2
Dokle ćete mučiti dušu moju i satirati me rečima?
3
Većste me deset puta naružili; nije vas stid što tako navaljujete na me?
4
Ali ako sam doista pogrešio, pogreška će moja ostati kod mene.
5
Ako li se još hoćete da dižete na me i da me korite mojom sramotom,
6
Onda znajte da me je Bog oborio i mrežu svoju razapeo oko mene.
7
Eto, vičem na nepravdu, ali se ne slušam; vapim, ali nema suda.
8
Zagradio je put moj da ne mogu proći; na staze moje metnuo je mrak.
9
Svukao je s mene slavu moju i skinuo venac s glave moje.
10
Porušio me je od svuda, da me nema; i kao drvo iščupao je nadanje moje.
11
Raspalio se na me gnev Njegov, i uzeo me je među neprijatelje svoje.
12
Vojske Njegove dođoše sve zajedno i nasuše k sebi put k meni, stadoše u logor okolo šatora mog.
13
Braću moju udaljio je od mene, i znanci moji tuđe se od mene.
14
Bližnji moji ostaviše me, i znanci moji zaboraviše me.
15
Domašnji moji i moje sluškinje gledaju me kao tuđina; stranac sam u očima njihovim.
16
Zovem slugu svog, a on se ne odziva, a molim ga ustima svojim.
17
Dah je moj mrzak ženi mojoj, a preklinjem je sinovima utrobe svoje.
18
Ni deca ne haju za me; kad ustanem, ruže me.
19
Mrzak sam svima nevernim svojim, i koje ljubljah postaše mi protivnici.
20
Za kožu moju kao za meso moje prionuše kosti moje; jedva osta koža oko zuba mojih.
21
Smilujte se na me, smilujte se na me, prijatelji moji, jer se ruka Božija dotakla mene.
22
Zašto me gonite kao Bog, i mesa mog ne možete da se nasitite?
23
O kad bi se napisale reči moje! Kad bi se stavile u knjigu!
24
Pisaljkom gvozdenom i olovom na kamenu za večni spomen kad bi se urezale!
25
Ali znam da je živ moj Iskupitelj, i na posledak da će stati nad prahom.
26
I ako se ova koža moja i raščini, opet ću u telu svom videti Boga.
27
Ja isti videću Ga, i oči moje gledaće Ga, a ne druge. A bubrega mojih nestaje u meni.
28
Nego bi trebalo da kažete: Zašto ga gonimo? Kad je koren besede u meni.
29
Bojte se mača; jer je mač osveta za bezakonje; i znajte da ima sud.
