1
Usliši, Bože, molitvu moju, i nemoj se sakriti od moljenja mog.
2
Pazi, i saslušaj me; cvilim u jadu svom i uzdišem
3
Od vike neprijateljske i od dosade bezbožničke; jer dižu na me zlo, i u gnevu gone me.
4
Srce je moje uzdrhtalo u meni, i strah smrtni popade me;
5
Strah i trepet dođe na me, i groza poduze me.
6
I rekoh: Ko bi mi dao krila golubinja? Ja bih odleteo i počinuo;
7
Daleko bih pobegao, i nastanio se u pustinji.
8
Pohitao bih da utečem od vihora i od bure.
9
Porazi, Gospode, i razdeli jezike njihove, jer vidim nasilje i svađu u gradu;
10
Danju i noću to hodi po zidovima njegovim; zločinstvo je i muka posred njega.
11
Usred njega je pogibao, s ulice njegove ne odlazi prevara i lukavstvo.
12
Jer ne ruži me neprijatelj moj, to bih podneo; ne ustaje na me javni nenavidnik, od njega bih se sakrio.
13
Nego ti koji si mi bio to što ja sam, drug moj i znanac moj.
14
S kojim mi beše radost deliti tajnu, i u dom Božiji hodih kroz sabor narodni.
15
Neka ih ugrabi smrt, neka živi siđu u pakao, jer je zločinstvo u stanu njihovom i u njima.
16
Ja Boga prizivam, i Gospod će me spasti.
17
Večerom i jutrom i u podne tužim i uzdišem, i čuće glas moj;
18
Učiniće, te će duša moja biti mirna od onih koji napadaju na me, jer ih mnogo imam.
19
Da usliši, i ukroti ih Bog, koji živi od veka; jer se ne menjaju i ne boje se Boga.
20
Dižu ruke svoje na one koji su s njima u miru, i raskidaju svoju družbu.
21
Usta su im meka kao maslo, a na srcu im je rat. Reči su im blaže od ulja, ali su goli mačevi.
22
Stavi na Gospoda breme svoje, i On će te potkrepiti. Neće dati doveka pravedniku da posrne.
23
Ti ćeš ih, Bože, svaliti u jamu pogibli; krvopije i lukavi neće sastaviti polovine dana svojih. A ja se u Tebe uzdam.
