¹ Car Navuhodonosor načini zlatan lik, kome visina beše šezdeset lakata, a širina šest lakata; i namesti ga u polju Duri u zemlji vavilonskoj.

² I posla car Navuhodonosor da saberu knezove, upravitelje i vojvode, starešine, rizničare, sudije, nastojnike i sve vlastelje zemaljske, da dođu da se osveti lik što ga postavi car Navuhodonosor.

³ Tada se skupiše knezovi, upravitelji i vojvode, starešine, rizničari, sudije, nastojnici, i svi vlastelji zemaljski, da se osveti lik šta ga postavi car Navuhodonosor; i stadoše pred likom što ga postavi Navuhodonosor.

⁴ A glasnik povika glasno: Narodi, plemena i jezici, vama se govori.

⁵ Kad čujete rog, svirale, kitare, gusle, psaltire, pevanje i svakojake svirke, popadajte i poklonite se zlatnom liku, koji postavi car Navuhodonosor.

⁶ A ko ne bi pao i poklonio se, onaj čas biće bačen u pećognjenu užarenu.

⁷ Zato svi narodi kako čuše rog, svirale, kitare, gusle, psaltire i svakojake svirke, popadaše svi narodi, plemena i jezici, i pokloniše se zlatnom liku koji postavi car Navuhodonosor.

⁸ A neki Haldeji taj čas dođoše i tužiše Jevreje,

⁹ I progovoriše i rekoše caru Navuhodonosoru: Care, da si živ do veka!

¹⁰ Ti si, care, zapovedio, svaki ko čuje rog, svirale, kitare, gusle, psaltire, i pevanje i svakojake svirke, da padne i pokloni se zlatnom liku;

¹¹ A ko ne bi pao i poklonio se, da se baci u pećognjenu užarenu.

¹² A imaju ljudi Jevreji, koje si postavio nad poslovima zemlje vavilonske, Sedrah, Misah i Avdenago; ti ljudi, care, ne haju za te, ne poštuju tvoje bogove, i ne klanjaju se zlatnom liku, koji si postavio.

¹³ Tada Navuhodonosor u gnevu i ljutini zapovedi da dovedu Sedraha, Misaha i Avdenaga. I dovedoše te ljude pred cara.

¹⁴ Navuhodonosor progovori i reče im: Je li istina Sedraše, Misaše i Avdenago, da vi ne služite mojim bogovima i da se ne klanjate zlatnom liku koji postavih?

¹⁵ Jeste li dakle gotovi, kad čujete rog, svirale, kitare, gusle, psaltire i pevanje i svakojake svirke, da padnete i poklonite se liku koji načinih? Ako li se ne poklonite, onaj čas bićete bačeni u pećognjenu užarenu; a koji je bog što će vas izbaviti iz mojih ruku?

¹⁶ Odgovoriše Sedrah, Misah i Avdenago, i rekoše caru Navuhodonosoru: Nije nam potrebno da ti odgovorimo na to.

¹⁷ Evo, Bog naš, kome mi služimo, može nas izbaviti iz peći ognjene užarene; i izbaviće nas iz tvojih ruku care.

¹⁸ A i da ne bi, znaj, care, da bogovima tvojim nećemo služiti niti ćemo se pokloniti zlatnom liku, koji si postavio.

¹⁹ Tada se Navuhodonosor napuni gneva, i lice mu se promeni na Sedraha, Misaha i Avdenaga, i odgovarajući zapovedi da se užari pećsedam puta većma nego šta beše običaj.

²⁰ I zapovedi najjačim ljudima što behu u vojsci njegovoj da svežu Sedraha, Misaha i Avdenaga, i da ih bace u pećognjenu užarenu.

²¹ Tada svezaše one ljude u plaštima njihovim i u obući i pod kapama i u svemu odelu njihovom, i baciše ih u pećognjenu užarenu.

²² Kako zapovest careva beše hitna i pećvrlo užarena, plamen ognjeni ubi one ljude koji bacahu Sedraha, Misaha i Avdenaga.

²³ A ta tri čoveka, Sedrah, Misah i Avdenago, padoše usred peći ognjene užarene.

²⁴ Tada se prepade car Navuhodonosor, i brže ustav progovori i reče svojim dvoranima: Ne bacismo li tri čoveka svezana u oganj? Odgovoriše i rekoše caru: Da, care.

²⁵ Odgovori i reče: Eno, vidim četiri čoveka odrešena gde hode posred ognja i nije im ništa, i četvrti kao da je Sin Božji.

²⁶ Tada pristupi Navuhodonosor na vrata ognjenoj peći užarenoj, i progovori i reče: Sedraše, Misaše i Avdenago, sluge Boga Višnjeg, iziđite i hodite. Tada Sedrah, Misah i Avdenago iziđoše isred ognja.

²⁷ I sabraše se knezovi i upravitelji i vojvode i većnici carevi, i videše te ljude gde im telu oganj ništa ne može, niti im se kosa na glavi opali, niti im se plašti šta promeniše, niti zadah od ognja prionu za njih.

²⁸ Progovori Navuhodonosor i reče: Da je blagosloven Bog Sedrahov, Misahov i Avdenagov, koji posla anđela svog i izbavi sluge svoje, koje se u Nj pouzdaše i ne poslušaše zapovesti careve i dadoše telesa svoja da ne bi služili niti se poklonili drugom bogu osim svog Boga.

²⁹ Zato zapovedam da se svaki kog mu drago naroda i plemena i jezika, koji bi pohulio na Boga Sedrahovog, Misahovog i Avdenagovog, da se iseče i kuća da mu bude bunjište, jer nema drugog boga koji može tako izbaviti.

³⁰ Tada car uzvisi Sedraha, Misaha i Avdenaga u zemlji vavilonskoj.

¹ I kad svrši Isus zapovesti dvanaestorici učenika svojih, otide odande dalje da uči i da propoveda po gradovima njihovim.

² A Jovan čuvši u tamnici dela Hristova posla dvojicu učenika svojih,

³ I reče Mu: Jesi li ti Onaj što će doći, ili drugog da čekamo?

⁴ A Isus odgovarajući reče im: Idite i kažite Jovanu šta čujete i vidite:

⁵ Slepi progledaju i hromi hode, gubavi čiste se i gluvi čuju, mrtvi ustaju i siromašnima propoveda se jevanđelje.

⁶ I blago onome koji se ne sablazni o mene.

⁷ A kad ovi otidoše, poče Isus ljudima govoriti o Jovanu: Šta ste izišli u pustinji da vidite? Trsku, koju ljulja vetar?

⁸ Ili šta ste izišli da vidite? Čoveka u meke haljine obučena? Eto, koji meke haljine nose po carskim su dvorovima.

⁹ Ili šta ste izišli da vidite? Proroka? Da, ja vam kažem, i više od proroka.

¹⁰ Jer je ovo onaj za koga je pisano: Eto, ja šaljem anđela svog pred licem Tvojim, koji će pripraviti put Tvoj pred Tobom.

¹¹ Zaista vam kažem: Ni jedan između rođenih od žena nije izišao veći od Jovana Krstitelja; a najmanji u carstvu nebeskom veći je od njega.

¹² A od vremena Jovana Krstitelja do sad carstvo nebesko na silu se uzima, i siledžije dobijaju ga.

¹³ Jer su svi proroci i zakon proricali do Jovana.

¹⁴ I ako hoćete verovati, on je Ilija što će doći.

¹⁵ Koji ima uši da čuje neka čuje.

¹⁶ Ali kakav ću kazati da je ovaj rod? On je kao deca koja sede po ulicama i viču svojim drugovima,

¹⁷ I govore: Svirasmo vam, i ne igraste; žalismo vam se, i ne jaukaste.

¹⁸ Jer Jovan dođe, koji ni jede ni pije, a oni kažu: Đavo je u njemu.

¹⁹ Dođe Sin čovečiji, koji i jede i pije, a oni kažu: Gle čoveka izjelice i pijanice, druga carinicima i grešnicima. I opravdaše premudrost deca njena.

²⁰ Tada poče Isus vikati na gradove u kojima su se dogodila najveća čudesa Njegova, pa se nisu pokajali:

²¹ Teško tebi, Horazine! Teško tebi, Vitsaido! Jer da su u Tiru i Sidonu bila čudesa koja su bila u vama, davno bi se u vreći i pepelu pokajali.

²² Ali vam kažem: Tiru i Sidonu lakše će biti u dan strašnog suda nego vama.

²³ I ti Kapernaume! Koji si se do nebesa podigao do pakla ćeš propasti: jer da su u Sodomu bila čudesa što su u tebi bila, ostao bi do današnjeg dana.

²⁴ Ali vam kažem da će zemlji sodomskoj lakše biti u dan strašnog suda nego tebi.

²⁵ U to vreme odgovori Isus, i reče: Hvalim Te, Oče, Gospode neba i zemlje, što si ovo sakrio od premudrih i razumnih a kazao si prostima.

²⁶ Da, Oče, jer je tako bila volja Tvoja.

²⁷ Sve je meni predao Otac moj, i niko ne zna Sina do Otac; niti Oca ko zna do Sin i ako kome Sin hoće kazati.

²⁸ Hodite k meni svi koji ste umorni i natovareni, i ja ću vas odmoriti.

²⁹ Uzmite jaram moj na sebe, i naučite se od mene; jer sam ja krotak i smeran u srcu, i naći ćete pokoj dušama svojim.

³⁰ Jer je jaram moj blag, i breme je moje lako.