1
Ta, u Boga je mir duši mojoj, od Njega je spasenje moje!
2
Ta, On je grad moj i spasenje moje, utočište moje, neću posrnuti nimalo.
3
Dokle ćete napadati na čoveka? Svi hoćete da ga oborite kao zid navaljen, kao ogradu isprovaljivanu.
4
Baš naumiše da ga svrgnu s visine, omile im laž, ustima blagosiljaju, a u srcu kunu.
5
Da, u Bogu se smiri, dušo moja; jer je u Njemu nada moja.
6
On je grad moj i spasenje moje, utočište moje, neću posrnuti.
7
U Bogu je spasenje moje i slava moja, tvrdi grad i pristanište meni je u Bogu.
8
Narode! Uzdaj se u Njega u svako doba; izlivajte pred Njim srce svoje; Bog je naše utočište.
9
Ta, sinovi su prostački ništa, sinovi su gospodski laž, da se metnu na merila, bili bi lakši nego ništa.
10
Ne uzdajte se u vlast ni u otimanje, nemojte biti ništavi; kad raste bogatstvo, ne dajte da vam srce prione za nj.
11
Jednom reče Bog i više puta čuh, da je krepost u Boga.
12
I u Tebe je, Gospode, milost; jer Ti plaćaš svakome po delima njegovim.
