујног Галилејског језера и њихово запрепашћење када им Исус дође, шетајући по таласима као да је вода римски пут. Можемо да саосећамо са Петром, који у рупу запрепашћења сам одлази на воду, само да би га погодио страх. И можемо извући јасну духовну поруку поверења у Господа и веровања у Његову моћ.

(Referenties: Apokalipsa objašnjena 514 [21])


Али да ли је то све што постоји? Да ли је Исус ходао по води само да задиви ученике и задиви читаоца? Или је то имало неко дубље значење?

Према списима, оно што прича илуструје чињеницу да би нова црква коју је Исус покренуо донела духовни живот у широки свет, а не само у уску групу одређених верника - и да Господ на исти начин делује и у данашњем свету.

Један од кључних симбола овде је море које представља оне на периферији цркве. Они имају неко духовно знање и много природног знања, све то флуидно и бурно. Други је брод, који представља специфична веровања ученика, њихову доктрину. Они плове тим бродом сами у турбуленцију веровања на периферији цркве. Таласи показују да су их напали аргументи природних идеја; ветар показује да њихова доктрина није била довољно уздигнута да би се истински ускладила са Господњом моћи.

Дакле, Исус им долази у зору - што значи почетак Његове нове цркве - ходајући по води. То показује да у својој савршеној љубави и доброти доноси живот чак и онима у спољним веровањима. У почетку га ученици не препознају и плаше се - реакција оних у нижем духовном стању на напредовање вишег. Али Исус их уверава, а Петар - који заступа истинске идеје које извиру из жеље за добром - усуђује се и сам да хода по води.

На тренутак, подстакнуто вером у Исуса, то делује. Истинске идеје засноване на жељи за добрим могу деловати без подршке одређеног доктринарног система, чак и у ужурбаном природном размишљању. Али ученици још нису спремни за ово; Петрово самопоуздање му пропада и Исус мора да га врати на брод. Крајњи резултат је, међутим, духовни напредак ученика. Чињеница да ветар престаје када се Исус укрца на брод показује узвишење у њиховим доктринарним идејама; више се слажу са Господњом силом (представљеном ветром). И у чему је та разлика? То илуструје чињеница да се клањају и обожавају Исуса, називајући га Сином Божјим.

Па шта ово значи за нас? Ми смо (надамо се, у сваком случају) у основи ученици - људи са одређеним знањем о Господу и жељом да будемо добри. Оно што онда можемо научити је да Господња љубав није ограничена на нас или на оне који верују као и ми - она је за свакога, свуда, у сваком дохвату мора. А можда бисмо желели да радимо на поверењу у Господа и веровању у Његову моћ ако желимо да изађемо на воду и помогнемо свету.

(Referenties: Apokalipsa objašnjena 514 [21])