INTERAKCIJA DUŠE I TELA

Napisao EMANUEL SVEDENBORG, 1769

Preveo Milica Žikić

Objavio The Lord’s New Church Which is Nova Hierosolyma, 2021

Napomena

Delo Interakcija duše i tela (De Commercio Animae et Corporis) Emanuela Svedenborga originalno je objavljeno u Londonu 1769. Ova verzija bazirana je na izdanju Svedenborgovog društva iz 1844, prilagođenom 1987. i 1924. i ponovo objavljenom 1947.

SADRŽAJ

I. Postoje dva sveta: duhovni svet, nastanjen duhovima i anđelima i prirodni svet, nastanjen ljudima, 3

II. Duhovni svet je postojao prvi i neprestano biva održavan od svog sopstvenom suncu, a prirodni svet od svog sunca. 4

III. Sunce duhovnog sveta je čista ljubav Jehove Boga, koji je u njegovom središtu, 5

IV. Od tog sunca proizlazi toplina i svetlost; toplina koja od njega proističe u svojoj suštini je ljubav, a svetlost od njega u svojoj suštini je mudrost, 6

V. I ta toplina i ta svetlost utiču u čoveka: toplina u njegovu volju, gde proizvodi dobro ljubavi, a svetlost u njegovo razumevanje (razum), gde proizvodi istinu mudrosti, 7

VI. To dvoje, toplina i svetlost ili ljubav i mudrost, sjedinjeni utiču od Boga u dušu čoveka, a kroz nju u njegov um i njegova osećanja i misli, a odatle u čula, govor i akcije tela, 8

VII. Sunce prirodnog sveta je čista vatra, a svet prirode od početka je postojao i neprekidno opstaje zahvaljujući tom suncu, 9

VIII. Zbog toga je sve što proizlazi iz ovog sunca, gledano samo po sebi, mrtvo, 10

IX. Ono što je duhovno zaodeva se onim što je prirodno, kao što čovek oblači odelo, 11

X. Duhovne stvari ovako odevene u čoveku omogućavaju mu da živi kao racionalan i moralan čovek, dakle kao duhovno prirodan čovek, 12

XI. Primanje tog inflaksa je u skladu sa stanjem ljubavi i mudrosti kod čoveka, 13

XII. Čovekovo razumevanje može da bude uzdignuto u svetlost, to jest u mudrost, u kojoj su anđeli neba, shodno kultivisanosti njegovog razuma; a njegova volja može da bude uzdignuta, na sličan način, u toplinu, to jest u ljubav, shodno njegovim delima; ali ljubav volje nije uzdignuta, osim ako čovek želi i čini stvari koje podučava mudrost razumevanja. 14

XIII. Potpuno je drugačije sa zverima, 15

XIV. Postoje tri stepena u duhovnom svetu i tri stepena u prirodnom svetu, do sada nepoznata, u skladu sa kojima se dešava sav inflaks, 16

XV. Krajnji ciljevi su u prvom stepenu, uzroci u drugom, a efekti u trećem, 17

XVI. Zato je očigledno šta je priroda duhovnog inflaksa od njegovog izvora do njegovih efekata, 18

13. XI. PRIMANJE TOG INFLAKSA JE U SKLADU SA STANJEM LJUBAVI I MUDROSTI KOD ČOVEKA.

Da čovek nije život, nego organski prijemnik života od Boga i da ljubav u jedinstvu sa mudrošću jeste život; takođe, da je Bog sama ljubav i sama mudrost, pa tako i sam život, bilo je već pokazano. Odatle sledi da dokle god čovek voli mudrost ili dokle god ima mudrost unutar ljubavi, u toj meri je slika Božija, to jest prijemnik života od Boga; i, suprotno tome, da u onoj meri u kojoj je u suprotnoj ljubavi, pa time u bezumlju, u toj meri ne prima život od Boga, nego iz pakla, a taj se život zove smrt.

[2] Sama ljubav i sama mudrost nisu život, nego su Biće (esse) života. S druge strane, uživanja ljubavi i zadovoljstva mudrosti, koja su osećanja (naklonosti), sačinjavaju život; jer preko njih se Biće (esse) života manifestuje. Inflaks života od Boga nosi sa sobom ta uživanja i zadovoljstva; kao što uticaj svetlosti i topline u proleće prenosi uživanje i zadovoljstvo u ljudske umove, kao i u ptice i zveri svih vrsta, sve do biljaka koje tada puštaju pupoljke i postaju plodne. Jer uživanja ljubavi i zadovoljstva mudrosti proširuju um i prilagođavaju ga primanju (uticaja), baš kao što radost i ozarenost šire lice i prilagođavaju ga uticaju veselosti duše.

[3] Čovek koji je ganut ljubavlju prema mudrosti je kao Rajski vrt u kome se nalaze dva drveta, jedno od života, a drugo od znanja dobra i zla. Drvo života je prijemnik ljubavi i mudrosti od Boga, a drvo znanja dobra i zla je prijemnik (ljubavi i mudrosti) od samoga sebe. Čovek koji ih prima na potonji način jeste lud, a ipak i dalje za sebe veruje da je mudar poput Boga; ali onaj koji prima na prethodni način istinski je mudar i veruje da niko nije mudar osim samog Boga i da je čovek onoliko mudar koliko veruje u to, a još više ako to oseća i želi. Više o ovom predmetu može se naši u nezaboravnom izveštaju u delu Bračna Ljubav 132-136.

[4] Ovde ću dodati tajnu (arcanum) koja ove činjenice potvrđuje iz neba. Svi anđeli neba okreću prednju stranu glave prema Gospodu kao suncu, a svi duhovi pakla okreću Mu zadnju stranu glave. Potonji primaju inflaks u osećanja svoje volje, koja su po sebi žudnje i čine da im razumevanje bude naklonjeno; ali prethodni primaju inflaks u osećanja svog razumevanja i čine da im volja bude naklonjena; oni su, zato u mudrosti, a ovi drugi u bezumlju. Jer ljudsko razumevanje (razum) obitava u cerebrumu (velikom mozgu), koji je iza čela, a volja u cerebelumu (malom mozgu), koji je na zadnjoj strani glave.

[5] Ko ne zna da čovek koji je bezuman preko obmana nije naklonjen žudnjama svog sopstvenog zla i potvrđuje ih razlozima izvučenim iz razumevanja; dok mudar čovek preko istina vidi karakter žudnji u svojoj volji i obuzdava ih? Mudar čovek to čini, jer okreće lice Bogu, to jest veruje u Boga, a ne u samog sebe; ali bezuman čovek čini suprotno, jer okreće lice od Boga, to jest veruje u samog sebe, a ne u Boga. Verovati u samoga sebe je verovati da neko voli i mudar je od samoga sebe, a ne od Boga i to je označeno jedenjem sa drveta znanja dobra i zla; ali verovati u Boga je verovati da neko voli i mudar je od Boga, a ne od samoga sebe i to znači jesti sa drveta života. (Otkrovenje 2:7)

[6] Iz ovih razmatranja može biti shvaćeno, ali ipak samo kao u svetlosti meseca noću, da je prijem inflaksa života od Boga u skladu sa stanjem ljubavi i mudrosti kod čoveka. Ovaj inflaks može dalje da bude ilustrovan uticajem svetlosti i topline na biljke, koje cvetaju i donose plodove u skladu sa strukturom vlakana koja ih formiraju, pa tako i u skladu sa primanjem. Može takođe da bude ilustrovan uticajem zraka svetlosti na drago kamenje, koje ih modifikuje u boje, u skladu sa rasporedom delića od kojih je sačinjeno, pa dakle takođe u skladu sa primanjem; slično tome optičkim staklima i kapima kiše, koja prikazuju dugu u skladu sa svojim nagibom, prelamanjem, pa tako i primanjem svetlosti. Slično je sa ljudskim umovima u odnosu na duhovnu svetlost, koja proističe iz Gospoda kao sunca i neprestano se uliva, ali biva različito primana. (Referenca Istinska Hrišćanska Religija 48)