¹ Trubu na usta, i reci: Kao orao ide na dom Gospodnji; jer prestupiše zavet moj i otpadiše se od zakona mog.

² Izrailj će vikati ka meni; Bože moj; poznajemo Te.

³ Izrailj je ostavio dobro; neprijatelj će ga goniti.

⁴ Postavljaju careve, ali ne od mene; podižu knezove, za koje ja ne znam; od srebra svog i od zlata svog grade sebi likove, da se istrebe.

⁵ Ostavilo te je tele tvoje, Samarijo; jarost se moja raspalila na njih; dokle se neće moći očistiti?

⁶ Jer je i ono od Izrailja, načinio ga je umetnik, i nije Bog; tele će samarijsko otići u komade.

⁷ Jer seju vetar, pa će žeti oluju; stabljike neće imati, klica neće dati brašno, da bi i dala, proždreće ga tuđinci.

⁸ Proždreće se Izrailj, biće među narodima kao sud na kome nema miline.

⁹ Jer otidoše k Asircu, divljem magarcu, koji je sam za se; Jefrem naima ljubavnike.

¹⁰ A što naimaše među narodima, ja ću ih sabrati; a veći okusiše malo radi bremena Cara nad knezovima.

¹¹ Što umnoži Jefrem oltare da greši, biće mu oltari na greh.

¹² Napisah mu velike stvari u zakonu svom; ali mu se čine kao nešto tuđe.

¹³ Za žrtve, koje mi prinose, prinose meso, i jedu ga; Gospod ih ne prima; sada će se opomenuti bezakonja njihova i pohodiće grehe njihove; oni će se vratiti u Misir.

¹⁴ Izrailj zaboravi Tvorca svog, i sagradi dvorove, i Juda umnoži tvrde gradove; ali ću pustiti oganj u gradove ovom, i spaliće dvorove onom.