Ово је једна од најдражих библијских прича и није тешко разумети зашто. Лако нам је да визуализујемо ученике како се боре да свој мали брод пребаце преко олујног Галилејског језера и њихово запрепашћење када им Исус дође, шетајући по таласима као да је вода римски пут. Можемо да саосећамо са Петром, који у рупу запрепашћења сам одлази на воду, само да би га погодио страх. И можемо извући јасну духовну поруку поверења у Господа и веровања у Његову моћ.
(Referenties:
Apocalipsa Objašnjena 514 [21])
Али да ли је то све што постоји? Да ли је Исус ходао по води само да задиви ученике и задиви читаоца? Или је то имало неко дубље значење?
Према списима, оно што прича илуструје чињеницу да би нова црква коју је Исус покренуо донела духовни живот у широки свет, а не само у уску групу одређених верника - и да Господ на исти начин делује и у данашњем свету.
Један од кључних симбола овде је море које представља оне на периферији цркве. Они имају неко духовно знање и много природног знања, све то флуидно и бурно. Други је брод, који представља специфична веровања ученика, њихову доктрину. Они плове тим бродом сами у турбуленцију веровања на периферији цркве. Таласи показују да су их напали аргументи природних идеја; ветар показује да њихова доктрина није била довољно уздигнута да би се истински ускладила са Господњом моћи.
Дакле, Исус им долази у зору - што значи почетак Његове нове цркве - ходајући по води. То показује да у својој савршеној љубави и доброти доноси живот чак и онима у спољним веровањима. У почетку га ученици не препознају и плаше се - реакција оних у нижем духовном стању на напредовање вишег. Али Исус их уверава, а Петар - који заступа истинске идеје које извиру из жеље за добром - усуђује се и сам да хода по води.
На тренутак, подстакнуто вером у Исуса, то делује. Истинске идеје засноване на жељи за добрим могу деловати без подршке одређеног доктринарног система, чак и у ужурбаном природном размишљању. Али ученици још нису спремни за ово; Петрово самопоуздање му пропада и Исус мора да га врати на брод. Крајњи резултат је, међутим, духовни напредак ученика. Чињеница да ветар престаје када се Исус укрца на брод показује узвишење у њиховим доктринарним идејама; више се слажу са Господњом силом (представљеном ветром). И у чему је та разлика? То илуструје чињеница да се клањају и обожавају Исуса, називајући га Сином Божјим.
Па шта ово значи за нас? Ми смо (надамо се, у сваком случају) у основи ученици - људи са одређеним знањем о Господу и жељом да будемо добри. Оно што онда можемо научити је да Господња љубав није ограничена на нас или на оне који верују као и ми - она је за свакога, свуда, у сваком дохвату мора. А можда бисмо желели да радимо на поверењу у Господа и веровању у Његову моћ ако желимо да изађемо на воду и помогнемо свету.
(Referenties:
Apocalipsa Objašnjena 514 [21])
