1
Istog dana dade car Asvir carici Jestiri kuću Amana neprijatelja judejskog. A Mardohej iziđe pred cara, jer Jestira kaza šta joj je on;
2
I car snimivši prsten svoj, koji beše uzeo od Amana, dade ga Mardoheju; a Jestira postavi Mardoheja nad kućom Amanovom.
3
Potom Jestira opet govori caru i padnuvši pred noge njegove i plačući moljaše ga da ukloni zloću Amana Agageja i misao njegovu koju beše smislio na Judejce.
4
Tada car pruži zlatnu palicu prema Jestiri, i Jestira usta i stade pred carem.
5
I reče: Ako je ugodno caru i ako sam našla milost pred njim, i ako je pravo pred carem i ako sam mu mila, neka se piše da se poreknu knjige u kojima je misao Amana sina Amedatinog, Agageja, koje je raspisao da se istrebe Judejci što su po svim zemljama carevim.
6
Jer kako bih mogla gledati zlo koje bi zadesilo moj narod? I kako bih mogla gledati da se potre rod moj?
7
A car Asvir reče carici Jestiri i Mardoheju Judejcu: Eto, dao sam kuću Amanovu Jestiri, a njega su obesili na vešala zato što htede dignuti ruku svoju na Judejce.
8
Vi dakle pišite za Judejce kako vam je drago u ime carevo i zapečatite prstenom carevim; jer šta se piše u ime carevo i zapečati prstenom carevim ne može se poreći.
9
I dozvaše pisare careve u isto vreme, trećeg meseca, koji je mesec Sivan, dvadeset trećeg dana, i pisa se sve, kako zapovedi Mardohej, Judejcima i namesnicima i knezovima i upraviteljima po zemljama, od Indije do Etiopije, sto i dvadeset i sedam zemalja, u svaku zemlju njenim pismom i svakom narodu njegovim jezikom, i Judejcima njihovim pismom i njihovim jezikom.
10
A napisa u ime cara Asvira i zapečati prstenom carevim, i razasla knjige po glasnicima koji jahahu na brzim konjima i na mladim mazgama:
11
Da je car dopustio Judejcima što su u kome god gradu da se skupe i brane život svoj, da potru i pobiju i istrebe svaku vojsku kog mu drago naroda i zemlje, koji bi udarili na njih, i decu njihovu i žene njihove, a imanje njihovo da razgrabe.
12
U isti dan po svim zemljama cara Asvira, trinaestog dana meseca dvanaestog, koje je mesec Adar.
13
U knjigama se govoraše da se oglasi zapovest po svim zemljama i da se objavi svim narodima da Judejci budu gotovi za onaj dan da se osvete svojim neprijateljima.
14
Glasnici koji jahahu na brzim konjima i mazgama otidoše brzo i hitno po zapovesti carevoj; i zapovest bi oglašena u Susanu, carskom gradu.
15
A Mardohej otide od cara u carskom odelu ljubičasom i belom i pod zlatnim vencem velikim i u plaštu od tankog platna i skerleta, i grad Susan radovaše se i veseljaše se.
16
Judejcima dođe svetlost i veselje i radost i slava.
17
I u svakoj zemlji i u svakom gradu, gde god dođe zapovest careva i naredba njegova, beše radost i veselje među Judejcima, gozba i blagi dani, i mnogi iz naroda zemaljskih postajahu Judejci, jer ih popade strah od Jevreja.
