1
Potom opet podigoh oči svoje i videh; a to knjiga lećaše.
2
I on mi reče: Šta vidiš? A ja rekoh: Vidim knjigu gde leti, dužina joj dvadeset lakata, a širina deset lakata.
3
Tada mi reče: To je prokletstvo koje izađe na svu zemlju, jer svaki koji krade istrebiće se po njoj s jedne strane, i koji se god kune krivo istrebiće se po njoj s druge strane.
4
Ja ću je pustiti, govori Gospod nad vojskama, te će doći na kuću lupežu i na kuću onome koji se kune mojim imenom krivo, i stajaće mu usred kuće i satrće je, i drvlje joj i kamenje.
5
Potom iziđe anđeo koji govoraše sa mnom, i reče mi: Podigni oči svoje i vidi šta je ovo što izlazi.
6
A ja rekoh: Šta je? A on reče: To je efa što izlazi. I reče: To im je bezbožnost po svoj zemlji.
7
I gle, podizaše se talanat olova, i jedna žena seđaše usred efe.
8
I on reče: To je bezbožnost. I vrže je usred efe, i vrže onaj komad olova odozgo na ždrelo joj.
9
I podigoh oči svoje i videh, a to dve žene izlažahu, i vetar im beše pod krilima, a krila im behu kao u rode, i digoše efu među zemlju i nebo.
10
I rekoh anđelu koji govoraše sa mnom: Kuda one nose efu?
11
A on mi reče: Da joj načine kuću u zemlji Senaru; i onde će se namestiti i postaviti na svoje podnožje.
