¹ A kad ču Adonisedek car jerusalimski da je Isus uzeo Gaj i raskopao ga kao što je učinio s Jerihonom i njegovim carem, tako da je učinio i s Gajem i njegovim carem, i da su Gavaonjani učinili mir s Izrailjem i stoje usred njih,

² Uplaši se vrlo; jer Gavaon beše velik grad kao kakav carski grad, i beše veći od Gaja, i svi ljudi u njemu behu hrabri.

³ Zato posla Adonisedek car jerusalimski k Oamu caru hevronskom i k Piramu caru jarmutskom i k Jafiji caru lahiskom i k Daviru caru jeglonskom, i poruči:

⁴ Hodite k meni, i pomozite mi da udarimo na Gavaon, jer učini mir s Isusom i sa sinovima Izrailjevim.

⁵ I skupi se i pođe pet careva amorejskih, car jerusalimski, car hevronski, car jarmutski, car lahiski, car jeglonski, oni i sva vojska njihova, i stavši u logor pod Gavaonom počeše ga biti.

⁶ Tada Gavaonjani poslaše k Isusu u logor u Galgal i rekoše: Nemoj dignuti ruku svojih sa sluga svojih; hodi brzo k nama, izbavi nas i pomozi nam, jer se skupiše na nas svi carevi amorejski koji žive u gorama.

⁷ I izađe Isus iz Galgala, on i s njim sav narod što beše za boj, svi junaci.

⁸ I Gospod reče Isusu: Ne boj ih se; jer ih dadoh tebi u ruke, nijedan ih se neće održati pred tobom.

⁹ I Isus udari na njih iznenada, išavši celu noćod Galgala,

¹⁰ I smete ih Gospod pred Izrailjem, koji ih ljuto pobi kod Gavaona, pa ih potera putem kako se ide u Vet-Oron, i sekoše ih do Azike i do Makide.

¹¹ A kad bežahu ispred Izrailja i behu niz vrlet vet-oronsku, baci Gospod na njih kamenje veliko iz neba dori do Azike, te ginjahu: i više ih izgibe od kamenja gradnog nego što ih pobiše sinovi Izrailjevi mačem.

¹² Tada progovori Isus Gospodu onaj dan kad Gospod predade Amorejca sinovima Izrailjevim, i reče pred sinovima Izrailjevim: Stani sunce nad Gavaonom, i meseče nad dolinom elonskom.

¹³ I stade sunce i ustavi se mesec, dokle se ne osveti narod neprijateljima svojim. Ne piše li to u knjizi Istinitog? I stade sunce nasred neba i ne naže k zapadu skoro za ceo dan.

¹⁴ I ne bi takvog dana ni pre ni posle, da Gospod posluša glas čovečji, jer Gospod vojeva za Izrailja.

¹⁵ I vrati se Isus i sav Izrailj s njim u logor u Galgal.

¹⁶ A onih pet careva utekoše i sakriše se u pećinu kod Makide.

¹⁷ I dođe glas Isusu: Nađe se pet careva sakrivenih u pećini kod Makide.

¹⁸ A Isus reče: Privalite veliko kamenje na vrata pećine, i namestite ljude kod nje da ih čuvaju.

¹⁹ A vi ne stojte, nego gonite neprijatelje svoje i bijte ostatak njihov, ne dajte im da uđu u gradove svoje, jer vam ih dade u ruke Gospod Bog vaš.

²⁰ A kad Isus i sinovi Izrailjevi prestaše biti ih u boju vrlo velikom, razbivši ih sasvim, a koji ih ostaše živi, utekoše u tvrde gradove,

²¹ Vrati se sav narod zdravo u logor k Isusu u Makidu, i niko ne mače jezikom svojim na sinove Izrailjeve, ni na jednog.

²² Tada reče Isus: Otvorite vrata od one pećine, i izvedite k meni onih pet careva iz pećine.

²³ I učiniše tako, i izvedoše k meni onih pet careva iz pećine: cara jerusalimskog, cara hevronskog, cara jarmutskog, cara lahiskog, cara jeglonskog.

²⁴ A kad izvedoše te careve k Isusu, sazva Isus sve ljude Izrailjce, i reče vojvodama od vojske koji behu išli s njim: Pristupite i stanite nogama svojim na vratove ovim carevima. I oni pristupiše i stadoše im na vratove nogama svojim.

²⁵ A Isus im reče: Ne bojte se i ne plašite se; budite slobodni i hrabri, jer će tako učiniti Gospod svim neprijateljima vašim na koje zavojštite.

²⁶ Potom ih pobi Isus i pogubi ih, i obesi ih na pet drveta, i ostaše viseći na drvetima do večera.

²⁷ A o zahodu sunčanom zapovedi Isus te ih skidoše s drveta i baciše ih u pećinu, u koju se behu sakrili, i metnuše veliko kamenje na vrata pećine, koje osta onde do danas.

²⁸ Istog dana uze Isus i Makidu, i sve u njoj iseče oštrim mačem, i cara njenog i njih pobi, sve duše koje behu u njoj, ne ostavi nijednog živog; i učini s carem makidskim kao što učini s carem jerihonskim.

²⁹ Potom ode Isus i sav Izrailj s njim iz Makide u Livnu, i stade biti Livnu.

³⁰ Pa i nju predade Gospod u ruke Izrailju i cara njenog; i iseče sve oštrim mačem, sve duše koje behu u njoj, ne ostavi u njoj nijednog živog; i učini s carem njenim kao što učini s carem jerihonskim.

³¹ Potom ode Isus i sav Izrailj s njim iz Livne na Lahis, i stade u logor pred njim, i stade ga biti.

³² I Gospod predade Lahis u ruke Izrailju, i on ga uze sutradan, i iseče sve oštrim mačem, sve duše što behu u njemu, isto onako kako učini s Livnom.

³³ Tada dođe Oram car gezerski u pomoćLahisu; ali pobi Isus njega i narod njegov da ne osta nijedan živ.

³⁴ Potom pođe Isus i sav Izrailj s njim iz Lahisa na Jeglon, i stavši u logor prema njemu udariše na nj;

³⁵ I uzeše ga isti dan, i isekoše sve oštrim mačem; sve duše što behu u njemu pobi taj dan isto onako kako učini s Lahisom.

³⁶ Potom se podiže Isus i sav Izrailj s njim iz Jeglona na Hevron, i stadoše ga biti;

³⁷ I uzeše ga i isekoše oštrim mačem, i cara njegovog i sve gradove njegove, sve duše što behu u njima; ne ostavi nijednog živog isto onako kako učini s Jeglonom; zatre ga sa svim dušama što behu u njemu.

³⁸ Potom se obrati Isus i sav Izrailj s njim na Davir, i stade ga biti;

³⁹ I uze ga i cara njegovog i sve gradove njegove, i isekoše ih oštrim mačem i zgubiše sve duše što behu u njima; ne ostavi nijednog živog; kao što učini s Hevronom, tako učini s Davirom i carem njegovim, i kao što učini s Livnom i carem njenim.

⁴⁰ Tako pobi Isus svu zemlju, gore i južnu stranu i ravnice i doline, i sve careve njihove; ne ostavi nijednog živog, nego sve duše žive zgubi, kao što beše zapovedio Gospod Bog Izrailjev.

⁴¹ I pobi ih Isus od Kadis-Varnije do Gaze, i svu zemlju gosensku do Gavaona.

⁴² A sve te careve i zemlju njihovu uze Isus ujedanput; jer Gospod Bog Izrailjev vojevaše za Izrailja.

⁴³ Potom se vrati Isus i sav Izrailj s njim u logor u Galgal.

¹ Kad se nađe ubijen čovek u zemlji koju ti daje Gospod Bog tvoj da je naslediš, gde leži u polju, a ne zna se ko ga je ubio,

² Tada neka iziđu starešine tvoje i sudije tvoje, i neka izmere od ubijenog do gradova koji su oko njega.

³ Pa koji grad bude najbliže ubijenome, starešine onog grada neka uzmu junicu iz goveda, na kojoj se još nije radilo, koja nije vukla u jarmu,

⁴ I neka odvedu starešine onog grada tu junicu u pustu dolinu gde se ne kopa ni seje, i neka zakolju junicu onde u dolini.

⁵ Potom neka pristupe sveštenici, sinovi Levijevi; jer njih izabra Gospod Bog tvoj da mu služe i da blagosiljaju u ime Gospodnje, i na njihovim rečima da ostaje svaka raspra i svaka šteta;

⁶ I sve starešine onog grada koji budu najbliže ubijenome neka operu ruke svoje nad zaklanom junicom u onoj dolini,

⁷ I tvrdeći neka kažu: Ruke naše nisu prolile ovu krv niti su oči naše videle;

⁸ Milostiv budi narodu svom Izrailju, koji si iskupio, Gospode, i ne meći pravu krv na narod svoj Izrailja. Tako će se očistiti od one krvi.

⁹ I ti ćeš skinuti pravu krv sa sebe kad učiniš šta je pravo pred Gospodom.

¹⁰ Kad otideš na vojsku na neprijatelje svoje, i preda ih Gospod Bog tvoj u ruke tvoje i zarobiš ih mnogo.

¹¹ I ugledaš u roblju lepu ženu, i omili ti da bi je hteo uzeti za ženu,

¹² Odvedi je kući svojoj; i neka obrije glavu svoju i sreže nokte svoje;

¹³ I neka skine sa sebe haljine svoje u kojima je zarobljena i neka sedi u kući tvojoj, i žali za ocem svojim i za materom svojom ceo mesec dana; potom lezi s njom, i budi joj muž i ona nek ti bude žena.

¹⁴ Ako ti posle ne bi bila po volji, pusti je neka ide kuda joj drago, ali nikako da je ne prodaš za novce ni da njom trguješ, jer si je osramotio.

¹⁵ Ko bi imao dve žene, jednu milu, a drugu nemilu, pa bi rodila sinove, i mila i nemila, i prvenac bi bio od nemile,

¹⁶ Onda kad dođe vreme da podeli sinovima svojim šta ima ne može prvencem učiniti sina od mile preko sina od nemile koji je prvenac;

¹⁷ Nego za prvenca neka prizna sina od nemile i dade mu dva dela od svega što ima, je je on početak sile njegove, njegovo je pravo prvenačko.

¹⁸ Ko bi imao sina samovoljnog i nepokornog, koji ne sluša oca svog ni matere svoje, i kog oni i karaše pa opet ne sluša,

¹⁹ Neka ga uzmu otac i mati, i neka ga dovedu k starešinama grada svog na vrata mesta svog,

²⁰ I neka kažu starešinama grada svog: Ovaj sin naš samovoljan je i nepokoran, na sluša nas, izjelica je i pijanica.

²¹ Tada svi ljudi onog mesta neka ga zaspu kamenjem da pogine; i tako izvadi zlo iz sebe, da sav Izrailj čuje i boji se.

²² Ko zgreši tako da zasluži smrt, te bude osuđen na smrt i obesiš ga na drvo,

²³ Neka ne prenoći telo njegovo na drvetu, nego ga isti dan pogrebi, jer je proklet pred Bogom ko je obešen; zato ne skvrni zemlje koju ti Gospod Bog tvoj daje u nasledstvo.