1
I izađe odande, i dođe na svoju postojbinu; i za Njim idoše učenici Njegovi.
2
I kad dođe subota, poče učiti u zbornici. I mnogi koji slušahu, divljahu se govoreći: Otkud ovome to? I kakva mu je premudrost dana? I čudesa takva rukama njegovim čine se?
3
Nije li ovo drvodelja, sin Marijin, a brat Jakovljev i Josijin i Judin i Simonov? I nisu li sestre njegove ovde među nama? I sablažnjavahu se o Njega.
4
A Isus reče im: Nigde nije prorok bez časti do na postojbini svojoj i u rodu i u domu svom.
5
I ne mogaše onde ni jedno čudo da učini, osim što malo bolesnika isceli metnuvši na njih ruke.
6
I čudio se neverstvu njihovom. I iđaše po okolnim selima i učaše.
7
I dozva dvanaestoricu, i poče ih slati dva i dva, i davaše im vlast nad duhovima nečistim.
8
I zapovedi im da ništa ne uzimaju na put osim jednog štapa: ni torbe ni hleba ni novaca u pojasu;
9
Nego obuveni u opanke, i ne oblačeći dve haljine.
10
I reče im: Gde uđete u dom onde ostanite dok ne izađete odande.
11
I ako vas ko ne primi i ne posluša vas, izlazeći odande otresite prah s nogu svojih za svedočanstvo njima. Zaista vam kažem: lakše će biti Sodomu i Gomoru u dan strašnog suda nego gradu onom.
12
I otišavši propovedahu da se treba kajati;
13
I đavole mnoge izgonjahu; i mazahu uljem mnoge bolesnike; i isceljivahu.
14
I začu car Irod za Isusa (jer Njegovo ime beše se razglasilo), i reče: Jovan krstitelj iz mrtvih usta, zato čini čudesa.
15
Drugi govorahu: To je Ilija. A drugi govorahu: To je prorok ili kao koji od proroka.
16
A kad ču Irod, reče: To je Jovan koga sam ja posekao, on usta iz mrtvih.
17
Jer ovaj Irod posla te uhvatiše Jovana, i svezavši baci ga u tamnicu Irodijade radi, žene Filipa brata svog, jer se oženi njom.
18
Jer Jovan govoraše Irodu: Ne možeš ti imati žene brata svog.
19
A Irodijada rasrdi se na njega, i htede da ga ubije, ali ne mogaše.
20
Jer se Irod bojaše Jovana znajući ga da je čovek pravedan i svet, i čuvaše ga; i mnogo koješta činjaše kako mu on reče, i rado ga slušaše.
21
I dogodi se dan zgodan, kad Irod na dan svog rođenja davaše večeru knezovima svojim i vojvodama i starešinama galilejskim.
22
I ušavši kći Irodijadina i igravši i ugodivši Irodu i gostima njegovim reče car devojci: Išti u mene šta god hoćeš, i daću ti.
23
I zakle joj se: Šta god zaišteš u mene daću ti, da bi bilo i do pola carstva mog.
24
A ona izašavši reče materi svojoj: Šta ću iskati? A ona reče: Glavu Jovana krstitelja.
25
I odmah ušavši brzo k caru zaiska govoreći: Hoću da mi daš, sad na krugu, glavu Jovana krstitelja.
26
I zabrinu se car, ali kletve radi i gostiju svojih ne hte joj odreći.
27
I odmah posla car dželata, i zapovedi da donese glavu njegovu.
28
A on otišavši poseče ga u tamnici, i donese glavu njegovu na krugu, i dade devojci, a devojka dade je materi svojoj.
29
I čuvši učenici njegovi dođoše i uzeše telo njegovo, i metnuše ga u grob.
30
I skupiše se apostoli k Isusu, i javiše Mu sve i šta učiniše i šta ljude naučiše.
31
I reče im: Dođite vi sami nasamo, i počinite malo. Jer ih beše mnogo koji dolaze i odlaze, i ne imahu kad ni jesti.
32
I odoše na lađi u pusto mesto sami.
33
I videše ih ljudi kad iđahu, i poznaše ih mnogi, i pešice iz svih gradova stecahu se onamo, i prestigoše ih, i skupiše se oko Njega.
34
I izašavši Isus vide narod mnogi, i sažali Mu se, jer behu kao ovce bez pastira; i poče ih učiti mnogo.
35
I kad bi većpred noć, pristupiše k Njemu učenici Njegovi govoreći: Pusto je mesto, a većje kasno;
36
Otpusti ih neka idu u okolna sela i palanke da kupe sebi hleba; jer nemaju šta jesti.
37
A On odgovarajući reče im: Dajte im vi neka jedu. A oni rekoše: Jedino da idemo da kupimo za dvesta groša hleba, pa da im damo da jedu?
38
A On im reče: Koliko hlebova imate? Idite i vidite. I videvši rekoše: Pet hlebova i dve ribe.
39
I zapovedi im da ih posade sve na gomile po zelenoj travi.
40
I posadiše se na gomile po sto i po pedeset.
41
I uzevši onih pet hlebova i dve ribe pogleda na nebo, i blagoslovi, pa prelomi hlebove, i dade učenicima svojim da metnu ispred njih; i one dve ribe razdeli svima.
42
I jedoše svi, i nasitiše se.
43
I nakupiše komada dvanaest kotarica punih i od riba.
44
A beše onih što su jeli hlebove oko pet hiljada ljudi.
45
I odmah natera učenike svoje da uđu u lađu i da idu napred na one strane u Vitsaidu dok On otpusti narod.
46
I otpustivši ih ode na goru da se pomoli Bogu.
47
I uveče beše lađa nasred mora, a On sam na zemlji.
48
I vide ih gde se muče veslajući: jer im beše protivan vetar. I oko četvrte straže noćne dođe k njima idući po moru; i htede da ih mimoiđe.
49
A oni videvši Ga gde ide po moru mišljahu da je utvara, i povikaše;
50
Jer Ga svi videše i poplašiše se. I odmah progovori s njima, i reče im: Ne bojte se, ja sam, ne plašite se.
51
I uđe k njima u lađu, i utoli vetar; i vrlo se uplašiše, i divljahu se.
52
Jer ih ne naučiše hlebovi; jer se beše srce njihovo okamenilo.
53
I prešavši dođoše u zemlju genisaretsku; i stadoše u kraj.
54
I kad izađoše iz lađe, odmah Ga poznaše ljudi.
55
I optrčavši sav onaj kraj, počeše na odrima donositi bolesnike gde su čuli da je On.
56
I kud god iđaše u sela ili u gradove ili u palanke, na raskršćima metahu bolesnike i moljahu Ga da se barem skuta od haljine Njegove dotaknu: i ozdravljahu svi koji Ga se doticahu.
