1
I David učini veće s hiljadnicima i sa stotinicima i sa svim vojvodama,
2
I reče David svemu zboru Izrailjevom: Ako vam je po volji, i ako je od Gospoda Boga našeg, da pošaljemo na sve strane k braći svojoj ostaloj po svim krajevima Izrailjevim, i k sveštenicima i Levitima po gradovima i podgrađima njihovim da se skupe k nama,
3
Pa da donesemo k sebi kovčeg Boga svog, jer Ga ne tražismo za vremena Saulovog.
4
A sav zbor reče da se tako učini, jer to bi po volji svemu narodu.
5
I tako David sabra sav narod Izrailjev od Sihora misirskog dori do Emata, da donesu kovčeg Božiji iz Kirijat-Jarima.
6
I otide David sa svim Izrailjem u Valu, u Kirijat-Jarim Judin, da prenesu odande kovčeg Boga Gospoda, koji sedi na heruvimima, čije se ime priziva.
7
I povezoše kovčeg Božiji na novim kolima iz kuće Avinadavove; a Uza i Ahijo upravljahu kolima.
8
A David i sav narod Izrailjem igrahu pred Bogom iz sve snage pevajući i udarajući u gusle i u psaltire i u bubnje i u kimvale i trubeći u trube.
9
A kad dođoše do gumna Hidonovog, Uza se maši rukom da prihvati kovčeg jer volovi potegoše na stranu.
10
I Gospod se razgnevi na Uzu, i udari ga što se maši rukom za kovčeg, te umre onde pred Bogom.
11
I ožalosti se David što Gospod ubi Uzu: Zato se prozva ono mesto Fares-Uza do danas.
12
I uplaši se David od Boga u onaj dan, i reče: Kako ću doneti k sebi kovčeg Božji?
13
I ne prenese David kovčeg k sebi u grad Davidov, nego ga skloni u kuću Ovid-Edoma Getejina.
14
I osta kovčeg Božji kod porodice Ovid-Edomove u kući njegovoj tri meseci. I Gospod blagoslovi dom Ovid-Edomov i sve što imaše.
