1
A kad se Josafat, car Judin, vraćaše s mirom kući svojoj u Jerusalim,
2
Iziđe preda nj Juj sin Ananijev, videlac, i reče Josafatu: Bezbožniku li pomažeš, i one koji mrze na Gospoda ljubiš? Zato se podigao na te gnev Gospodnji.
3
Ali se našlo dobro na tebi što si istrebio lugove iz zemlje i što si upravio srce svoje da tražiš Boga.
4
Potom Josafat seđaše u Jerusalimu, i opet prođe po narodu od Virsaveje do gore Jefremove, i povrati ih ka Gospodu Bogu otaca njegovih.
5
I postavi sudije u zemlji po svim tvrdim gradovima Judinim, u svakom gradu.
6
I reče sudijama: Gledajte šta ćete raditi, jer nećete suditi za čoveka nego za Gospoda, koji je s vama kad sudite.
7
Zato neka bude strah Gospodnji u vama; pazite i radite, jer u Gospoda Boga našeg nema nepravde, niti gleda ko je ko, niti prima poklone.
8
Takođe u Jerusalimu postavi Josafat od Levita i sveštenika i glavara domova otačkih u Izrailju za sudove Gospodnje i za raspre; jer dolažahu opet u Jerusalim.
9
I zapovedi im govoreći: Tako radite u strahu Gospodnjem, verno i celog srca.
10
I u svakoj parnici koja dođe k vama od braće vaše što sede po gradovima svojim, da rasudite između krvi i krvi, između zakona i zapovesti, između uredbi i sudova, obavestite ih da ne bi grešili Gospodu, da ne bi došao gnev Njegov na vas i na braću vašu; tako činite, te nećete zgrešiti.
11
I evo, Amarija, poglavar sveštenički, biće nad vama u svim poslovima Gospodnjim, a Zavdija, sin Ismailov, vođ doma Judinog u svim poslovima carskim; takođe, Leviti upravitelji biće uz vas. Budite slobodni, i radite, i Gospod će biti s dobrim.
