1
A jedanaeste godine prvi dan meseca dođe mi reč Gospodnja govoreći:
2
Sine čovečji, što Tir govori za Jerusalim: Ha, ha! Razbiše se vrata narodima, obratiše se k meni, napuniću se kad opuste;
3
Zato ovako veli Gospod Gospod: Evo mene na te, Tire, i dovešću mnoge narode na te kao da bih doveo more s valima njegovim.
4
I oni će obaliti zidove tirske i kule u njemu raskopati, i omešću prah njegov i pretvoriću ga u go kamen.
5
I postaće mesto da se razastiru mreže usred mora, jer ja govorih, veli Gospod Gospod, i biće grabež narodima.
6
I kćeri njegove po polju izginuće od mača, i poznaće da sam ja Gospod.
7
Jer ovako veli Gospod Gospod: Evo, ja ću dovesti na Tir Navuhodonosora, cara vavilonskog sa severa, cara nad carevima, s konjima i s kolima i s konjicima i s vojskama i mnogim narodom.
8
Kćeri tvoje po polju pobiće mačem, i načiniće prema tebi kule, i iskopaće opkope prema tebi, i podignuće prema tebi štitove.
9
I namestiće ubojne sprave prema zidovima tvojim, i razvaliće kule tvoje oružjem svojim.
10
Od mnoštva konja njegovih pokriće te prah, od praske konjika i točkova i kola zatrešće se zidovi tvoji, kad stane ulaziti na tvoja vrata kao što se ulazi u grad isprovaljivan.
11
Kopitima konja svojih izgaziće sve ulice tvoje, pobiće narod tvoj mačem, i stupovi sile tvoje popadaće na zemlju.
12
I popleniće blago tvoje i razgrabiti trg tvoj, i razvaliće zidove tvoje i lepe kuće tvoje razoriti, i kamenje tvoje i drva tvoja i prah tvoj baciće u vodu.
13
I prekinuću jeku pesama tvojih, i glas kitara tvojih neće se više čuti.
14
I učiniću od tebe go kamen, bićeš mesto gde se razastiru mreže, nećeš se više sazidati; jer ja Gospod govorih, veli Gospod Gospod.
15
Ovako veli Gospod Gospod Tiru: Neće li se zadrmati ostrva od praske padanja tvog, kad zajauču ranjenici, kad pokolj bude u tebi?
16
Svi će knezovi morski sići s prestola svojih i skinuće sa sebe plašte i svući sa sebe vezene haljine, i obući će se u strah; sedeće na zemlji, i drhtaće svaki čas i čuditi se tebi.
17
I naricaće za tobom i govoriće ti: Kako propade, slavni grade! U kome življahu pomorci, koji beše jak na moru, ti i stanovnici tvoji, koji strah zadavahu svima koji življahu u tebi.
18
Sad će se uzdrhtati ostrva kad padneš, i smešće se ostrva po moru od propasti tvoje.
19
Jer ovako veli Gospod Gospod: Kad te učinim pustim gradom, kao što su gradovi u kojima se ne živi, kad pustim na te bezdanu, i velika te voda pokrije,
20
I kad te svalim s onima koji silaze u jamu k starom narodu, i namestim te na najdonjim krajevima zemlje, u pustinji staroj s onima koji silaze u jamu, da se ne živi u tebi, tada ću opet postaviti slavu u zemlji živih.
21
Učiniću da budeš strahota kad te nestane, i tražiće te i nećeš se naći do veka, govori Gospod Gospod.
