5354. A drugome nadjede ime Efraim. Ovo označava novi razum u Prirodnom, i njegov karakter, što se vidi iz značenja imena i nadjesti ime, naime, karaktera (br. 144, 145, 1754); i iz reprezentacije Efraima, naime, razuma u Prirodnom (vidi niže). Ali prvo treba kazati šta se označava novim razumom i novom voljom označenim Efraimom i Manasijom. U crkviu se doista zna da čovek treba da se nanovo rodi (to jest da bude preporođen) kako b ušao u carstvo Božije; jer ovo je Gospod jasno objavio kod Jovana 3:3, 5. Ali šta je to biti nanovi rođen, poznatzo je samo malome broju, jer malo (ljudi) znaju šta je dobra a šta istina, jer ne znaju šta je to ljubav prema bližnjemu; kad bi ovo znali, oni bi istoi tako znali i šta je dorbo i istina; jer sve je dobro što potiče od iskrene ljubavi prema bližnjemu.

2. Ali niko ne može da bude u ovome dobru od sebe, jer je ono od Nebeskog samog koje utiče od Gospoda. Ovo Nebesko utiče neprekidno, ali mu zla i obmane stoje na putu i sprečavaju da on to prima; stoga da bi to mogao primati, čovek mora da ukloni zla i obmane koliko god može, i tako da se pripremi da prima influks. Kada posle otklanjanja zala počne da prima influks, tada u isto vreme prima i novi razum i novu volju; i od nove volje i novoga razuma, on oseća zadovoljstvo kad čini dobro bližnjemu bez sebičnog cilja, a od novog razuma opaža zadovoljstvo kad uči o dobru i o istini radi njih samih i radi života. Onoliko koliko se stvaraju ovaj novi razum i nova volja kroz influks od Gospoda, toliko čovek koji se preporodio, priznaje i veruje da dobro i istina kod njega, a koji na njega utiču, da nisu od njega nego od Gospoda, kao i to, da sve ono što je od njega samoga, ili što je njegovo vlastito, da je samo zlo.

3. Sve ovo pokazuje šta je to biti nanovo rođen, kao i št e novi razum i nova volja. Ali preporađanje kroz koje se dobija novi razum i nova volja, ne izvodi se u trenutku, nego traje od najranijeg detinjstva sve do svršetka života, a posle u drugom životu kroz večnost; a izvodi se Božanskim sredstvima, koja su nebrojena i neizreciva; jer sam po sebi, čovek je samo zlo. O ovim sredstvima malo ko išta zna u naše vreme, zato što čovek neće da bude preporođen, niti misli da postoji preporod, a koji sadrži neizrecive stvari, čini glavni deo anđeoske mudrosti i takve je prirode da to ne može da u potpunosti razume ni jedan anđeo kroz večnost. Otuda je to glavni predmet o kome se govori u unutrašnjem smislu Reči.

4. Da je Efraim novi razum u Prirodnom, jasno je iz mnogih odlomaka u Reči, posebno kod Osije (Ozeja), koji puno govori o Efraimu, i gde čitamo sledeće: Poznajem Efraima , a Izrailj nije sakriven od mene; jer se sada kurvaš, Efraime, Izrael se oskrvni. I ponositost Izrailjeva svjedoči mu u oči; za to će Izrailj i Efraim pasti za bezakonje svoje, i pašće i Juda s njima, Trubite u rog u Gabi, u trubu u Rami. Efraim će opustjeti u dan kara. Zato ć u ja biti Efraima kao moljac, i biti kao crv domu Judinu: I Efraim vidje bolest svoju, i Juda svoju ranu, i otide Efraim Asircu i Juda posla caru koji bi ga branio, ali vas on ne može iscijeliti niti će vas opostiti rane vaše Osija 5:3, 5, 9, 12, 13).

Opet kod istoga proroka: Kad liječim Izrailja, tada se pokazuje nezakonje Efarfimovo i zloća Samarijska; jer čine laž, i lupež ulazi. Efraim je kao glub, lud, bezuman; zovu Egipat, idu u Asirsku. Kada otidu, razapeću na njih mrežu svoju, kao ptice nebeske svući ću ih, karaću ih kako je kazivano na zboru njihovu Osija 7:1, 11, 12)

5. Opet: Proždrijeće se Izrailj, biće među narodima kao sud, na kom nema miline. Jer otidoše k Asircu, divljemu magarcu, koji je sam za se; Efraim naima ljubavnike Osija 8:8, 9). Oni neće nastavati u zemlji Gospodnjoj; nego će se vratiti Efraim u Egipat, i oni će jesti nečisto u Asirskoj Osija 9:3. Opkolio me je Efraim lažju i dom Izrailjev prijevarom; ali Juda još vlada s Bogom i vjeran je sa svetima. Efraim se hrani vjetrm, i ide za ustokom (isočnim vjetrom); svaki dan množi laž i pogibao, i hvataju vjeru s Asircem i nose ulje u Egipat Osija 11:12; 12:1); pored mnogih drugih odlomaka kod istoga proroka o Efraimu (kao u pogl. (4:17-19; 5:3, 5, 9, 11-14; 7:8-9, 9:8).

6. U svim ovim odlomacima pod Efraimom se misli na Intelektualno crkve, pod Izrailjem, njeno Duhovno, a pod Judom, njeno Nebeskol; pa pošto se itelektualnio crkve označava Efraimom, stoga se tako često kaže da Erfaim otide u Egipat, i u Asirsku, jer se Egiptom označavaju spoljašnja-znanja, a Asirskom, umovanja od spoljašnjih-znanja; oba se odnose n azum. (Da Egipat označava spoljašnja-znanja, može se videti gore, br. 116, 1165, 4966); a da Asirska označava razum i umovanje , br. 119, 1186).

7. Na sličan način u sledećim se odlomcima pod Efraimom misli se na razumevanje u crkvi (razum crkve): Raduj se mnogo, kćeri Sionska, podvikuj, kćeri Jerusalimska; evo, car tvoj ide k tebi, pavedan i spasava, krotak i jaše na magaretu, i na magaretu, mladetu magaričinu. Jer ću istrijebiti iz Efraima kola i iz Egipta konje, i istrijebiće se luk ubojiti, i on će kazivati mir narodima i vlast će mu biti od mora do mora, i od rijeke do krajeva zemaljskih. Jer razapeh sebi Judu kao luk, i naučih Erfraima, i podigoh sinove tvoje, Sione, na sinove tvoje , Grčka, i učinih te da si kao mač junački (Zaharija 9:9, 10, 13);

Ovo se kaže o Gospodovom dolasku i o Neznabošcma. Istrijebiti kola iz Efraima i konje iz Jerusalima, označava otseći razumevanje crkve (razum crkve) ; naučih Efraima luku označava dati novo razumevanje (razum): Da kola označavaju doktrinu, može se videti gore. br. 5321); a konj, razumevanja (br. 2760-2762, 3217); i luk oznaava doktrinu (br. 685, 686, 2709); jer doktrina zavisi od razumevanja , jer ono što se razume, to se veruje, tako da razumevanje doktrine određuje karakter vere.

8. Otuda se sinovi Efraimovi nazivaju oni koji strijeljaju iz luka, kod Davida: A sinovi Efraimovi naoružani, koji strijeljaju iz luka, vratiše se natrag kad bijaše boj (Psalam 78:9).

Kod Jezikilja: Ti, sine čovječiji, uzmi jedno drvo i napiši na njemu: Judi i sinovima Izrailjevim, drugovima njegovijem. Pa onda uzmi drugo drvo, i na njemu napiši: Josipu drvo Efraimovo i svega doma Izrailjeva, drugova njegovijeh. I sastavi ih jedno s drugim da budu kao jedno u mojoj ruci, i reci im: ovako veli Jehova Bog: evo, ja ću uzeti sinove Izrailjeve iz naroda u koje otidoše, i sabraću ih od svuda, i dovešću ih u zemlju njihovu Jezekilj 37:16, 217? 37:19); ovde se pod Judom misli na Nebesko crkve, pod Izrailjem, na Duhovno, a pod Efraimom na njeno Intelektualno. Da ovi postaju jedno kroz ljubav ka bližnjemu, označeno je jednim drvetom (štapom) koji je načinjen od dva. (Da je drvo dobro ljubavi ka bližnjemu, pa stoga i dobro u delima, može se videti gore, b. (1110, 2784, 2812, 3720, 4943).

9. Kod Jeremije: Jer će doći dan kad će vikati čuvari na gori Efraimovoj: ustanite, da idemo na Sion, ka Jehovi Bogu svojemu. Ići će plačući, s molitvama ću ih dovesti natrag; i vodiće ih pokraj potoka pravijem putem, na kom se neće spoticati, jer sam otac Izrailju , a Efraim je prvenac moj (Jeremije 31:6, 9);

Ko stoga: Čujem doiista Efraima gdje tuži: pokarao si me, te sam pokaran, kao june neuko; obrati me da se obratim, jer si ti Jehova Bog moj. Nije li mi Efraim mio sin? nije li dijete predrago? Od kad govorih protiv njega, jednako ga se opominjem; za to je srce moje ustreptalo radi njega, doista ću se smilovati na nj, govori Jehova Jeremija 31:18, 20).

Kod istoga:- I povratiću Izrailja u torove njegove, i pašće po Karmelu i Bazanu, i po gori Efraimovoj i Galadu sitiće se duša njegova Jeremija 50:19).

Kod Isaije: Teško gizdavome vijencu pijanica Efraimovih, uvelom cvijetu krasnoga nakita njihova koji su uvrh rodnoga dola, pijani od vina! (Isaija 28:1).

10. I u ovim odlomcima Efraim oznčava razumevanje crkve. Razumevanje crkve je razumevanje članova crkve o istinma i dobrima, to jest, o doktrinama vere i ljubavi prema bližnjemu; to jest, pojam, ili ideja o tome. Sama istina je Duhovno crkve, a dobro je njenoi Nebesko; ali različiti ljudi različito shvataju istinu i dobro; kakvo je razumevanje istine, takva je istina kod nekog; Isto je i sa razumevanjem dobra.

11. Šta je volja crkve, koja je volja označena Manasijom, može se saznati iz onoga kako se ona shvata, a to je označeno Efraimom. Sa voljom crkve je kao i sa razumevanje crkve, to jest, ona je različita kod svake osobe. Manasija označava ovakvu volju kod Isaije: Od gnjeva Jehove nad vojskama zamračiće se zemlja i narod će biti kao hrana ognja, niko neće požalii brata svojega. Manasija Efraima, i Efraim Manasiju, a obojice će se složiti na Judu: Kod svega toga neće se odvratiti gnjev njegov, nego će ruka njegova još biti podignuta (Isaije 9:19-21); ovde niko neće požaliti brata svojega Manasija Efraima, a Efraim Manasiju, označava da će volja člana crkve biti protivu razumevanja, i razumevanje protivu njegove volje.

12. Kod Davida: Bog reče u svetinji svojoj: veseliću se i razdijeliću Sihem, i dolinu Sohot razmjeriću. Moj je Galad, moj je Manasija. Efraim je krjepost glave moje, Juda je skiptar moj Psalam 60:6, 7);

Opet: Pastire Izrailjev, čuj! koji vodiš sinove Josipove, kao ovce, koji sjediš na heruvimima, javi se. Pred Efraimom i Benjaminom i Manasijom probudi krjepost svoju, i hodi da nam pomogneš (Psalam 80:1, 2); i ovde Efraim označava razumevanje crkve, a Manasija njenu volju. Isto je jasno iz blagoslova koji je Jakov dao Efraimu i Manasiji pred svoju smrt (Postanje 48); isto kao i iz Jakovljevog prihvatanja Efraima umesto Rubena i Manasije umesto Simeona (stihovi 3-5); jer se Rubenom onačavalo razumevanje crkve, ili vera u razumevanju (u razumu) i u doktrinei (br. 3861, 3866); Simeonom, vera u delu, ili poslušnosti volje da se izvršava istina, od koje i preko koje se stvara ljubav k ližnjemu, a to je istina u delu, koja je dobro nove volje (br. 3869-3872).

13. Razlog što je Jakov, tada Izrailj, blagoslovio Efraima više nego Manasiju, polažući svoju desnu ruku na prvoga a levu na drugoiga (stihovi 13-20), bio je isti onaj kao kad je Jakov ranije okrenuo ka sebi pravo prvenaštva od Isava, i isti u slučaju Fereza i Zare, sinova Judinih od Tamare, kada je Zare, koji je bio prvorođeni, izašao posle Fereza (Postanje 38:28-30). Razlog je bio to što je istina vere, koja pripada razumu, po izgledu na prvome mestu za vreme čovekovog preporađanja, posle čega da dolazi dobro ljubavi ka bližnjemu, koje pripada volji, koje je po izgledu na drugome mestu; dok je u stvari dobro na prvome mestu, što se jasno pokazuje onda kad se čovek preporodi (vidi gore, br. 3314, 3539, 3548, 3556, 3563, 3570, 3576, 3603, 3701, 4243, 4244, 4247, 4337, 4925, 4926).

2333. Pa sjutra rano kad ustanete pođite svojim putem: da ovo označava utvrđivaje (potvrđivanje) i dobru i istini, može se videti iz značenja ustati u jutro, kao i iz značenja poći. Jutro u Reči označava Gospodovo carstvo, i sve ono što je toga Carstva, te načelno ono označava dobro ljubavi i milosrđa, kao će se potvrditi iz Reči u stihu 15; putem se označva istina, vidi br. 627. Otuda sledi, da pošto su bili u njegovoj kući (čime je označeno da su bli s njim u dobru ljubavi ka bližnjem), oni treba da ustanu i da odu svojim putem, čime je označeno da je on bio utvrđen u dobru i istini (time što su oni proveli noć u njegovoj kući s njim?). Iz ovoga, kao i iz drugih odlomaka u Reči, vidi se koliko je unutrašnji smisao udaljen od slova, i kako je stoga (taj smisao) nevidljiv, osobito u istorijskim delovima Reči, i da se on ne može pokzati osim kad se se svaki izraz posebno objasni u skladu s njegovim stalnim značenjem u Reči. Pa stoga, kada se ideje drže u smislu slova, unutrašnji smisao izleda kao nešto tamno i mračno; a s druge strane, kada se ideje drže u unutrašnjem smislu, smisao slova izgleda kao nešto tamno, a anđelima kao i da ne postoji. Jer anđeli nisu više u svetskim i telesniom idejama, u koje se izrazi u doslovnom smislu menjaju na čudesan način, kada se smisao uzdigne od čoveka, koji čita Reč, u sferu u kojoj su anđeli, to jest, u nebo, i to snagom saobraznosti duhovnih stvari sa svetskim stvarima, i nebeskih stvari sa telesnim stvarima. Ove je saobraznost (korespondencija talna, ali priroda (saobraznosti) tek je sada otkrivena objašnjenjima izraza, imena, i brojeva u njihovom unutrašnjem smislu u Reči. Kako bi se upoznala priroda ove saobraznosti, ili, što je isto, kako svetske i telesne ideje prelaze u saobrazne duhovne i nebeske ideje, kada se uzdignu u nebo; a tome kao primeri mogu da posluže izrazi jutro i put. Kad se čita (reč) jutro, kao u stihu pred nama, pa sjutra rano, anđeli ne oblikuju ideju jutra u prirodnom danu, nego ideju jutra u duhovnom smislu, kao što je ideja kod Samuila: I biće kao svjetlost jutarnja kad sunce izlazi jutrom bez oblaka, i kao trava koja raste iz zemlje od svjetlosti iza dažda (23:4). I kod Danila: I reče mi: do dvije tisuće i dvije stotine dana i noći; a rečena utvara o danu i noći istina je Danijel 8:14, 26). Tako, oni umesto jutra opažaju Gospoda, ili Njegovo carstvo, ili nebeske stvari ljubavi i milosrđa, i to sa razlikama u nizovim stvari o kojima se govori u Reči koja se čita. Na sličan način, kad se pojavi izraz put, kao ovde, svojim putem, annđeli ne oblikuju ideju o nekom putu, već drugu ideju koja je duhovna i nebeska, naime, sličnu onoj kod Jovana, gde je Gospod rekao: Ja sam put i istina, Jovan 14:6. , i kod Davida: Pokaži mi, o Jehova, puteve svoje, i nauči me hodati stazama tvojim Psalam 25:4, 5); i kod Isaije: S kim se je dogovarao, i ko ga je urazumio i naučio putu suda, i naučio ga znanju i pokzao mu put razuma? (Isaija 40:14. ; tako, oni umesto puta opažaju istinu, i to kako u proročkim tako i u istorijskim delovima Reči. Jer se anđeli ne brinu za istorijske iskaze u Reči, jer ovi ne odgovaraju njihovim idejama, pa imesto toga, oni opažaju stvari koje se odnose na Gospoda i Njegovo carstvo, a što sledi u unutrašnjem smislu lepim redom i u poveznim nizovima. Zbog toga, kao i stoga da bi Reč bila i za anđele, svi istorijski prikazi nešto pretstavljaju, i svaka reč označava ovakve stvari, što je nešto posebno za Reč, za razliku od svih ostalih spisa.