10243. Neka se umivaju vodom. Da ovo označava očišćenje pomoću istina vere, vidi se iz značenja umivanja , što označava očišćenje od zala i obmana, vidi gore, br. 10237; i iz značenja vode koja označava istine vere, vidi br. 10238. Onaj ko ne zna šta je označeno pranjem, a šta nogama i rukama, ne može da zna na šta se odnose ove reči kod Jovana, po tom Isus usu vodu u umvaonicu, i p0če prati noge učenicima i otirati ubrusm kojim beše zapregnut. Onda dođe k Simonu Petru, koji mu reče: zar ti da pereš moje noge? Isus odgovori: Ono što ja činim sada ti ne znaš, ali ćeš doznati kasnije. Petar mu reče: nikad ti ne ćeš oprati mojijeh nogu. Isus mu odgovori: ako te ne operem, nemaš dela sa mnom. Reče mu Simon Petar: Gospode, ne samo noge, nego i ruke i glavu. Isus mu reče: opranome ne treba do samo noge prati, jer je sav čist Jovan 13:5-10. Ko može da zna na šta se odnosi ono što je Gospod rekao, Ono što ja činim, ti sada ne znaš? tako isto, ako te ne operem, nemaš dela sa mnom? isto tako, Onaj ko je opran, njemu treba samo noge prati, jer je sav čist? Da je predmet o kome se ovde govori očišćenje od zala i obmana, može se znati samo iz unutrašnjeg smisla; iz kojega postaje očito da se pranjem označava očišćenje od zala i obmana; vodom u umivaonici, istina vere u prirodnom; lanenim ubrusom, kojim je Gospod bio zaogrnut, i kojim je otirao njihove noge, Božanska istina koja proističe iz Njega; nogama, čovekovo Prirodno; pranjem glave, ruku i nogu, preporod; slično i onim koji je opran. Stoga se pranjem označava očišćenje čovekovog Prirodnog, jer ako se ovo ne opere i ne očisti dok je čovek u prirodnom svetu, to se više ne može učiniti u večnosti; jer on ostaje u onome stanju Prirodnog u kome umre. Nema popravka kasnije, jer je to podloga u koju se ulivaju unutrašnje to jest duhovne stvari kao u svoj prijemnik; kad je to izokrenuto, izokreću se isto tako i unutrašnje stvari kda se uliju. Isto je kada je oko povređeno, ili neki čulni organ iii telesni ud, jer unutrašnje stvari osećaju i deluju kroz ove u skladu s njihovim primanjem. Da se čovek ne moče očistiti u večnosti ako se njegovo prirodno nije očistilo u prirodnom svetu, označeno je Gospodovim rečima, Ono što ja činim sada, doznaćeš kasnije. Da onaj ko je preporođen treba da samo očišćava prirodno, označeno je ovim rečima, Opranome ne treba do samo noge oprati, jer je sav čist. A da Gospod sam očišćava, označeno je ovim rečima, Ako te ne operem, nemaš dela sa mnom. A da se ovo vrši preko Božanske Istine koja proističe od Gospoda, označeno je Njegovoim otiranjem lanenim ubrusom kojim je bio zaogrnut. Da laneni ubrus označava istinu od Božanskog, vidi br. 7601; stoga laneni ubrus kojim je Gospod bio zaogrnut označava Božansku Istinu od Njega. Da voda označava istinu vere, vidi br. 10238; da umivaonica, koj adrži vodu, označava Prirodno, vidi br. 10235; da pranje glave, ruku i nogu, ili celoga tela, označava preporod, br. 10239. I da noge označavaju čovekovo Prirodno, br. 10241. Iz svega ovoga opet je očito da je Gospod govorio u korespondencijama (saobraznostima), stoga od unutrašnjeg smisla, jer od neba, gde je taj smisao. Stoga ako se Gospodova Reč ne razume u tome smislu, može se razumeti samo malo (prim. prev. na drugim mestima, kao u raspravi o Sv. Pismu br. 55, autor navodi da se ono što je nužno za izbaljenje vidi u Sv. Pismu kao što se vidi lice i ruke na čoveku. Uz to treba napomenuti da je unutrašnji smisao slojevit; prvi po redu je istorijski unutrašnji smisao koji govori o razvoju Božije crkve u svetu; drugi je u utrašnjim ili duhovnim koji govori o očišćenju i preporodu čovek, a treći je i najviši onaj koji govori o tome kako je Gospod proslavio Svoje Ljudsko. Ovi smislovi su poznati u tri neba, prirodnom, duhovnom i nebeskom kao smislovi koje razumeju duhovi, to jest, anđeli u tim nebesima, popraćeni stanjima osećanja sreće i blaženstva, kao i opažanja istine, koji rastu što su nebesa viša, odnosno dublja).

5120. I dodah čašu Faraonu. Ovo znači usvajanje od strane unutarnjeg Prirodnog, što se vidi iz značenja dodati čašu (tako, piti vino), naime , usvojiti (da pijenje označava usvajanje istine, može se videti gore, br. 3168); i iz reprezentacije Faraona, naime, unutarnjeg Prirodnog (br. 5080, 5095, 5118). Kao što se vidi iz onoga što se pre dogodilo, ovde se govori o preporađanju onog čulnog dela koji je potčinjen intelektualnom delu unutarnjeg čoveka ( a koji se čulni deo označava peharnikom), sledstveno influks istine i dobra i njihovo primanje u spoljašnjem Prirodnom; ali pošto je ovo jako udaljeno od razumevanja onih koji nemaju jasne ideje o Racionalnom i Prirodnom, ili o influksu, to se ne daje dalje objašnjenje.

2. Pored toga, čaša se često pominje u Reči, i njome se u istinskom smislu označava duhovna istina, to jest, istina vere, koja je od dobra ljubavi ka bližnjem – a isti je označeno i vinom; a u obrnutom smislu označena je obmana kroz koju dolazi zlo, i obmane od zla. Čaša označava isti što i vino, jer čaša je ono što sadrži, pa otude oni sačinjavaju jednu stvar, pa se stoga jednim označava drugo.

3. Da je takvo značenje čaše u Reči, jasno je iz sledećih odlomaka: O Jehova, postavio si preda mnom trpezu na vidiku neprijateljima mojim: namazao si glavu moju uljem, i čaša je moja prepuna (Psalam 23:5). Posatavio si trpezu i pomazao glavu uljem označava biti nadaren dobrom ljubavi ka bližnjemu i ljubavlju; čaša moja j repuna označava da je otuda prirodno ispunilo duhovnu istinu i dobro.

Opet: Šta ću vratiti Gospodu za sva dobra što mi je učinio? Uzeću čašu spasenja, i prizvaću ime Gospodovo (CXCVI. (12, 13). Uzeti čašu spasenja označava usvajanje dobra vere od malo ljubavi ka bližnjemu. 5.

Kod Mateje: Tada, uzevši čašu i davši hvalu, reče im: govoreći: Pijte sve ovo; jer to je Moja krv Novoga Zaveta Mateju 26:27, 28; Marko 14:23, 24; Luka 22:20). Čaša a ne vino se pominje jer vino se odnosi na duhovnu crkvu, a krv na nebesku crkvu, iako oba izraza označavaju svetu istinu koja proističe od Gospoda; ali u duhovnoj crkvi sveto vere od ljubavi ka bližnjem , i u nebeskoj crkvi sveto ljubavi ka bližnjem od ljubavi ka Gospodu. Duhovna crkva se razlikuje od nebeske u tome , što je ona prva je u ljubavi ka bližnjem, dok je druga u ljubavi ka Gospodu; a Sveta Večera je ustanovljena da predstavlja i označava Gospodovu ljubav za celu ljudsku rasu, i uzajamnu čovekovu ljubav prema Njemu.

6. Pošto se čašom označava on što sadrži, a vinom ono što je sadržano, stoga se čašom označava čovekovo spoljašnje, a vinom njegovo unutrašnje, stoga je Gosopod rekao: Teško vama književnici i fariseji, licemjeri, što spolja čistite čašu i zdjelu a iznutra su pune grabeža i nepravde. Fariseju, slijepi! očisti najprije čašu iznutra i zdjelu da budu i spolja čiste (Mateja 23:25, 26; Luka 11:39). Čaša ovde označava u unutrašnjem smislu istinu vere, a držati se nje bez njenoga dobra je čistiti izvana čašu, posebno kada je iznutra puna licemerja, prevare, mržnje, osvete, i okrutnosti; jer tada je istina vere samo u spoljašnjem čoveku, a ništa od nje u unutrašnjem; a negovati i usvajati dobro vere čini da se istine povezuju s dobrom u unutarnjem čoveku, u kojem se i obmane primaju kao istine, što je označeno sa očisti unutra čašu, pa će i izvana biti čista.

7. Isto tako kod Marka: I kad dođu s pazara, ne jedu dok se ne umiju; i još mnogo ima što su primili te drže; peru čaše i žbanove i kotlve i klupe. Jer ostavljate zapovijesti Božije, a držite običaje ljudske, pranje žbanova i čaša; I reče im: dobro ukidate zapovujest Božiju, da svoj običaj sačuvate Marka 7:4, 8, 9).

8. Da čaša označava u suprotnom smislu obmanu koja je zlo, a tako isto i obmanu od zla, vidi se iz sledećih odlomaka: Jer ovako m ireče Jehova Bog Izrailjev: uzmi iz moje rule čašu vina, ovoga gnjeva, i napoj iz nje sve narode ka kojima te ja pošljem. Neka piju i smetu se i neka polude od oštroga mača koji ću ja poslati među njih; I uzeh čašu iz ruke Jehovine, napojih sve te narode, ka kojima me Jehova posla. Ako li ne bi htjeli uzeti čaše iz ruke tvoje, da piju, tada im reci: ovako veli Jehova nad vojskama: zaista ćete pit Jeremije 25:15, 17, 28). Čaša vina gnjeva označava obmanu kroz koju dolazi zlo. Razlog da se označava obmana kroz koju dolazi zlo, je to što vino opija i čini ludim, kao što čini obmana, pošto je duhovno trovanje (intoksikacija) samo ludilo koje dolazi od umovanja o onom što treba verovati, a to je kada se ništa ne veruje ako se i ne razume; otuda potiču obmane, a od obmana zla (br. 1072); pa se stoga kaže: neka piju i smetu se i neka polude od mača koji ću poslati. Mač je obmana koja se bori protivbu istine (br. 2799, 4499).

9. U knjizi Plača: Raduj se i veseli, kćeri Edomska koja živiš u zemlji Husu! Doći će do tebe čaša, opićeš se, i otkrićeš se Jeremijine tužbalice 4:21. Opićeš se iz čaše, označava biti lud od obmana, a otkriti se, ili biti nag, je biti bez srama, otkuda se izvodi zlo (br. 213, 214). 10.

Kod Jezikilja: Putem sestre svoje išla si, za to ću dati čašu njezinu tebi u ruku. Ovako veli Jehova Gospod: čašu sestre svoje ispićeš duboku i široku, bićeš podsmijeh i rug, jer čaša mnogo bere. Napunićeš se pijanstva i žalosti čašom pustošenja i zatiranja, čašom sestre svoje Samarije (24:31-34). Ovo se kaže za Jerusalim, kojim se označava duhovno nebeske crkve. Čaša ovde označava obmanu od zla; a pošto ovo pustoši ili razara crkvu, kaže se čaša pustošeja i zatiranja.

Kod Isaije: Probudi se, probudi se, Jerusalime! koji si pio iz ruke Jehovine čašu gnjeva njegova, pio si i talog, i talog iz strašne čaše ispio si (Isaija 51:17).

Kod Habakuka (Avakuma): Nasitićeš se sramote mjesto slave, pij i ti, i otkrij golotinju svoju; doći će tebi čaša u desnici Jehovinoj, i bljuvotina će sramna biti na slavi tvojoj Avakuma 2:16).

Kod Davida: Jer je čaša u ruci Jehovi, vino vri, natočio je punu, i razdaje iz nje; i talog će njezin progutati, ispiće svi bezbožnici na zemlji (Psalam 75:8) 11. I u ovim odlomcima čaša označava ludilo od obmana i zla koja otuda dolaze. Naziva se čašom gnjeva Jehovinog, a tako isto i desnicom Jehovinom, jer je Jevrejska nacija, kao obični ljdi, verovala da zla i kazne za zlo i obmanu dolaze samo od Jehove kao izvora , iako su one iz samoga čoveka, kao i iz paklene čete kod njega. Takav se jezik često koristi, zbog izleda i verovanja u koji on (taj jezik) vodi; ali unutrašnji smisao uči kako to treba shvatiti, i šta treba verovati (kao što se može videti gore, br. 45, 592, 696, 1093, 1683, 1875, 2335, 2447, 3605, 3607, 3614).

12. Pošto čaša i vino, označava u obrnutom smislu obmane preko kojih dolaze zla, a isto tako i obmane od zala, to čaša označava i iskušenje u sledeći odlomcima: Isus se moljaše: Ako je Tvoja volja, neka me mimoiđe čaša ova, ali naka bude Tvoja a ne Moja volja (Luka 22:42; Mateja 26:39, 42, 44; Marko 14:36). Čaša ovde označava iskušenje. Ist ako kod Jovana: Isus reče Petru: Stavi mač u korice. Čašu koju Mi je Otac dao, zar da je ne popijem? Jovan 18:11. Isto tako kod Marka: A Isus im reče: ne znate šta ištete; možete li piti čašu koju ja pijem, i krstiti se krštenjem kojim se ja krstim? A oni mu rekoše: možemo. A Isus reče im: čašu koju ja pijem, ispićete, i krštenjem kojim se ja krstim, krstićete se (Marko 10:38, 39; Mateja 20:22, 23). Iz ovoda je očito je čaša iskušenje, jer iskušenje se javlja preko zala koja se bore uz pomoć obmana protivu dobara i istina; jer krštenje označava preporod, a ovaj se izvodi preko duhovnih borbi; stoga krštenje u isto vreme označava duhovne borbe.

13. U sasvim suprotnom smislu, čaša označava obmanu od zla kod onih koji profaniraju (koji svetogrde, koji se oskrvne), to jest, oni koji su iznutra u onome što je suprotno ljubavi ka bližnjemu, a izvana se prikazuju kao sveti; u ovome smislu ta se reč koristi kod Jeremije: Vavilon bješe zlatna čaša u ruci Jehovinoj, kojom opoji svu zemlju; vina njegovoga piše svi narodi, za to poludješe narodi Jeremija 51:7. Vavilon (Babilon) označava one koji su izvana sveti, a iznutra u svetogrđu ( koji su u profanaciji) (br, 1182, 1326); obmana koju pokrivaju (lažnom) svetošću je zlatna čaša; kojom opojiše svu zemlju, označava da su oni vodili one koji su pripadali toj crkvi, u zablude i ludilo. Profanacije koje kriju ispod spoljašnje svetosti, sastoje se u tome da teže samo za tim da budu najveći i najbogatiji, i da im se klanja kao bogovima, koji vladaju nebom i zemljom, i na taj način da vladaju dušama i telima ljudi, i to sve pomoću svetosti u kojoj se prikazuju. Otuda u spoljašnjem oni mogu da izgledaju kao anđeli, dok su u unutrašnjem đavoli.

14. Slično se nešto kaže o Vavilonu i u Otkrovenju: I žena bješe obučena u porfiru i skrlet i nakićena zlatom i kamenjem dragijem i biserom. I imaše čašu zlatnu u ruci punu mrzosi i poganštine kurvarstva svojega Otkrivenju 17:4).

Opet: I povika jakijem glasom, govoreći: pade, pade, Vavilon veliki, i posta stan đavolima, i tamnica svakome duhu nečistome, i tamnica sviju ptica nečistijeh i mrskijeh; jer otrovnijem vinom kurvarstva svojega napoji sve narode. I čuh glas drugi s neba koji govori: iziđite iz nje, narodi moji, da se ne pomiješate u grijehe njezine, i da vam ne naude zla njezina. Platite joj kao što i ona plati vama, i podajte joj dvojinom onoliko po djelima njezinijem: kojom čašom zahvati vama, zahvatajte joj po dva puta onoliko Otkrivenju 18:2-4, 6).

Opet: I grad veliki razdijeli se na tri dijela, i gradovi neznabožački padoše; i Vavilon veliki spomenu se pred Bogom da mu da čašu vina ljutoga gnjeva svojega.

Opet: I treći anđeo za njim ide govoreći glasom velikijem: ko se god pokloni zvijeri i ikon jzinoj, i primi žig na čelo svoje ili na ruku svoju. I on će piti od vina gnjeva Božijega, koje je nepomiješano utočeno u čašu gnjeva njegova, i biće mučen ognjem i sumporom pred anđelima svetima i pred jagnjetom Otkrivenju 14:9, 10).