1
I odgovarajući Isus opet reče im u pričama govoreći:
2
Carstvo je nebesko kao čovek car koji načini svadbu sinu svom.
3
I posla sluge svoje da zovu zvanice na svadbu; i ne hteše doći.
4
Opet posla druge sluge govoreći: Kažite zvanicama: Evo sam obed svoj ugotovio, i junci moji i hranjenici poklani su, i sve je gotovo; dođite na svadbu.
5
A oni ne marivši otidoše ovaj u polje svoje, a ovaj k trgovini svojoj.
6
A ostali uhvatiše sluge njegove, izružiše ih, i pobiše ih.
7
A kad to ču car onaj, razgnevi se i poslavši vojsku svoju pogubi krvnike one, i grad njihov zapali.
8
Tada reče slugama svojim: Svadba je dakle gotova, a zvanice ne biše dostojne.
9
Idite dakle na raskršće i koga god nađete, dozovite na svadbu.
10
I izišavši sluge one na raskršća sabraše sve koje nađoše, zle i dobre; i stolovi napuniše se gostiju.
11
Izašavši pak car da vidi goste ugleda onde čoveka neobučenog u svadbeno ruho.
12
I reče mu: Prijatelju! Kako si došao amo bez svadbenog ruha? A on oćute.
13
Tada reče car slugama: Svežite mu ruke i noge, pa ga uzmite te bacite u tamu najkrajnju; onde će biti plač i škrgut zuba.
14
Jer su mnogi zvani, ali je malo izbranih.
15
Tada otidoše fariseji i načiniše veće kako bi Ga uhvatili u reči.
16
I poslaše k Njemu učenike svoje s Irodovcima, te rekoše: Učitelju! Znamo da si istinit, i putu Božjem zaista učiš, i ne mariš ni za koga, jer ne gledaš ko je ko.
17
Kaži nam dakle šta misliš ti? Treba li dati harač ćesaru ili ne?
18
Razumevši Isus lukavstvo njihovo reče: Što me kušate, licemeri?
19
Pokažite mi novac harački. A oni donesoše Mu novac.
20
I reče im: Čiji je obraz ovaj i natpis?
21
I rekoše Mu: Ćesarev. Tada reče im: Podajte dakle ćesarevo ćesaru, i Božje Bogu.
22
I čuvši diviše se, i ostavivši Ga otidoše.
23
Taj dan pristupiše k Njemu sadukeji koji govore da nema vaskrsenja, i upitaše Ga
24
Govoreći: Učitelju! Mojsije reče: Ako ko umre bez dece, da uzme brat njegov ženu njegovu i da podigne seme bratu svom.
25
U nas beše sedam braće; i prvi oženivši se umre, i ne imavši poroda ostavi ženu svoju bratu svom.
26
A tako i drugi, i treći, sve do sedmog.
27
A posle svih umre i žena.
28
O vaskrsenju dakle koga će od sedmorice biti žena? Jer je za svima bila.
29
A Isus odgovarajući reče im: Varate se, ne znajući Pisma ni sile Božje.
30
Jer o vaskrsenju niti će se ženiti ni udavati; nego su kao anđeli Božji na nebu.
31
A za vaskrsenje mrtvih niste li čitali šta vam je rekao Bog govoreći:
32
Ja sam Bog Avraamov, i Bog Isakov, i Bog Jakovljev! Nije Bog Bog mrtvih, nego živih.
33
I čuvši narod divljaše se nauci Njegovoj.
34
A fariseji čuvši da posrami sadukeje sabraše se zajedno.
35
I upita jedan od njih zakonik kušajući Ga i govoreći:
36
Učitelju! Koja je zapovest najveća u zakonu?
37
A Isus reče mu: Ljubi Gospoda Boga svog svim srcem svojim, i svom dušom svojom, i svom misli svojom.
38
Ovo je prva i najveća zapovest.
39
A druga je kao i ova: Ljubi bližnjeg svog kao samog sebe.
40
O ovima dvema zapovestima visi sav zakon i proroci.
41
A kad se sabraše fariseji, upita ih Isus
42
Govoreći: Šta mislite za Hrista, čiji je sin? Rekoše Mu: Davidov.
43
Reče im: Kako dakle David Njega duhom naziva Gospodom govoreći:
44
Reče Gospod Gospodu mom: Sedi meni s desne strane, dok položim neprijatelje Tvoje podnožje nogama Tvojim?
45
Kad dakle David naziva Njega Gospodom, kako mu je sin?
46
I niko Mu ne mogaše odgovoriti reči; niti smede ko od tog dana da Ga zapita više.
