1
Ali Gospod zapovedi, te velika riba proguta Jonu; i Jona bi u trbuhu ribljem tri dana i tri noći.
2
I zamoli se Jona Gospodu Bogu svom iz trbuha ribljeg,
3
I reče: Zavapih u nevolji svojoj ka Gospodu, i usliši me; iz utrobe grobne povikah, i Ti ču glas moj.
4
Jer si me bacio u dubine, u srce moru, i voda me opteče; sve poplave Tvoje i vali Tvoji prelaziše preko mene.
5
I rekoh: Odbačen sam ispred očiju Tvojih; ali ću još gledati svetu crkvu Tvoju.
6
Optekoše me vode do duše, bezdana me opkoli, sita omota mi se oko glave.
7
Siđoh do krajeva gorskih, prevornice zemaljske nada mnom su doveka; ali Ti izvadi život moj iz jame, Gospode Bože moj.
8
Kad nestajaše duša moja u meni, pomenuh Gospoda, i molitva moja dođe k Tebi, u svetu crkvu Tvoju.
9
Koji drže lažne taštine, ostavljaju svoju milost.
10
A ja ću Ti glasom zahvalnim prineti žrtvu, ispuniti što sam zavetovao; spasenje je u Gospoda.
11
I Gospod zapovedi ribi, te izbljuva Jonu na zemlju.
