¹ I videvši Valam da je Božja volja da blagosilja Izrailja, ne hte više ni ići kao pre po vračanje, nego se okrete licem k pustinji,

² I podigavši oči svoje ugleda Izrailja gde stoji po plemenima svojim; i duh Božji dođe na nj.

³ I otvori priču svoju, i reče: Kaže Valam, sin Veorov; Kaže čovek kome su otvorene oči.

⁴ Kaže onaj koji čuje reči Božje, koji vidi utvaru Svemogućeg, koji kad padne otvorene su mu oči:

⁵ Kako su lepi šatori tvoji, Jakove, i kolibe tvoje, Izrailju!

⁶ Pružili su se kao potoci, kao vrtovi kraj reke, kao mirisava drveta koja je posadio Gospod, kao kedri na vodi.

⁷ Poteći će voda iz vedra njegovog, i seme će njegovo biti među velikim vodama, i car će se njegov podignuti svrh Agaga, i carstvo će se njegovo uzvisiti.

⁸ Bog ga je izveo iz Misira, i On mu je kao snaga jednorogova; poješće narode koji su mu neprijatelji, i kosti će njegove potrti, i strelama svojim postreljati ih.

⁹ Spustio se, leži kao lavići kao ljuti lav; ko će ga probuditi? Ko tebe blagosilja, biće blagosloven; a ko tebe kune, biće proklet.

¹⁰ Tada se razgnevi Valak na Valama, i pljesnu se rukama, i reče Valak Valamu: Dozvah te da prokuneš neprijatelje moje, a ti si ih blagoslovio eto većtri puta.

¹¹ Odlazi u svoje mesto; rekoh da ću te darivati, a eto Gospod ne da ti dara.

¹² A Valam reče Valaku: Nisam li i poslanicima tvojim koje si poslao k meni rekao govoreći:

¹³ Da mi da Valak kuću svoju punu srebra i zlata, ne bih mogao prestupiti reči Gospodnje da učinim šta dobro ili zlo od sebe; šta kaže Gospod ono ću kazati.

¹⁴ Ja sada evo idem k narodu svom, ali da ti kažem šta će taj narod učiniti narodu tvom najposle.

¹⁵ Potom otvori priču svoju, i reče: Kaže Valam sin Veorov, Kaže čovek kome su otvorene oči,

¹⁶ Kaže koji čuje reči Božje, i zna znanje o Višnjem, i koji vidi utvaru Svemogućeg i kad padne otvorene su mu oči.

¹⁷ Vidim Ga, ali ne sad; gledam Ga, ali ne izbliza; izaći će zvezda iz Jakova i ustaće palica iz Izrailja, koja će razbiti knezove moavske i razoriti sve sinove sitove.

¹⁸ I Edoma će osvojiti i Sira će osvojiti neprijatelji njegovi; jer će Izrailj raditi junački.

¹⁹ I vladaće koji je od Jakova, i zatrće ostatak od grada.

²⁰ A ugleda Amalika, otvori priču svoju, i reče: Amalik je početak narodima, ali će najposle propasti.

²¹ A ugledavši Keneja, otvori priču svoju, i reče: Tvrd ti je stan, i na steni si savio gnezdo svoje;

²² Ali će biti izagnan Kenej; Asur će ga zarobiti.

²³ I opet otvori priču svoju, i reče: Jaoh! Ko će biti živ kad to učini Bog!

²⁴ I lađe iz zemlje Kitimske doploviće i dosadiće Asircima i dosadiće Jevrejima; ali će i sami propasti.

²⁵ Potom ustavši Valam otide, i vrati se u svoje mesto; i Valak otide svojim putem.

¹ Ti dakle, sine moj, jačaj u blagodati Isusa Hrista;

² I šta si čuo od mene pred mnogim svedocima, ono predaj vernim ljudima, koji će biti vredni i druge naučiti.

³ Ti dakle trpi zlo kao dobar vojnik Isusa hrista;

⁴ Jer se nikakav vojnik ne zapleće u trgovine ovog sveta da ugodi vojvodi.

⁵ Ako i vojuje, ne dobija venac ako pravo ne vojuje.

⁶ Radin koji se trudi najpre treba da okusi od roda.

⁷ Razumi šta govorim; a Gospod da ti da razum u svemu.

⁸ Opominji se Gospoda Isusa Hrista koji usta iz mrtvih, od semena Davidovog, po jevanđelju mom,

⁹ U kome trpim zlo do samih okova kao zločinac; ali se reč Božija ne veže.

¹⁰ Zato trpim sve izbranih radi da i oni dobiju spasenje u Hristu Isusu sa slavom večnom.

¹¹ Istinita je reč: ako s Njim umresmo, to ćemo s Njim i oživeti.

¹² Ako trpimo, s Njim ćemo i carovati. Ako se odreknemo, i On će se nas odreći.

¹³ Ako ne verujemo, On ostaje veran; jer se sam sebe ne može odreći.

¹⁴ Ovo napominji, i posvedoči pred Gospodom da se ne prepiru, koje ništa ne pomaže, nego smeta one koji slušaju.

¹⁵ Postaraj se da se pokažeš pošten pred Bogom, kao radin koji se nema šta stideti, i pravo upravlja rečju istine.

¹⁶ A poganih praznih razgovora kloni se; jer najviše pomažu u bezbožnosti,

¹⁷ I reč njihova kao živina toči: među kojima je Imenej i Filit,

¹⁸ Koji u istini pogrešiše govoreći da je vaskrsenje većbilo; i smetaju veru nekih.

¹⁹ Tvrdo dakle stoji temelj Božji imajući ovaj pečat: Pozna Gospod svoje; i: Da odstupi od nepravde svaki koji spominje ime Gospodnje.

²⁰ A u velikom domu nisu sudi samo zlatni i srebrni, nego i drveni i zemljani: i jedni za čast, a jedni za sramotu.

²¹ Ako dakle ko očisti sebe od ovog, biće sud za čast, osvećen, i potreban domaćinu, pripravljen za svako dobro delo.

²² Beži od želja mladosti, a drži se pravde, vere, ljubavi, mira, sa svima koji prizivaju Gospoda od čistog srca;

²³ A ludih i praznih zapitkivanja kloni se znajući da rađaju svađe.

²⁴ A sluga Gospodnji ne treba da se svađa, nego da bude krotak k svima, poučljiv, koji nepravdu može podnositi,

²⁵ I s krotošću poučavati one koji se protive: eda bi im kako Bog dao pokajanje za poznanje istine,

²⁶ I da se iskopaju iz zamke đavola, koji ih je ulovio žive za svoju volju.