1
A treći dan obuče se Jestira u carsko odelo, i stade u tremu unutrašnjeg dvora carskog prema stanu carevom; a car seđaše na carskom prestolu svom u dvoru carskom prema vratima od dvora.
2
I kad car ugleda caricu Jestiru gde stoji u tremu, ona nađe milost pred njim, te car pruži prema Jestiri zlatnu palicu koja mu beše u ruci, i Jestira pristupi i dotače se kraja od palice.
3
I reče joj car: Šta ti je, carice Jestiro? I šta želiš? Ako je i do polovine carstva, daće ti se.
4
A Jestira reče: Ako je ugodno caru, neka dođe car s Amanom danas na obed koji sam mu zgotovila.
5
A car reče: Zovite brže Amana da učini šta reče Jestira. I dođe car s Amanom na obed koji zgotovi Jestira.
6
Potom car, napiv se vina, reče Jestiri: Šta želiš? Daće ti se; i šta moliš? Ako je i do polovine carstva, biće.
7
A Jestira odgovarajući reče: Želim i molim:
8
Ako sam našla milost pred carem, i ako je ugodno caru da mi da šta želim i učini šta molim, neka opet dođe car s Amanom na obed koji ću im zgotoviti, i sutra ću učiniti po reči carevoj.
9
I tako otide Aman onaj dan veseo i dobre volje. Ali kad vide Aman Mardoheja na vratima carevim, a on ne usta niti se mače pred njim, napuni se Aman gneva na Mardoheja.
10
Ali se uzdrža Aman dokle dođe kući svojoj; potom posla i sazva prijatelje svoje i Seresu ženu svoju.
11
I pripovedi im Aman o slavi bogatstva svog i o mnoštvu sinova svojih i o svemu čim ga je podigao car i kako ga je uzvisio svrh knezova i sluga carskih.
12
I doda Aman: Pa i carica Jestira nikoga osim mene ne poziva s carem na obed, koji beše zgotovila, pa i sutra sam pozvan k njoj s carem.
13
Ali sve to nije mi ni na šta dokle god gledam onog Mardoheja Judejca gde sedi na vratima carevim.
14
Tada mu reče Seresa, žena njegova i svi prijatelji njegovi: Neka načine vešala visoka pedeset lakata, i ujutru reci caru da se na njima obesi Mardohej, pa idi s carem veseo na obed. I to bi po volji Amanu i pripravi vešala.
