1
A Filisteji skupiše svu vojsku svoju kod Afeka, a Izrailj stade u logor kod izvora u Jezraelu.
2
I knezovi filistejski iđahu sa stotinama i hiljadama; a David i njegovi ljudi iđahu najposle s Ahisom.
3
I rekoše knezovi filistejski: Šta će ti Jevreji? A Ahis reče knezovima filistejskim: Nije li ovo David sluga cara izrailjskog Saula, koji je kod mene toliko vremena, toliko godina, i ne nađoh na njemu ništa otkako je dobegao do ovog dana?
4
Ali se rasrdiše na nj knezovi filistejski, i rekoše mu knezovi filistejski: Pošlji natrag tog čoveka, neka se vrati u svoje mesto, gde si ga postavio, i neka ne ide s nama u boj, da se ne okrene na nas u boju; jer čim bi se opet umilio gospodaru svom ako ne glavama ovih ljudi?
5
Nije li to David o kome se pevalo igrajući i govorilo: Zgubi Saul svoju hiljadu, ali David svojih deset hiljada?
6
Tada Ahis dozva Davida, i reče mu: Tako bio živ Gospod, ti si pošten, i milo mi je da hodiš sa mnom u boj; jer ne nađoh nikakvog zla na tebi otkako si došao do ovog dana; ali nisi po volji knezovima.
7
Nego vrati se i idi s mirom da ne učiniš šta što ne bi bilo milo knezovima filistejskim.
8
A David reče Ahisu: Ali šta sam učinio? Šta li si našao na sluzi svom otkako sam kod tebe do ovog dana, da ne idem da se bijem s neprijateljima gospodara svog cara?
9
A Ahis odgovarajući reče Davidu: Znam; doista si mi mio kao anđeo Božji; ali knezovi filistejski rekoše: Neka ne ide s nama u boj.
10
Nego ustani sutra rano sa slugama gospodara svog koje su došle s tobom; ustanite rano čim svane, pa idite.
11
I urani David i ljudi njegovi, i otide rano, i vrati se u zemlju filistejsku; a Filisteji otidoše u Jezrael.
