1
Gospode! Nemoj me pokarati u jarosti svojoj, niti me u gnevu svom nakaziti.
2
Smiluj se na me, Gospode, jer sam iznemogao; isceli me, jer su kosti moje ustreptale,
3
I duša se moja vrlo uzdrhtala. A Ti, Gospode, dokle ćeš.
4
Obrati se, Gospode, izbavi dušu moju, pomozi mi radi milosti svoje.
5
Jer mrtvi ne spominju Tebe; u grobu ko će Te slaviti?
6
Iznemogoh uzdišući; svaku noćkvasim odar svoj, suzama svojim natapam postelju svoju.
7
Usahnu od žalosti oko moje, postara se od množine neprijatelja mojih.
8
Idite od mene svi koji činite bezakonje, jer Gospod ču plač moj.
9
Ču Gospod molbu moju, Gospod molitvu moju primi.
10
Nek se postide i prepadnu svi neprijatelji moji, neka se povrate i postide odmah.
