¹ Godine tridesete, meseca četvrtog, petog dana, kad bejah među robljem na reci Hevaru, otvoriše se nebesa, i videh utvare Božje.

² Petog dana tog meseca, pete godine od kako se zarobi car Joahin,

³ Dođe reč Gospodnja Jezekilju sinu Vuzijevom, svešteniku, u zemlji haldejskoj na reci Hevaru, i onde dođe ruka Gospodnja nada nj.

⁴ I videh, i gle, silan vetar dolažaše od severa, i velik oblak i oganj koji se razgorevaše, i oko njega svetlost, a isred ognja kao jaka svetlost;

⁵ Isred njega još kao četiri životinje, koje na oči behu nalik na čoveka;

⁶ I u svake behu četiri lica, i četiri krila u svake;

⁷ I noge im behu prave, a u stopalu behu im noge kao u teleta; i sevahu kao uglađena bronza.

⁸ I ruke im behu čovečje pod krilima nad četiri strane, i lica im i krila behu na četiri strane.

⁹ Sastavljena im behu krila jedno s drugim; i ne okretahu se idući, nego svaka iđaše na prema se.

¹⁰ I lice beše u sve četiri lice čovečje i lice lavovo s desne strane, a s leve strane lice volujsko i lice orlovo u sve četiri.

¹¹ I lica im i krila behu razdeljena ozgo; u svake se dva krila sastavljahu jedno s drugim, a dva pokrivahu im telo.

¹² I svaka iđaše pravo na prema se; iđahu kuda duh iđaše, i ne okretahu se idući.

¹³ I na oči behu te životinje kao živo ugljevlje, gorahu na oči kao sveće; taj oganj prolažaše između životinja i svetljaše se, i iz ognja izlažaše munja.

¹⁴ I životinje trčahu i vraćahu se kao munja.

¹⁵ I kad gledah životinje, gle, točak jedan beše na zemlji uza svaku životinju prema četiri lica njihova.

¹⁶ Obličjem i napravom behu točkovi kao boje hrisolitove, i sva četiri behu jednaka, i obličjem i napravom behu kao da je jedan točak u drugom.

¹⁷ Kad iđahu, iđahu sva četiri svaki na svoju stranu, i idući ne skretahu.

¹⁸ I naplaci im behu visoki strahota; i behu naplaci puni očiju unaokolo u sva četiri.

¹⁹ I kad iđahu životinje, iđahu i točkovi uz njih; i kad se životinje podizahu od zemlje, podizahu se i točkovi.

²⁰ Kuda duh iđaše, onamo iđahu, i podizahu se točkovi prema njima, jer duh životinjski beše u točkovima.

²¹ Kad one iđahu, iđahu i oni; i kad one stajahu, stajahu i oni; i kad se one podizahu od zemlje, podizahu se i točkovi prema njima, jer duh životinjski beše u točkovima.

²² A nad glavama životinjama beše kao nebo, po viđenju kao kristal, strašno, razastrto ozgo, nad glavama njihovim.

²³ A pod tim nebom behu im krila pružena, jedno prema drugom, a dva krila svakoj pokrivahu telo.

²⁴ I čuh huku krila njihovih kad iđahu kao da beše huka velike vode, kao glas Svemogućeg i kao graja u logoru; i kad stajahu, spuštahu krila.

²⁵ I kad stavši spuštahu krila, čujaše se glas ozgo iz neba, koje beše nad glavama njihovim.

²⁶ I ozgo na onom nebu što im beše nad glavama, beše kao presto, po viđenju kao kamen safir, i na prestolu beše po obličju kao čovek.

²⁷ I videh kao jaku svetlost, i u njoj unutra kao oganj naokolo, od bedara gore, a od bedara dole videh kao oganj i svetlost oko njega.

²⁸ Kao duga u oblaku kad je kiša, takva na oči beše svetlost unaokolo. To beše viđenje slave Božje na očima; i kad videh, padoh na lice svoje, i čuh glas Nekoga koji govoraše.

¹ Hvalite Gospoda; glasite ime Njegovo; javljajte po narodima dela Njegova.

² Pevajte Mu i slavite Ga; kazujte sva čudesa Njegova.

³ Hvalite se svetim imenom Njegovim; nek se veseli srce onih koji traže Gospoda.

⁴ Tražite Gospoda i silu Njegovu, tražite lice Njegovo bez prestanka.

⁵ Pamtite čudesa Njegova koja je učinio, znake Njegove i sudove usta Njegovih.

⁶ Seme Avramovo sluge su Njegove, sinovi Jakovljevi izabrani Njegovi.

⁷ On je Gospod Bog naš, po svoj su zemlji sudovi Njegovi.

⁸ Pamti uvek zavet svoj, reč, koju je dao na hiljadu kolena.

⁹ Šta je zavetovao Avramu, i za šta se kleo Isaku.

¹⁰ To je postavio Jakovu za zakon, i Izrailju za zavet večni,

¹¹ Govoreći: Tebi ću dati zemlju hanansku u nasledni deo.

¹² Tada ih još beše malo na broj, beše ih malo, i behu došljaci.

¹³ Iđahu od naroda do naroda, iz jednog carstva k drugom plemenu.

¹⁴ Ne dade nikome da im naudi, i karaše za njih careve:

¹⁵ "Ne dirajte u pomazanike moje, i prorocima mojim ne činite zla."

¹⁶ I pusti glad na onu zemlju; i potre sav hleb što je za hranu.

¹⁷ Posla pred njima čoveka; u roblje prodan bi Josif.

¹⁸ Okovima stegoše noge njegove, gvožđe tištaše dušu njegovu,

¹⁹ Dok se steče reč njegova, i reč Gospodnja proslavi ga.

²⁰ Posla car i odreši ga; gospodar nad narodima, i pusti ga.

²¹ Postavi ga gospodarem nad domom svojim, i zapovednikom nad svim što imaše.

²² Da vlada nad knezovima njegovim po svojoj volji, i starešine njegove urazumljuje.

²³ Tada dođe Izrailj u Misir, i Jakov se preseli u zemlju Hamovu.

²⁴ I namnoži Bog narod svoj i učini ga jačeg od neprijatelja njegovih.

²⁵ Prevrnu se srce njihovo te omrznuše na narod Njegov, i činiše lukavstvo slugama Njegovim.

²⁶ Posla Mojsija, slugu svog, Arona izabranika svog.

²⁷ Pokazaše među njima čudotvornu silu Njegovu i znake Njegove u zemlji Hamovoj.

²⁸ Pusti mrak i zamrači, i ne protiviše se reči Njegovoj.

²⁹ Pretvori vodu njihovu u krv, i pomori ribu njihovu.

³⁰ Provre zemlja njihova žabama, i kleti careva njihovih.

³¹ Reče, i dođoše bubine, uši po svim krajevima njihovim.

³² Mesto dažda posla na njih grad, živi oganj na zemlju njihovu.

³³ I pobi čokote njihove i smokve njihove, i potre drveta u krajevima njihovim.

³⁴ Reče, i dođoše skakavci i gusenice nebrojene;

³⁵ I izjedoše svu travu po zemlji njihovoj, i pojedoše rod u polju njihovu.

³⁶ I pobi sve prvence u zemlji njihovoj, prvine svakog truda njihovog.

³⁷ Izvede Izrailjce sa srebrom i zlatom, i ne beše sustala u plemenima njihovim.

³⁸ Obradova se Misir izlasku njihovom, jer strah njihov beše na nj pao.

³⁹ Razastre im oblak za pokrivač, i oganj da svetli noću.

⁴⁰ Moliše, i posla im prepelice, i hlebom ih nebeskim hrani.

⁴¹ Otvori kamen i proteče voda, reke protekoše po suvoj pustinji.

⁴² Jer se opominjaše svete reči svoje k Avramu, sluzi svom.

⁴³ I izvede narod svoj u radosti, izbrane svoje u veselju.

⁴⁴ I dade im zemlju naroda i trud tuđinaca u nasledstvo.

⁴⁵ Da bi čuvali zapovesti Njegove, i zakone Njegove pazili. Aliluja.